Korisnik:Jana cirkovic/pesak
Vu Džaonan | |
---|---|
Ime po rođenju | Vu Džaonan |
Druga imena | Cung Jen |
Datum rođenja | 14. januara 1926. |
Mesto rođenja | Peking, Republika Kina |
Datum smrti | 14. oktobra 2018. |
Mesto smrti | Los Anđeles, SAD |
Uzrok smrti | Višestruko otkazivanje organa |
Počivalište | Memorijalni park Rouz Hils, grad Vitir, okrug Los Anđeles, Kalifornija, SAD |
Državljanstvo | Tajvansko, američko |
Narodnost | Han nacionalnost |
Obrazovanje | Ekonomski odsek Kineskog univerziteta u Pekingu |
Zanimanje | Komični dijalozi |
Aktivni period | 1952—2018 |
Organizacija | Umetničko udruženje za predstave komičnih dijaloga Vu Džaonana |
Značajni radovi | „Zbirka komičnih dijaloga“ |
Supružnik | Sju Baihang (1966—2009) |
Roditelji | Vu Hanči, Džou Jinhua |
Rođaci | Vu Đijangčeng |
Nagrade | Zlatna nagrada za najistaknutijeg azijskog umetnika
Specijalna nagrada za izuzetan doprinos na 20. ceremoniji tradicionalne i umetničke muzke 2009. godine Nagrada za životno umetničko delo američkog umetničkog centra Linkoln Nagrada za nacionalnu baštinu Zlatni tronožac |
Vu Džaonan (kin. 吴兆南, pin. Wú Zhàonán; Peking, 14. januar 1926 - Los Anđeles, 14. oktobar 2018) čije je pravo ime „Džaonan“ (kin. 照南, pin. Zhào nán), a pseudonim Cung Jen (kin. 宗炎, pin. Zōng Yán), rođen je u Pekingu. Bio je tajvanski izvođač komičnih dijaloga, student Hou Baolina (kin. 侯宝林, pin. Hóu Bǎolín), kao i pronalazač mongolskog roštilja. Džaonan je ime koje je bilo greškom napisano u najavi za pekinške opere, a kasnije je postalo njegovo umetničko ime.[1]
Život
[uredi | uredi izvor]Vu Džaonan je odrastao u sokaku u Pekingu i od malena je voleo da sluša priče i pohađao je osnovnu školu Jujing (kin. 育英, pin. Yùyīng) u Pekingu. Sa trinaest godina učio je pekinšku operu kod učitelja Hou Baolina u tajnosti od svojih roditelja. Zbog divljenja prema gospodinu Džang Taijanu (kin. 章太炎, pin. Zhāng Tàiyán; kineski filolog i revolucionar, prim. prev.) dao je sebi ime Cung Jen[2]. Njegov otac Vu Hanči (kin. 吴翰墀; pin. Wú Hànchí), generalni direktor centralne banke u Pekingu (kin. 北平市银行, pin. Běipíng shì yínháng)[1], branio mu je da uči pekinšku operu, ali zbog mnogo obaveza na poslu nije imao načina da mu potpuno zabrani. Diplomirao je na ekonomskom odseku Kineskog univerziteta u Pekingu (kin. 北平中国大学, pin. Běipíng zhōngguó dàxué).
Godine 1949. Vu Džaonan se pod imenom vazduhoplovnog oficira Lu Šjenmina (kin. 吕宪民, pin. Lǚ Xiànmín) preselio na Tajvan[1][3], gde je dobio državljanstvo pod imenom Vu Cungjen (kin. 吴宗炎, pin. Wú Zōngyán)[1].
U gradu Tajpeju, 1951. godine, pored mosta Jingđao, zarađivao je za život od roštilja. Jedinstveni roštilj začinjen raznim sosevima prvobitno je hteo da nazove „Pekinški roštilj“, međutim „Peking“ je bio kontroverzan termin, a nazvati ga „Beiping“ (kin. 北平, pin. Běipíng; srp. Peking) takođe nije odgovarajuće zbog čega je ime promenio u „mongolski roštilj“. Vu Džaonan je takođe preuzeo ime „Babikju“ (kin. 巴比Q. pin. bā bǐ Q; srp. roštilj). Iste te godine je u Tajpeju izvodio magiju i pripovedao priče. Jednog dana, između 27. jula i 26. avgusta te iste godine, poznati glumac pekinške opere ga je po prvi put pozvao da izvede komične dijaloge u „Rajskom igralištu“ (kin. 乐园游乐场, pin. lèyuán yóulè chǎng) i od tada je počeo da se bavi komičnim dijalozima[3][1]. U to vreme, Vu Džaonan je radio zajedno sa Vei Longhaom (kin. 魏龙豪, pin. Wèi Lóngháo) i Čen Jianom (kin. 陈逸安, pin. Chén Yì'ān)[4][5] i njih trojica su, za vreme kada nisu postojali zapisi komičnih dijaloga, osmislili replike i sastavili dela poput „Pričajućeg Lotusa“ (kin. 口吐莲花, pin. Kǒu tǔ liánhuā), „Hvalisavac“ (kin. 夸讲究, pin. Kuā jiǎngjiù), „Kula žutog ždrala“ (kin. 黄鹤楼, pin. Huánghè Lóu) itd.
Vu Džaonan se takođe pojavljivao u filmovima kao statista. Godine 1952. je filmska zvezda Li Lihua (kin. 李丽华, pin. Lǐlìhuá) dobila glavnu ulogu u igranom filmu „Jedan feniks i jedno pile“ (kin. 一只凤凰一只鸡, pin. Yī zhǐ fènghuáng yī zhǐ jī) u kome je Vu Džaonan igrao ulogu ženske provodadžije. Godine 1974. je Ju Džanjuen (kin. 于占元, pin. Yú Zhànyuán) glumeo u filmu „Majstor u akciji“ (kin. 师傅出马, pin. Shīfù chūmǎ) u kom je Vu Džaonan igrao ulogu najstarijeg šegrta.
Zbog toga što su se Vu Džaonan i Vei Linghao međusobno dobro razumeli, njihovi nastupi komičnih dijaloga su primili velike pohvale i zajedno su radili preko četrdeset godina. Prvi film komičnih dijaloga koji su njih dvojica snimili izašao je 1968. godine. Kasnije su nastali i audio zapisi komičnih dijaloga poput „Zbirke komičnih dijaloga“ (kin. 相声集锦, pin. Xiàngsheng jíjǐn), „Izabrani komični dijalozi“ (kin. 相声选粹, pin. Xiàngsheng xuǎn cuì), „Dodaci komičnih dijaloga“ (kin. 相声补轶, pin. Xiàngsheng bǔ yì) i drugi. Tokom zajedničkog rada, njih dvojica su imali nastupe na radio stanicama i pošto publika nije mogla da vidi glumce, Vu Džaonan i ostali su osmislili tehniku govorenja „šangtai đugong“ (kin. 上台鞠躬, pin. shàngtái jūgōng, dosl. stupi na scenu i pokloni se) pre početka nastupa i „đugong sijatai“ (kin. 鞠躬下台, pin. jūgōng xiàtái, dosl. nakloni se i napusti scenu) nakon završetka. Međutim, u stvarnosti se niko nije poklanjao. Ove fraze su se često pogrešno upotrebljavale dodavanjem broja jedan („jedan naklon na sceni“) ili bi se koristio pogrešan redosled reči.[6]
Pedesetih godina u Republici Kini, Vu Džaonan je bio pozvan da izvede pekinšku operu u Hongkongu i izveo je novu operu „Paviljon Vangđjang“ (kin. 望江亭, pin. Wàngjiāng tíng) nakon osnivanja Komunističke partije Kine. Iako su ga prijatelji unapred upozorili da ukoliko otpeva tu operu neće moći da se vrati na Tajvan, Vu Džaonan je i dalje smatrao da on nije sam taj lik i da nije važno ako izvede kontroverznu operu. Odmah po povratku na Tajvan, Vu Džaonan je dva meseca bio pod nadzorom komande za policijsku bezbednost Tajvana (kin. 台湾警备总司令部盯梢, pin. Táiwān jǐngbèi zǒng sīlìng bù dīngshāo) jer je strah od levičarskog razmišljanja još uvek bio prisutan. Godine 1969. planirao je da odvede tim na turneju u SAD, ali nije uspeo da otputuje. Desetina prijatelja pomogla mu je u uspostavljanju veza i zajedno su služili kao garancija kako bi mu izbrisali komunističku oznaku sa čela što je omogućilo da prvi put kroči u San Francisko[7].
Godine 1973. sa svojom porodicom preselio se u SAD gde je nastavio da se bavi komičnim dijalozima i čak dobio „Zlatnu nagradu za najistaknutijeg azijskog umetnika“ (kin. 亚洲最杰出艺人金奖, pin. Yàzhōu zuì jiéchū yìrén jīnjiǎng) i „Nagradu za životno umetničko delo“ (kin. 终生艺术成就奖, pin. Zhōngshēng yìshù chéngjiù jiǎng) kao i druge. Takođe, odlični primeri za nagrade dobijene u Kini su „Nagrada za nacionalnu baštinu“ (kin. 薪传奖, pin. Xīn chuán jiǎng) i „Zlatni tronožac“ (kin. 金鼎奖之殊荣, pin. Jīndǐng jiǎng zhī shūróng).
Što se tiče daljeg ličnog učenja i umetničkog nasleđa, da bi nastavio studije Vu Džaonan godine 1982. postao je učenik majstora komičnih dijaloga Hou Baolina. Ovo je bio drugi put da traži učitelja – prvi put ga je Hou Baolin odbio jer se plašio da će ga neko prijaviti ako prenosi tradicionalna umetnička znanja u periodu kada je to bilo zabranjeno.
Vei Linghao je 7. marta 1999. godine preminuo od raka prostate, te je Vu Džaonan izjavio da je kao usamljeni čamac na pučini, strela koja je ostala bez luka, kako bi izrazio patnju što više nema sa kim da nastupa. Od godine 1999. Vu Džaonan je redom primao učenike: Đijangnana (kin. 江南, pin. Jiāngnán), Hou Guanćuna (kin. 侯冠群, pin. Hóu Guānqún), Lang Cujuna (kin. 郎祖筠, pin. Láng Zǔyún), Liu Cengkaja (kin. 刘增锴, pin. Liú Zēngkǎi), Liu Erđina (kin. 刘尔金, pin. Liú'ěrjīn) i Fan Guangjaoa (kin. 樊光耀, pin. Fán Guāngyào)[8]. Godine 2001. Vu Džaonan, predvodeći svoje učenike, osnovao je umetničko udruženje za predstave komičnih dijaloga Vu Džaonana (kin. 吴兆南相声剧艺社, pin. Wú Zhàonán xiàngsheng jù yì shè) kako bi dalje nastavio da širi umeće komičnih dijaloga u inostranstvu i domovini. Godine 2003. Vu Džaonan, pred svoj osamdeseti rođendan, zajedno sa svojim učenicima je izveo predstavu „Zvuk škole Vu“ (kin. 吴室声蜚, pin. wú shì shēng fēi), što je ponovo izazvalo senzaciju[9].
Godine 2011. Komitet za kulturni razvoj (kin. 行政院文化建设委员会, pin. Xíngzhèng yuàn wénhuà jiànshè wěiyuánhuì) objavio je listu nacionalnih blaga povodom stogodišnjice Republike Kine u kojoj je ukupno izabrano osam ljudi u sedam kategorija, od kojih je Vu Džaonan bio izabran za kategoriju komičnih dijaloga. Kada je Vu Džaonan ujutru pre svitanja primio telefonski poziv, zaplakao je na pomisao da ovu čast neće moći da podeli sa svojom suprugom koja je preminula. Nakon svitanja, užurbano je otišao do groba svoje supruge kako bi sa njom podelio ovu radosnu vest. On je rekao: „Kada sam bio mlad, bavio sam se komičnim dijalozima kako bih preživeo, a sada živim da se bavim komičnim dijalozima“. Međutim, nakon smrti Vei Linghaoa na Tajvanu nije bilo glumaca komičnih dilagoga istih godina ili pak mlađih od Vu Džaonana što ga je onemogućilo da izvede mnoga dela.
Vu Džaonan je, 14. oktobra 2018. godine u jedan i trideset po lokalnom vremenu u Los Anđelesu, preminuo u 92. godini u svojoj rezidenciji u San Dimasu od višestrukog otkazivanja organa[10]. Nakon smrti, sahranjen je u Los Anđelesu i od vlade Republike Kine u znak priznanja za njegov životni doprinos komičnim dijalozima, odlikovan je ordenom pohvale. Tim ordenom mu se dodeljuje titula „nacionalnog blaga sa izvanrednim veštinama i umećem“ (kin. 奇技雅艺 人间国宝, pin. Qí jì yǎ yì, rénjiān guóbǎo)[11].
Dela
[uredi | uredi izvor]- „Zbirka komičnih dijaloga“, 1971. godine, od prve do osme epizode
- „Izabrani komični dijalozi“, 1992. godine, od prve do osme epizode
- „Dodaci komičnih dijaloga“, 1998. godine, od prve do osme epizode
- „Biseri komičnih dijaloga“, (kin. 相声拾穗, pin. Xiàngsheng shí suì), od prve do dvanaeste epizode
Nagrade
[uredi | uredi izvor]Godina | Nominovan | Naziv nagrade | Rezultat |
---|---|---|---|
Vu Džaonan | Nagrada za nacionalnu baštinu | Osvojio nagradu | |
Vu Džaonan | Zlatni tronožac | Osvojio nagradu | |
Vu Džaonan | Nagrada Nacionalno blago | Osvojio nagradu | |
2009. | Vu Džaonan | Specijalna nagrada za izuzetan doprinos na 20. ceremoniji
tradicionalne i umetničke muzke |
Osvojio nagradu |
Vu Džaonan | Nagrada za životno umetničko delo američkog umetničkog
centra Linkoln |
Osvojio nagradu |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d „建國百年 - 臺北市傳統藝術藝師展”. Arhivirano iz originala 2011-02-12. g.
- ^ 刘增铠. 馬褂下的秘密-您所不知道的吳兆南. 传艺. str. (69): 45.
- ^ a b „感谢各主管机关、媒体和大家的关心。【吴兆南相声剧艺社】及弟子们必须尊重家属的决定,然尚家属在悲痛之中,待有消息必会公告。为免以讹传讹,在此先提供师父基本资料,事杂情伤,难免潦草。”. Arhivirano iz originala 2018-10-15. g.
- ^ „相聲大師‧吳兆南”. Arhivirano iz originala 2020-04-15. g.
- ^ „陈逸安 - 相声之家”. Arhivirano iz originala 2016-11-03. g.
- ^ „嘴上真功夫. 康熙來了. 第5季. 第3集. 4 记录于”.
- ^ „吳兆南 活著為了說相聲”. Arhivirano iz originala 2009-08-15. g.
- ^ „相聲大師吳兆南93歲辭世 生前提墓誌銘寫這句話”. Arhivirano iz originala 2020-04-15. g.
- ^ „關於【吳兆南相聲劇藝社】”. Arhivirano iz originala 2020-04-15. g.
- ^ „【紧急通知】 以最沉痛的心情通知您:我们敬爱的师父吴兆南先生,已于洛杉矶时间西元2018年10月14日凌晨1时30分,在家中安详辞世,享耆寿九十三岁。诸多事宜正处理中,治丧容后禀告。”. Arhivirano iz originala 2018-10-14. g.
- ^ 林宏翰. „相聲大師吳兆南獲頒褒揚令 兒:藝術是他的生命[影]”. Arhivirano iz originala 2020-08-14. g.
Spoljašnja veza
[uredi | uredi izvor]- 吳兆南相聲劇藝社Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2020)- KKBOX
- 吳兆南+魏龍豪Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2020)- KKBOX
Učio kod majstora | Hijerarhija u porodici | Primio učenike |
Hou Baolin | 文 |
Đijangnan, Hou Guanćun, Lang Cujun, Liu Cengkaj, Liu Erđin, Fan Guangjao |