Korisnik:IvanB student RT/pesak

Pi-Ejč-Pi(Hypertext Preprocessor) je orijentisan skriptovni jezik glavna funcija php je da ukaze da li poziv dolazi od korisnika, izabran ili od drugog programa Ili unosa, program se pokreće non stop, takođe skače kroz instrukcije u kodu, tako da nema čisto definisanu krajinu i započinje izvršavanje i uključuje mnogo interakcija korisnika. Iskošen tekst

Istorijat i razvoj PHP

Da bi se bolje shvatilo šta PHP sada predstavlja, u ovom radu bi da prošli kroz istoriju svojeg razvoja.PHP predstavlja naslednika alata po nazivu PHP/FI, napisanog 1994. godine od strane Rasmusa Lerdorfa. Prva verzija PHP-a napisala je 1994. godine i napisao sam ju Rasmus Lerdorf. Bio je da postavi CGI binarne skripte napisane na C-jeziku kako bi zamenio Perl skriptu koji je koristio za kreiranje svojih strana. Druga verzija pojavila se 1995. godine i predstavljala je unapređenje originalne verzije. Da biste zajedno imali prvu javnu verziju PHP-a, koristili smo podatke koji su obustavljeni pomoću veb formula. Na početku PHP je „Osobni alati za početnu stranicu“ tj. PHP Tools, zbog čega je njegov primarni naziv bio da upravlja svojim ličnim naslovom stranom. U trećoj verziji iz 1998. godine, PHP se dramatično promenio. U razvoju su uključeni još dva developera, Andi Gutmans i Zeev Suraski iz Tel Aviva. Njih dvojica je prepravila PHP između 1997. i 1998. godine, promenivši mu i naziv u „PHP: Hipotekstni precesor“. Treće izdanje PHP-a je rezultat koji se i danas koristi i ove verzije je bila prekinuta koja je popularizovala PHP. Četvrta verzija koja se pojavila 2000. Godine je ponovo uradio značajne promene. Suraski je osnovao novu kompaniju pod nazivom ZEND, a ZEND je izmenio kompletno jezgro PHP-a. Postao je veoma popularan poštovanja bio modularan i lako je mogao prilagoditi sve kodove koji su razvijeni napisali. U maju 2000. godine, objavljena je verzija koja je imala naziv „povered bi Zend engine 1“. Naposletku, imamo verziju 5 koja je objavljena jula 2004. godine koja je osnovana na novom unapređenom jezgru „Zend engine 2“. Verzija 5 donosi veliki broj novina kao što su: • Bolje performanse • Unapređeno objektno-orijentisano programiranje • Bolja veza između baza podataka Pored ovih zvaničnih verzija ima i dosta podverzija. Trenutno aktuelna verzija je 5.5.6. Na ovom kursu koristimo sve vezano za verzije 4 i 5. Postojeće i najavljene verzije, ali u svim verzijama osnova je ista, samo dolazi do poboljšanja na poljupcu bezbednosti, performansi i haj-teka za napredne korisnike. PHP predstavlja nasleđe alata po nazivu PHP / FI, napisano 1995. godine od strane Rasmusa Lerdorfa. PHP / FI predstavlja skup alata napisanih u Perlu, a autor mu je koristio sopstvene potrebe. Skup alata je dobio ime „alati za ličnu prezentaciju“ (engl. Personal Tools Home Page), odakle i skraćenica PHP. Kako su nepristojne potrebe na sajtu, autor je prepisao kompletan projekat u C-u i omogućio je da može da komunicira sa bazama podataka a korisnik svog sajta mora da koristi sopstvene prezentacije da koriste njega. Rasmus je potom objavio svoje alate i učinio izvorne kod dostupnih svima da bi projekat brže razvio i da bi se greške brže ispraviole. PHP / FI, koja je puna definicija glasila „alati za ličnu prezentaciju / prevodilački obrazac“ (engl. Personal Home Page Tools / Forms Interpreter) imala je samo neke stvari zajedničkih sa današnjim PHP-om - promenljiva kao u Perlu, automatsko raščlanjivanje promenljivih iz zahtevate ugrađeni HTML. PHP / FI 2.0 je konačno i zvanično objavljen 1997. godine, da bi ubrzo zamenio PHP 3.0

Karakteristike PHP

Postoji više razloga zbog kojih koristite PHP. Prvi razlog je taj što razumete ograničenja upotrebe HTML-a, a sada vam treba još. PHP je takođe open source i freevare. „Open-source“ znači open source i dostupan je za obrazovanje, unapređenje, modifikacije, tako da svako ko želi da nauči ili prilagodi neki program može to učiniti i predati na pregled, dok „free“ znači da ga možete besplatno preuzeti preuzmite i koristite ga. Nema potrebe da se naručuju, licenciraju, kreiraju privilegovani korisnici.

Karakteristike PHP

Postoji više razloga zbog kojih koristite PHP. Prvi razlog je taj što razumete ograničenja upotrebe HTML-a, a sada vam treba još. PHP je takođe open source i freevare. „Open-source“ znači open source i dostupan je za obrazovanje, unapređenje, modifikacije, tako da svako ko želi da nauči ili prilagodi neki program može to učiniti i predati na pregled, dok „free“ znači da ga možete besplatno preuzeti preuzmite i koristite ga. Nema potrebe da se naručuju, licenciraju, kreiraju privilegovani korisnici. Pored svega navedenog, PHP najviše izdvaja njegovu veliku i aktivnu razvojnu zajednicu. Preko 20 miliona veb lokacija koristi PHP. Po popularnosti, PHP se uvek nalazi na vrhu liste TOP 10 svih programskih i skriptnih jezika, dok je stalno u TOP 3 vezanom za veb razvoj. Zbog popularnosti i velike zajednice, postoji značajan broj aplikacija koje su spremne za upotrebu, a koje su besplatne za upotrebu, kao što su: • Joomla! (CMS) • VordPress (Blog) • Dupral (CMS) • Magento (e-trgovina) • Media Viki (viki - enciklopedija) • PhpBB (Forum)

Verzije Php

Procentualno korišćenje PHP-a

Php 3.0

PHP 3.0 je prva verzija koja dosta liči na današnje verzije PHP-a. Napravili su ga izraelski programeri Zeev Suraski i Andi Gutmans sa Tehnikon Collegea kao kompletnu reviziju PHP / FI projekta. Otkrili su da ima ozbiljnih nedostataka i ne može da zadovolji njihov projekat e-trgovine na univerzitetima. U saradnji sa Ledorfom, pustili su PHP 3.0 kao zvaničnog naslednika PHP / FI jezika i njegov razvoj je zaustavljen. Glavna karakteristika nove verzije jezika bila je njegova proširivost, što je privuklo mnoge programere širom sveta da dodaju nove funkcije. Pored kvalitetne podrške za razne vrste baza podataka, Verzija 3.0 je uvela sposobnost objektno orijentisanog programiranja i veću doslednost u sintaksi jezika. Naziv je promenjen u PHP (bez dodatka „FI“), čije je značenje promenjeno u predstavljanje rekurzivnog akronima „PHP: hipertekstni precesor“. PHP 3.0 zvanično je objavljen u junu 1998. godine, nakon devet meseci korišćenja u fazi ispitivanja [3]

Php 4.0

Novo jezgro je uspešno dovršeno i pušteno u javnost sredinom 1999. godine, a nova verzija PHP-a, 4.0, opremljena novim kernel-om, zvanično je izdata u maju 2000. godine. Pored boljih performansi, nova verzija je takođe uključivala standardni izlazni keširanje, sesije, bolju podršku za različite veb servere, sigurniji prenos podataka korisnika i nekoliko novih upravljačkih struktura.

Php 5.H

Početkom 2015. godine objavljena je prva alfa verzija PHP-a, prva stabilna verzija (7.0.0) objavljena je u decembru iste godine. Tačno godinu dana kasnije, verzija 7.1 je objavljena u decembru 2016. godine.PHP projekat je objavio listu uklonjenih funkcija koje će vam pomoći da neometano pređete sa verzije 5 na verziju 7. Prema nekim uglednim izvorima podataka, preko 90% veb lokacija zasnovanih na PHP-u i dalje koristi PHP 5.k. Tako V3Techs u martu 2017. izveštava da se verzija 5 koristi na 95,6% svih veb lokacija zasnovanih na PHP-u kao programski jezik.

2.7 Phpkodiranje

PHP je jezik na strani servera koji je najpopularniji najčešće:

• Veoma jednostavan i tolerantan jezik. Varijable mogu biti bilo šta, a možete ih napraviti kada god vam zatrebaju. • Besplatni LAMP paket (Linuk, Apache, MiSKL, PHP) i pristup serveru mogu se iznajmiti na mreži. • Nema potrebe za zasebnim ili ekološkim okruženjem. Sve što trebate je da napravite jednu .php datoteku, pomešate PHP sa HTML-om i stavite laser. Da biste započeli PHP na svom računaru, potreban vam je lokalni veb server. Najlakši način je preuzimanje i instaliranje MAMP-a za OS Ks ili KSAMPP za Vindovs i Linuk. Možete da počnete da koristite PHP nakon što instalirate pakete diode. Jednostavno napravite datoteku indek.php u htdocsdirektoriji vaše MAMP ili KSAMPP instalacije. <?php $myname = 'StudentX';

echo '

Ovo je PHP skripta

'; echo "

Moje ime je $myname

" echo '

Drugi nacin povezivanja, a ime je i dalje '.$myname.'

';

?>

KKada otvorite ovu datoteku u pretraživaču preko URL adrese http: //localhost/indek.php ili http: // localhost /: 8888 / indek.php, trebalo bi da vidite sledeći kod. Ovo je PHP skripta Mi Name isStudentKs Ostale veze i još uvek ima StudentKs

Međutim, nakon izvođenja ekrana nećete videti utičnice. Greške u redu 3 nedostaju (;). Ovisno o podešavanjima PHP instalacije, dobićete poruku o grešci ili ćete jednostavno biti višestruki. Akosenedobijenštaprijedjenefilefp_error.lognaharddisku. Takođe možete videti grešku u kodu. Ovo su nekoliko važnih karakteristika PHP-a: PHP blok treba da izgleda ovako:

<?php

//Vaša PHP skripta 

?>

Sve između dve naredbe koristilo je PHP i vratio HTML. • PHP PHP kod je završen (;) ili dobijate poruku o grešci • Varijable u PHP-u počinju od $, bez Java koda • Sadržaj dokumenta je popisan od strane eachandomecho. Strani i štampari koji to uskoro mogu koristiti. U prethodnom primeru, preciziranje nije $ $ pod nazivom "StudentKs". Ako želite da napišete reč u jednoj od rečenica u kružnom tekstu, morate da je uredite u udžbenicima, ili možete da koristite jedan od udžbenika ako koristite neki od udžbenika. Linije 4 i 5 rade tako, ali imaju različite sintakse. Spajanje je uvek rezultat, pre nego u JavaScript + [2].

Funkcije u PHP-u

U ovom slučaju će petlju i testiranje staviti u funkciju koja poziva različite nizove. Funkcije ne počinju sa $. Ostatak je pisanje funkcija koje će raditi različite stvari pretvaranja struna, sortiranja polja, pristupa datotekama, podešavanja kolačića i još mnogo toga. U PHP-u već postoji veliki broj ugrađenih funkcija koje mogu da uštede vreme programerima

<?php function renderList($array){

 if( sizeof($array) > 0 ){

echo '

'; foreach( $array as $key => $item ){ echo '
• ' . $key . ':' . $item . '
'; } echo '

';

 }

} $lamp = array(

 'Operativni sistem' => 'Linux',
 'Server' => 'Apache',
 'Baza' => 'MySQL',
 'Programski jezik' => 'PHP'

); renderList($lamp);

$mamp = array(

 'Operativni sistem' => 'Mac OS',
 'Server' => 'Apache',
 'Baza' => 'MySQL',

'Programski jezik' => 'PHP' ); renderList($mamp); ?>

Informacija može da SE šalje preko adresnog polja ili iz forme. Da biste uzeli parametre iz trenutne URL adrese koristimo globalnu promenljivu $_GET. Dakle, ako programer pozove index.php skriptu sa http://localhost/index.php?language=fr&font=large može se promeniti prikaz strane pomoću ovih parametara tako da dokument bude na francuskom. Parametar jezik će biti dostupan kao $ _GET [‘language’], a font parametar kao $ _GET [‘font’]. <?php $name= 'StudentX';

// Ako jezik nije definisan koristi Srpski if( !isset($_GET['language']) ){

 $welcome= 'Pozdrav, ';

} if( $_GET['language'] == 'fr'){

 $welcome= 'Salut, ';

} switch($_GET['font']){

 case'small':
   $size= 80;
 break;
 case'medium':
   $size= 100;
 break;
 case'large':
   $size= 120;
 break;
 default:
   $size= 100;
 break;

} echo'<style>body{font-size:'. $size. '%;}</style>';

echo'

'.$welcome.$name.'

';

?>

To znači da možemo menjati izgled dokumenta pomoću parametara koje prosleđujemo. Slanje parametra preko URL-a ima i lošu stranu pošto se tim putem može proslediti i zlonameran kod. Zato je potrebno raditi proveru prosleđenih parametara. Ovo je primer prosleđivanja podataka iz kontakt forme. Pomoću filtera možete vršiti proveru podatka koji se unose u polja forme. <?php

 $search_html= filter_input(INPUT_GET, 's',
                             FILTER_SANITIZE_SPECIAL_CHARS);
 $search_url= filter_input(INPUT_GET, 's',
                            FILTER_SANITIZE_ENCODED);

?> <form action="index.php"method="get">

   <label for="search">Pretraga:</label>
   <input type="text"name="s"id="search"
          value="<?php echo $search_html;?>">

<input type="submit"value="Potvrdi">

</form> <?php if(isset($_GET['s'])){

echo'

Tražili ste '.$search_html.'

'; echo'

<a href="index.php?search='.$search_url.'">Pokušajte ponovo</a>

';

}?> Bez filtera haker može poslati skriptu koja će izvršiti neki zlonameran kod na sajtu. Sa filterima ovi parametri se pretvaraju u prihvatljiv i bezopasan niz karaktera. Ako za prosleđivanje podataka iz kotakt forme želite da koristite POST metodu, PHP promenljiva se menja u $_POST za niz a INPUT_POST za filter.

Prikazivanje složenijih informacija Nizove u PHP-u možemo definisati koristeći array() metod. Ako želite da prikažete složen tip podataka kao što je ovaj u PHP-u za otklanjanje grešaka, možete koristiti komandu print_r. Pristupanje određenom delu niza vrši se pomoću [] zagrada. Ovo je lošiji način pisanja koda pošto nije fleksibilan. U ovom slučaju bolje rešenje je da koristimo dva niza i petlju. Petlja for radi isto kao u JavaScriptu. Jedina razlika je u tome kako se gleda veličina niza gde se umesto array.length koristi sizeof($array). Ovaj primer je bolje raditi kroz asocijativni niz. Funkcija array_keys() vraća ključeve niza kao poseban niz. Na ovaj način možemo prikazati vrednosti i ključeve u isto vreme. Kraći put za postizanje istog rezultata je foreach petlja. $lamp= array('Linux','Apache','MySQL','PHP'); $lamp = array('Linux','Apache','MySQL','PHP'); print_r($lamp);

<?php $lamp = array('Linux','Apache','MySQL','PHP'); echo '
• Operativni Sistem:'.$lamp[0] . '
'; echo '
• Server:' . $lamp[1] . '
'; echo '
• Baza:' . $lamp[2] . '
'; echo '
• Programski jezik:' . $lamp[3] . '
'; ?>

<?php $lamp = array('Linux','Apache','MySQL','PHP'); $label = array('Operatvni sistem','Server','Baza','Programski jezik'); $length = sizeof($lamp); for( $i = 0;$i < $length;$i++ ){ echo '
• ' . $label[$i] . ':' . $lamp[$i] . '
'; }?>

<?php $lamp = array( 'Operativni Sistem' => 'Linux', 'Server' => 'Apache', 'Baza' => 'MySQL', 'Programski jezik' => 'PHP' ); $length = sizeof($lamp); $keys = array_keys($lamp); for( $i = 0;$i < $length;$i++ ){ echo '
• ' . $keys[$i] . ':' . $lamp[$keys[$i]] . '
'; } ?>

<?php $lamp = array(

 'Operativni Sistem' => 'Linux',
 'Server' => 'Apache',
 'Baza' => 'MySQL',
 'Programski jezik' => 'PHP'

); foreach( $lamp as $key => $stackelm ){

echo '
• ' . $key . ':' . $stackelm . '
'; } ?>

LITERATURA

[1] The Joy Of PHP Alan Forbes, 2005 [2] PHP i MySQL: razvoj aplikacija za Web, MikroKnjiga, Luke Welling, Laura Thomson, 2009 [3] NAUČITE PHP 7 OBJEKTNO - ORIJENTISANO MODULARNO PROGRAMIRANJE (HTML 5, CSS 3, JAVASCRIPT, XML), Kompjuterbiblioteka Beograd