Korisnik:Domatrios/Besi po Orbiniju
Mavro Orbini piše o balkanskim starosediocima: "Tračani, isto kao Iliri i Goti, govore istim, slovenskim jezikom. Inače Thraci cy potomci Tira, sedmog Jafetova sina..."
Kad nabraja te balkanske starosedioce, M. Orbini se poziva na mitološke odrednice, tako su: od Ilirija sina Kadmova (neki misle - sina Polifemovog) nastali Ahilej (zatim njegov sin Panonije), Dardan (njegov sin Skordisk), Taulantije (njegov sin Tribal).
Polazeći od ovakve genealogije, proizilazi da su ovi raznorodni narodi, kao potomci Kadma, jedan isti narod (očito je vidljiv uticaj nabrajanja naroda prema I Moj. gl. 9)
Bez razlike na pominjanje Kadma i njegova sina Ilirija, što logično odgovara vremenu preseljavanja Kolhiđana na Balkan, preskačući te vekove, M. Orbini kaže: "Za Agrona i Teute Iliri upadaju u Albaniju i ozbiljno ugrožavaju Grčku". Za Dardance kaže da su živeli u Bosni: "dok drugi misle da je njihova zemlja u krajevima gde su danas Serviani i Rassiani". Za Gornju Meziju piše: "to je današnja Servia, a prema drugima, to je Bosna"; ali dodaje: "Na području Gornje i Donje Mezije žive još Tribali i Bessi, od kojih vode poreklo Bosnesi".
Orbini govoreći o poreklu Bosanaca kaže da oni potiču (kako izveštava Karlo iz Wagriena u 3. knjizi ’’O Slovenima Henetima’’) od tračkog naroda Besa, koji (kao što pišu Solin i Herodot) nastavaše obale reke Nest, od Turaka (prema tvrdnjama Pierrea Bellona) zvane Karasov, a od Grka Mestro. Livije i Strabon smeštaju Bese u kraj kod planine Hemos. Grad njihov (piše Eutropije) beše Uskudama, koji Hadrijan prozva Hadrianopolisom. Prema Ovidiju, prebivališta tog puka behu u blizini Dunava i Geta. Ne prestajahu oni u ratnim pohodima tlačiti ne samo susede nego i najudaljenije narode. Između ostalih i Rimljani se često uhvatiše s njima u koštac. Piše Eutropije u 2. knjizi ’’Rimske povesti’’, a također i Jordanes Alan, da se Lukul prvi sukobi u Trakiji s Besima, koji prednjačiše snagom, srčanošću i slavom, no on ih u strašnom ratu nadjača na planini Hemos i zauze njihov grad Uskudamu.
Pripoveda Svetonije Trankvil u ’’Oktavijanovu životopisu’’, kako se taj car sukobi s Besima i povede brojne ratove protiv njih. (Taj podatak u Tarkviniju, u srpskom prevodu nisam našao, op. ) Dion pak u 45. knjizi piše kako Brut, postavši namjesnikom u Makedoniji i Grčkoj, prodre u zemlju Besa s nakanom da ih kazni za mnoga počinjena zlodela, no isto tako i da bi lasnije stekao carsko ime i tako se spremniji upustio u borbu s Cezarom i Antonijem.
To mu i uspe, zahvaljujući naporima obaju gospodara Rascipolisa. Isti autor u 51. i 54. knjizi kaže: Besi behu u Trakiji, a u oružanom sukobu s njima bijaše M. Kras, a zatim i K. Lucije godine 739. od osnutka Rima. Napadnu ih također i Marko Lukul, koji u Makedoniji nasledi Kuriona, a potom i M. Lolije. Bosanci, dakle, potekoše od tako srčana naroda, kao što tvrde Ludovik Crijević u ’’Poreklu Turaka’’ i Sebastijan Münster u 4. knjizi svoje ’’Kozmografije’’, gde kaže: Besi življahu u Trakiji u neslozi s Bugarima, koji ih proteraše iz zemlje, te se oni uputiše u gornju Meziju i zauzeše krajeve što se prostiru između reka Save, Vardara i Drine, te Jadranskog mora. S vremenom se dogodi da slovo E u imenu toga naroda beše zamenjeno slovom O, te od Besa nastadoše Bosi, a po njima zemlja dobi ime Bosna. U zabludi su stoga oni koji tvrde da ime Bosanaca vuče poreklo od imena reke Bosne, jer pre će biti da reka dobi ime po tom narodu.
Puk taj silno se namuči pre no što pokori Meziju, budući da Mežani behu okrutni i nadasve oholi ratnici, kao što se može videti kod Jordanesa Alana, koji pripoveda sledeći događaj. Za vladavine cara Augusta, rimski zapovednik Marcije sukobi se s tim narodom, pa uoči same bitke jedan od zapovednika Mežana, utišavši svoje vojnike, viknu iz sveg glasa dozivajući one iz rimske vojske i pitajući ih tko su. Kad im oni odgovoriše da su Rimljani, vladari i gospodari naroda, on doda govoreći: Bit će tako tek ako nas pobedite. Usprkos tome, Besi ipak zagospodariše tim krajevima, danas znanim pod imenom Bosna. Često napadahu susede, a poglavito Ugre, kako piše Jânos Thuróczy u ’’Ugarskom letopisu’’, gde ih naziva Besima, a ne Bosancima. Brojni behu (kako piše Wagrien u 3. knjizi) časni poduhvati Bosanaca, iako se spomen na to u naše vreme gotovo posve ugasio, budući da ne poznavahu pisma, kao što se to dogodi i s drugim Slovenima, niti beše među njima učenih ljudi koji bi mogli zapisati njihovu povest
Iz istoga naroda, tačnije od Besa koji behu puk slovenski i dadoše ime Bosancima, poteče Leon, prvi car tog imena, kao što piše Sabellico u 2. knjizi 8. ’’Eneade’’, gde kaže kako neki tvrdi da car taj beše Bes, a ne Grk. Zonara u životopisu cara Marcijana kaže pak da beše Ilir i zove ga velikim Leonom.
Dva behu ogranka Mežana u Iliriku, odnosno gornji i donji. Gornja Mezija, prema Johannu Leunclaviusu i Latzu, jest Srbija, dok Cuspinianus kaže da je Bosna. Halkokondil, Latz i Cuspinianus svedoče da je donja Mezija zapravo Bugarska, usprkos tome što Petančić tvrdi da odgovara području danas zvanom Zagorje. Jordanes Alan naziva obe Mezije Malom Skitijom koja, prema nekim tvrdnjama, obuhvata također i zemlju Besa i Tribala.