Korisnik:IlicJankovic97/Pesak
Tundre[uredi | uredi izvor]
Sa obzirom kakav je režim padavina i temperature možemo razlikovati četiri velika kopnena binoma:
U subartičkim područjima Evrope,Azije i Severne Amerike, severno od pojasa tajge, prevladava siromašan živi svet tundre. Njenu vegetaciju čine:
Klima tundri[uredi | uredi izvor]
Klima je kontinentalno-artička. u tundri vlada duga i hladna zima (po devet meseci), tako da su leta kratka i sveža i traju svega dva do tri meseca. Količina padavina je mala, vazduh je hladan i suv. Srednja temperatura najtoplijeg meseca je od 8 do 12 stepeni celzijusa, a najhladnijeg mecesa(januara) je od -15 do -20 stepeni celzijusa. Minimalne temperature su oko -40 do -55 stepeni celzijusa.
Uopšteno[uredi | uredi izvor]
Surova, a opet lepa tundra, najmlađa od četiri binoma, se nalazi na samom rubu ledene ploče. Oformljena je još pre 10 000 godina i zauzima oko 20% Zemljine kugle. Nekada je bila pokrivena debelim slojem leda,no sada ga nema po par meseci. Temperature su preniske da bi se otopilo više od jednog metra sloja zemlje, to neprekidno smrznuto, vodonepropusno tlo naziva se permafrost. Razlaganje pod ovakvim uslovima je sporo, tako da se organske materije nagomilavaju, u obliku tamne vodom natopljene, nabijene, mase koju nazivamo treset. Pošto voda, od otopljenog snega, nema gde da ode prave se brojna jezera i močvare, takođe biljke ne mogu da razviju bolji korenski sistem zato u tundrama uspeva tek nekoliko biljnih vrsta. Ppemda da preko ѕime tundra biva prekrivena mahovinom i lišajevima,uglavnom, preko leta ona postaje ukrašena raznobojnim cvetovima. Tundra je takođe vetrovito mesto, vetrovi mogu da duvaju između 48 i 97 kilometara u jednom času. Zbog ovakvih uslova ima 1 7000 biljnih vrsta, što i nije toliko mnogo. Biljne i životinjske vrste koje uspevaju da se prilagode mnogo se namuče da bi preživeli dugu i tešku zimu.
Živi svet[uredi | uredi izvor]
U tundri su rasprostranjene biljke manjih dimenzija. Drvenaste biljke, poput breza i patuljastih vrba, se često ne vide od zeljaste vegetacije. Drvenaste biljke u tundrama pripadaju životnoj formi hamefita. Od zeljastih biljaka brojne su mahovine i prečice. Od životinjskih vrsta poznati su mošusno goveče i irvasi. Vukovi, polarne lisice i žderavci su predatori koji imaju gusto krzno i sloj potkožne masti. Hrane se tekunicama, voluharicama i leminzima. U tundri je veoma mali broj ptica koje su stanarice. Neke od ptica selica su plovke, guske i zujavci. Veliki broj ptica se tada hrani insektima i to najčešće dvokrilcima koji inače zimuju u stadijumu larvi pod ledom koji se stvara na površini bara. Tundra u cvatu je izvor hrane, tako da mnogo životinja ostane celo leto(tri meseca),milijarde komaraca, leptiri i bumbari, no kad opet dođe zima od devet meseci svi napustaju mesto i ona opet ostaje pusta i prekrivena belim pokrivačem.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- www.pmf.ni.ac.rs/pmf/studije/.../VR/...biljaka/04-Zivotne-forme.pdf