Korisnik:Domatrios/Medija

O Mediji ima mnogo materijala, pa je pitanje šta izabrati. Izgleda da ih je bilo više. Herodotova se nalazila južno od Kaspijskog mora. Na samoj obali bio je Medijski grad Mardi (danas Amol) tu su i ruševine Rahagae danas Teheran, pa onda Ecbatana kao prestonica, danas Hamadan.

Medija je graničila sa Persijom na jugu, Parthiom na istoku i Armenijom na zapadu, koja se nalazila južno od Kavkaza. Ovi su podaci vezani za doba Aleksandra Makedonskog kada su hroničari te podatke zapisali.

Nevezano za ovu temu, oni koji se bave istorijom prave veliku grešku kad pokušavaju da lociraju neke narode, a da pritom ne postavljaju vremenske okvire u kojima je dotični narod tu mogao biti prisutan.

Odlazeći dublje u prošlost, recimo u treći milenijum pne. Medija je zapremala mnogo veći prostor. Od Kaspijskog mora do Persijskog zaliva, na istok do reke Ind. Graničila je sa Mesagetijom (Massagetae) koja se nalazila istočno od Kaspijskog mora. Na zapadu su Mediji bili susedi Jermenija severozapadno i Mesopotamija zapadno od Tigra.

Podaci za ovo drugo lociranje izvode se na posredan način i oni ne moraju biti apsolutno pouzdani, što se podrazumeva.

Medija se spominje u Starom zavetu kao Madaj, a prvo njeno pominjanje je za vreme Sargona I kao "Manda".

Geografski raspored Meda iz Starog zaveta, ne onih u Aziji, nego mesta njihovog porekla u Evropi, nije bilo tako teško rešiti. Da se ponovo osvrnemo na Aleksandra Velikog i na onaj njegov slavni govor pred vojskom u Indiji. Iznoseći šta je sve do tada postigao, Aleksandar kaže: "Orsus a Macedonia, imperium Graeciae teneo, Thraciam et Illyrios subegi, Triballis Maedisque imperito..." (7.lib. IX.cap.VI).

"Počevši ca Makedonijom, držim vlast nad Grčkom, pokorio sam Trakiju i Iliriju, Tribalima i Medima zapovedam..."

To znači da su Medi susedi ili blizu Tribala i u svakom slučaju unutar Aleksandrove carevine koja se u Evropi prostirala do Dunava na severu i do reke Bosne na zapadu. Mede treba tražiti na tome prostoru.

Postoji više podataka da je Medija bila na Balkanu. Na drugom mestu sam pisao o nekim toponimima kao što su Medulum, Medinum, Medulin i drugima koji se uglavnom vezuju za srpsko ili pelastičko poreklo. Ne znam koliko bi Medijana mogla ući u ovu grupu, nije baš sigurno. Uglavnom tih toponima nalazimo duž istočne obale Jadrana, od Epir (Grčka)a do severno od Venecije gde se spominje neka (pokrajina?) Medija. Neki istoričari balkansku Mediju uspoređuju sa Mezijom (Moesia = Moedija)

Grci su jednu pokrajinu u Makedoniji zvali (Ematia na latinskom) Aemathia. To bi mogao biti prethodni naziv za Makedoniju. Iz tog imena se izvodi ime Madaj.

Grci su zvali ove balkanske Madaji, a one azijske Medi. Makedonac iz Stagire filozof Aristotel pored Peonije spominje neku zemlju Mediku χώρα Μηδική

Balkansku Mediju ili narod Medi spominju više autora: Polibije, Livije, Plinije, Apendini i drugi.

Preneću ovde jedan citat iz Herodota (V vek):

(I 16) Vlada Ardisa trajala je četrdeset godina i njega je nasledio sin Sadijat, koji je vladao dvanaest godina, a posle njega dolazi na presto Alijat. Ovaj je ratovao sa Kijaksarom, potomkom Dejokovim, i sa Međanima, proterao Kimerijce iz Azije, osvojio Smirnu, koju su osnovali Kolofonjani, i upao u Klazomenu.

Po ovome ispada da se Međani i Kimerci nisu baš dobro slagali. Međutim, asirski i neki drugi izvori Međane i Kimerce smatraju srodnim narodima.