Pređi na sadržaj

Korisnik:Halabuka/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Andrej Stojanović (Buzuluk, 25. avgust 1954) je srpski lingvista ruskog porekla, doktor filoloških nauka i profesor Univerziteta u Beogradu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Buzuluku [u mat. knj. Koltubanka] kao sin Milana (sada inženjer tehnologije u penziji) i Zinaide Dmitrijevne (bila profesor ruskog jezika i književnosti, potom viši lektor).[1] Od 1957. stalno živi u Srbiji. U Beogradu je završio osmogodišnju školu, maturirao u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji (1973), a diplomirao na Grupi za ruski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1977). Na istom fakultetu magistrirao je 1980. na Smeru za primenjenu lingvistiku i metodiku nastave, odbranivši magistarski rad Neka pitanja fonološke i morfološke adaptacije ruskih toponima u srpskohrvatskom jeziku (235 str.) i doktorirao 1995. na temu: Sintaksičke odlike naučnog stila ruskog i srpskog jezika u oblasti tehnike (430 str.). [2] [3] Na Univerzitetu u Beogradu biran je u zvanja: viši predavač (za predmet Ruski jezik – 1988, 1993, 1998), vanredni profesor (za užu naučnu oblast Stručni jezik, predmet Ruski jezik, 2003, 2010) i redovni profesor (za užu naučnu oblast Stručni jezik, predmet Ruski jezik 2015).

Pedagoški rad[uredi | uredi izvor]

Nastavničku akademsku karijeru započeo na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je bio dugogodišnji honorarni nastavnik za predmet Ruski jezik (1981–1988, 1996–2009). Nastavu iz ruskog jezika u funkciji struke držao je u brojnim visokoškolskim ustanovama: Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu (Odsek za turizmološke nauke, 1982–1983); Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu (1986–2019); Pedagoška akademija za obrazovanje vaspitača predškolskih ustanova (ranije: Viša škola za obrazovanje vaspitača[4]) u Beogradu i Vršcu (1983–2007); Viša poljoprivredna škola (kasnije: Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija) u Šapcu (1991–1993)[5]); Visoka hotelijerska škola strukovnih studija Beograd (ranije: Viša hotelijerska škola) u Beogradu (1998–2019); Visoka poslovna škola strukovnih studija "Čačak" iz Beograda (2005–2009)[6]); Visoka železnička škola strukovnih studija u Beogradu (2012–2013). Osim u sistemu visokog školstva, držao je u Beogradu nastavu iz predmeta Ruski jezik na Kolarčevom narodnom univerzitetu (Zadužbina Ilije M. Kolarca) (1979–1981, 1995–1998), u Osnovnoj školi Branko Radičević (1983–1984) i Prvoj privatnoj ugostiteljsko-turističkoj školi (2006–2008). Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu bio je šef Kabineta (1986–2002, 2019) i Katedre za strane jezike (2003–2018). U šk. 2019/2020. radi u Akademiji strukovnih studija Beograd. [7]

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Bavi se stilistikom nebeletrističkih tekstova, stereotipnošću i varijativnošću u naučnom tekstu, lingvosinergetikom, sintaksom naučnog stila ruskog i srpskog jezika, onomastikom, teorijom i praksom sastavljanja udžbenika i drugim lingvističkim pitanjima. Osim lingvističke rusistike, područje Stojanovićevog rada je i srbistika, posebno pitanje identiteta srpskog jezika. [8]

Projekti[uredi | uredi izvor]

Bio je inicijator i potpisnik Ugovora o dugoročnoj međunarodnoj naučnoj saradnji (od 1998. godine, na neodređeno vreme) između Državnog univerziteta u Permu (Katedra za ruski jezik i stilistiku Filološkog fakulteta) i Univerziteta u Beogradu (Katedra za strane jezike Poljoprivrednog fakulteta).

Vodio je sa srpske strane potprojekat Naučni stil srpskog jezika u okviru sveslovenskog projekta Sootnošenie standartizovannыh (stereotipnыh) i svobodnыh vыskazыvaniй v različnыh tipah teksta slavяnskih яzыkov (v aspekte problemы mыšleniя, яzыka i reči), koji je pokrenuo Univerzitet u Permu (Rusija).

Bio je inicijator, istraživač i naučni konsultant sa srpske strane na naučno-aplikativnom projektu Russkiй яzыk dlя serbov. Mulьtimediйnый učebnый kompleks, koji je pokrenuo Sanktpeterburški državni šumarsko-tehnički univerzitet „S.M.Kirov“ (Rusija).

Od 2010. do 2019. bio je istraživač na nacionalnom projektu 178014: Dinamika struktura savremenog srpskog jezika, koji finansira Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Rezultati tih istraživanja objavljeni su kako u naučnoj periodici tako i Stojanovićevoj monografiji Stereotipnostь naučnogo teksta: na materiale serbskogo яzыka (2014).

Dela (bibliografija[9])[uredi | uredi izvor]

Do sada je objavio više od 180 naučnih i stručnih radova, među kojima i sledeće knjige::

Posebna izdanja i udžbenici[uredi | uredi izvor]

•Stojanović, Andrej; Stojadinović, Zorica (1982). Ruski jezik za rudare i geologe. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet

•Stojanović, Andrej (1988). Ruski jezik I. Izbor tekstova (1. izd.). Beograd: Poljoprivredni fakultet; 2. ponovljeno izdanje: Beograd, 1989.

•Stojanović, Andrej (1988). Ruski jezik II. Izbor tekstova. Beograd: Poljoprivredni fakultet

•Stojanović, Andrej (1991). Ruski jezik za studente poljoprivrednog fakulteta. Beograd: samostalno izdanje

•Stojanović, Andrej (2009). Ruski jezik I i II (početni nivo učenja), 1. izd., Beograd: Visoka hotelijerska škola strukovnih studija; 2. ponovljeno izdanje: Beograd: VHŠSS, 2012 ISBN 978-86-83777-46-4[10]

•Stoяnovič, Andreй (2011). Vvodno-fonetičeskiй kurs russkogo яzыka dlя serbov, Sankt-Peterburg: SPBGLTU [sa grupom autora, na diskovima DVD]

•Stojanović, Andrej (2013). Poslovni ruski jezik [Elektronski izvor, 1 elektronski optički disk, 12 sm], Beograd: Visoka poslovna škola strukovnih studija ISBN 978-86-7860-130-9

•Stoяnovič, Andreй (2014). Stereotipnostь naučnogo teksta (na materiale serbskogo яzыka) (1. izd.). Belgrad: Izd-vo Meždunarodnaя associaciя Stil [ISBN 978-86-906037-3-2]; 1. elektronsko izdanje (novo, redigovano): Permь: Elis PGNIU, decembar 2014[11]

Članci (izbor)[uredi | uredi izvor]

•Stojanović, Andrej (1989). „Inkluzivni imperativ u naučnom stilu ruskog i srpskohrvatskog jezika“, Južnoslovenski filolog, Beograd, XLV, 127–136 [12]

•Stojanović, Andrej (1995). „Neodređenolične rečenice u naučnom stilu ruskog i srpskog jezika“, Stylistyka, Opole, IV, 185–203.[13]

•Stoяnovič, Andreй (1996). „Ob эlementah эmocionalьnosti v naučnoй literature (na materiale serbskogo яzыka)“, Slavica Tarnopolensia 3: Laboratoriя slavističnih studiй Ternopilьsьkogo deržavnogo pedagogičnogo institutu, Ternopilь, s. 5–15.[14]

•Stoяnovič, Andreй (1997). „Problemы sopostavitelьnoй stilistiki Юgoslavii“, Stylistyka, Opole, VI, s. 565–574.[15]

•Stoяnovič, Andreй (1999). „Gipoteza o stanovlenii naučnogo stilя serbskogo яzыka“, Diskurs naukowy: tradycja i zmiana /red. Stanisław Gajda, Opole: Uniwersytet Opolski, Instytut Filologii Polskiej, s. 337–351.[16]

•Stojanović, Andrej (1999). „Istraživanje teksta: o interakcijama“, Stylistyka, Opole, VIII, str. 193–204.[17]

•Stoяnovič, Andreй (2001). „Яzыk kak izmenяющaяsя sistema“, Izmenяющiйsя яzыkovoй mir: Tezisы dokladov meždunarodnoй naučnoй konferencii (12–17 noяbrя 2001 g.), Permь: Perm. un-t., s. 7–9. ISBN 5-7944-0254-7 [18]

•Stoяnovič, Andreй (2002). „Naučnый tekst v kontekste kulьturы“, Stylistyka, Opole, HI, s. 475–491.[19]

•Stojanović, Andrej (2002). „Funkcionalna stilistika na srpskom jezičkom području“, Stil, Banjaluka – Beograd, br.1, str. 79–103.[20]

•Stoяnovič, Andreй (2004). „K obщim zakonomernostяm diffuzii stileй“, Stereotipnostь i tvorčestvo v tekste, Pod redakcieй M.P. Kotюrovoй, Permь: Perm. un-t, s.58–95 ISBN 5-7944-0449-3[21]

•Stojanović, Andrej (2004). „Stil kao korisni rezultat“, Stil, Banjaluka – Beograd, br.3, str. 71–84.[22]

•Stojanović, Andrej (2006). „Stil u svetlu lingvosinergetičkog pristupa“, Stil, Beograd, br.5, str. 17–26.[23]

•Stojanović, Andrej (2006). „Ponovo o ‘jednom jeziku’“, Glas Serbone: Društvo za naučno istraživanje najstarije istorije Srba, Niš, br.20 (januar-februar), str. 34–38[24]

•Stojanović, Andrej (2014). „’Srpskohrvatska latinica’ u ogledalu srbistike“, Radovi filozofskog fakulteta. Filološke nauke, br.16, knj.1/2, Pale, str. 595−613[25]

•Stoяnovič, Andreй (2014). „Identičnostь serbskogo яzыka“, Filologiя v XXI veke: metodы, problemы, idei, Permь, s. 105–114[26]

•Stojanović, Andrej (2015). „Identitet srpskog jezika u Vukovoj Pismenici i Matičinoj Normativnoj gramatici“, Filolog, br.11, str.193–203[27]

•Stoяnovič, Andreй (2017). „Praktika russko-serbskoй voennoй leksikografii“, Russkiй яzыk v poliэtničeskom obrazovatelьnom prostranstve voennogo vuza, Sankt-Peterburg, s.390–400[28]

•Stojanović, Andrej (2018). „Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika“, Slavistična revija, 66 (3), str.355−368[29]

•Stojanović, Andrej (2018). „Srpski jezik u ogledalu ruske slavistike XXI veka“, Filolog, Banja Luka, br.18, 270–303[30]

Članstva[uredi | uredi izvor]

Od 1981.član je Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije, gde je bio i član Suda časti i član redakcijskog kolegijuma časopisa „Prevodilac“ (1986–1991).[31] Bio je član Udruženja univerzitetskih nastavnika i drugih naučnih radnika Srbije, Društva za strane jezike i književnosti Srbije i dr.

Jedan je od osnivača Međunarodnog udruženja „Stil“ (2003), gde je bio stalni član međunarodnog redakcionog odbora časopisa „Stil“ (2002–2012).

Član je Međunarodne komunikativne asocijacije (Vašington) kroz pridruženo članstvo u Ruskoj komunikativnoj asocijaciji (Rusija), gde je i član uređivačkog odbora Ruske komunikativne asocijacije [32]. Bio je član uredništva tematskih zbornika („Vestnik RKA“ 2004–2006; „Filologiя v XXI veke: metodы, problemы, idei“, 2014), recenzent monografija („Uvod u stilistiku“, 2002; „U jeziku poezije“, 2016; „Pojmovnik rime 2: sa primerima iz srpske poezije“, 2018), lektor i prevodilac za ruski jezik.

Sada je član redakcionih kolegijuma naučnih časopisa „Rema“[33] (Moskva) i „Socio- i psiholingvističeskie issledovaniя“[34](Perm).

Bio je predsednik komisije za licenciranje novog studijskog programa Nastavno-prevodilački studijski program ruskog jezika na Fakultetu filoloških nauka Panevropskog univerziteta Apeiron (2013). [35] [36]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • "Dr Andrej M. Stojanović, redovni profesor", Sto godina postojanja Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1919–2019, urednik Vladan Bogdanović, Prvo izdanje, Beograd: Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, 2019, str.79–84. ISBN 978-86-7834-328-5

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Zinaida (Dmitrijevna) Stojanović – Katedra za ruski jezik (jezik: srpski). Pristupljeno: 14.08.2020.”. 
  2. ^ „Magistarski rad”. 
  3. ^ „Doktorski rad”. 
  4. ^ „Pedagoška akademija za obrazovanje vaspitača u Beogradu”. 
  5. ^ „Viša poljoprivredna škola Šabac: istorijat”. 
  6. ^ „Visoka poslovna škola strukovnih studija "Čačak"”. 
  7. ^ „Akademija SSB”. 
  8. ^ „Biografija A.Stojanovića (str.603)” (PDF). 
  9. ^ „Bibliografija: prof. dr Andrej Stojanović. Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  10. ^ „Ruski jezik I i II, 2012. Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  11. ^ „Redigovano izdanje monografije u Elektronskoj biblioteci ELiS PGNIU (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  12. ^ „JF, 1989, 127-136 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.” (PDF). 
  13. ^ „Stylistyka IV, 185–203 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  14. ^ „Slavica Tarnopolensia 3, 1996, 5-15 (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  15. ^ „Stylistyka VI, 565–574 (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  16. ^ „Diskurs naukowy: tradycja i zmiana (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  17. ^ „Stylistyka VIII, 193–204 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  18. ^ „Plenarni referat, s.7–9 (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  19. ^ „Stylistyka HI, 475–491 (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  20. ^ „Stil, br.1, str.79–103 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  21. ^ „Stereotipnostь i tvorčestvo v tekste, vыp.7, 2004,s.58–95 (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  22. ^ „Stil, br.3, str.71–84 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  23. ^ „Stil, br.5, 17-26 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.” (PDF). 
  24. ^ „Glas Serbone ISSN 1820-1318 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  25. ^ „Radovi filozofskog fakulteta. Filološke nauke, br.16, knj.1/2, Pale, str. 595−613 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.” (PDF). 
  26. ^ „Identičnostь serbskogo яzыka, 2014, s. 105−114 (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.” (PDF). 
  27. ^ „„Identitet srpskog jezika u Vukovoj Pismenici i Matičinoj Normativnoj gramatici“, Filolog, br.11, str.193–203 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  28. ^ „Praktika russko-serbskoй voennoй leksikografii, 2017,s.390–400 (jezik: ruski). Pristupljeno 14.8.2020.” (PDF). 
  29. ^ „Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika, 2018,str.355−368 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  30. ^ „„Srpski jezik u ogledalu ruske slavistike XXI veka“, Filolog, Banja Luka, br.18, 270–303 (jezik: srpski). Pristupljeno 14.8.2020.”. 
  31. ^ „Naučni časopis "Prevodilac"”. 
  32. ^ „Ruska komunikativna asocijacija (jezik: ruski)”. 
  33. ^ „Naučni časopis "Rema"”. 
  34. ^ „Naučni časopis „Socio- i psiholingvističeskie issledovaniя“”. 
  35. ^ „Izveštaj na sajtu Univerziteta u Beogradu pod tačkom 4.6: Andrej Stojanović”. 
  36. ^ „Na uvidu javnosti – Izveštaj komisije za izbor Andreja Stojanovića u zvanje redovnog profesora” (PDF). 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Halabuka/песак&oldid=24255980”