Korisnik:Domatrios/Pronalazači pisma

Prvi su Egipćani izražavali misli pomoću predstava životinja.(1) Urezani u kamen, još i danas se vide ti najstariji spomenici ljudskog duha. Egipćani sebe smatraju pronalazačima pisma. Feničani su ga od njih preuzeli, preneli ga u Grčku, jer su tada bili gospodari mora, i stekli slavu kao da su izumeli nešto što su jednostavno primili od drugih.(2) Priča kaže da je Kadmo doplovio sa feničanskom_mornaricom, i preneo tu veštinu još divljim grčkim plemenima. Drugi opet kažu da je šesnaest slova azbuke pronašao Atinjanin Kekrop, ili Tebanac Lin, ili Argivac Palamed, iz trojanske epohe, a da su kasnije drugi, pre svega Simonid izmislili ostala slova.

U Italiji su Etrurci naučili azbuku od Korinćanina Demarata, Aborigini od Arkađanina Euandra. Po svome obliku, latinska slova se podudaraju sa najstarijim grčkim slovima. I mi smo u početku imali samo nekoliko slova, a kasnije su dodata ostala; poveden time, dodao je i Klaudije tri slova, koja su bila u upotrebi dok je on bio na vlasti, a kasnije su pala u zaborav.(3) Dodao je i uveo nova slova u abecedu, znajući da ni grčki alfabet nije odjednom odmah po postanku dobio svoj konačni oblik. I danas se još mogu videti na javnim natpisima i odlukama narodne skupštine, po forumima i hramovima.

(Tac. Ann. 11. 13-14)

• 1. Razume se da se egipatski hijeroglifi nisu sastojali samo od slika životinja, nego su pored znakova za reči i grupe reči, ideograma, imali i glasovne znake, fonograme, veoma različite prirode.
• 2. Ova verzija, kao i inače sumaran prikaz istorije pisma, uglavnom odgovara rezultatima savremene nauke.
• 3. Ta tri slova koja je Klaudije uveo bila su: obrnuta digama (f), za oznaku konsonantnog ν, za razliku od vokalsnog u; znak |— za obeležavanje glasa u između i i u; obrnuta sigma ([) za oznaku konsonantskih grupa bs, ps.