Pređi na sadržaj

Korisnik:Jelena10/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Softver za upravljanje zalihama je softverski sistem koji služi za praćenje nivoa zaliha, narudžbina, prodaje i isporuka.[1] Takođe se može koristiti u proizvodnoj industriji za kreiranje radnih naloga, specifikacija materijala i drugih dokumenata vezanih za proizvodnju. Kompanije koriste ovaj softver kako bi izbegle prekomerne zalihe i nestašice proizvoda. To je alat za organizaciju podataka o zalihama, koji su ranije uglavnom bili čuvani u štampanom obliku ili u tabelama.

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Softver za upravljanje zalihama sastoji se od nekoliko ključnih komponenti koje zajedno funkcionišu kako bi stvorile jedinstven i usklađen sistem za upravljanje zalihama u organizacijama. Ove karakteristike uključuju:

Tačka ponovnog naručivanja

[uredi | uredi izvor]

Kada zalihe dostignu određeni prag, sistem za upravljanje zalihama može biti programiran da obavesti menadžere da ponovo naruče taj proizvod. Ovo pomaže kompanijama da izbegnu nestašice proizvoda ili prekomerno vezivanje kapitala u zalihama.

Praćenje sredstava

[uredi | uredi izvor]

Kada se proizvod nalazi u skladištu ili prodavnici, može se pratiti putem njegovog bar koda i/ili drugih kriterijuma za praćenje, kao što su serijski broj, broj serije ili broj revizije. Savremeni softver za upravljanje zalihama često koristi bar kodove, radiofrekventnu identifikaciju (RFID) i/ili bežičnu tehnologiju za praćenje.

Upravljanje uslugama

[uredi | uredi izvor]

Kompanije koje su prvenstveno orijentisane na usluge, a ne na proizvode, mogu koristiti softver za upravljanje zalihama kako bi pratile troškove materijala koje koriste za pružanje usluga, poput sredstava za čišćenje. Na taj način mogu odrediti cene svojih usluga koje odražavaju ukupne troškove njihovog pružanja.

Identifikacija proizvoda

[uredi | uredi izvor]

Bar kodovi su često sredstvo pomoću kojeg se podaci o proizvodima i narudžbinama unose u softver za upravljanje zalihama. Čitač bar kodova se koristi za očitavanje kodova i pristup informacijama o proizvodima koje oni predstavljaju. Radiofrekventni identifikacioni (RFID) tagovi i bežične metode identifikacije proizvoda takođe postaju sve popularniji.

Savremeni softverski programi za upravljanje zalihama mogu koristiti QR kodove ili NFC oznake za identifikaciju artikala, dok pametni telefoni služe kao skeneri. Ova metoda omogućava kompanijama praćenje zaliha putem skeniranja bar kodova, bez potrebe za kupovinom skupe opreme za skeniranje.

Optimizacija zaliha

[uredi | uredi izvor]

Potpuno automatizovan sistem za prognoziranje potražnje i optimizaciju zaliha omogućava postizanje ključnih metrika optimizacije zaliha, kao što su:

  • Tačka ponovnog naručivanja: broj jedinica koje treba da pokrenu narudžbinu za dopunu.
  • Količina narudžbine: broj jedinica koje treba naručiti, na osnovu tačke ponovnog naručivanja, zaliha na stanju i zaliha u narudžbini.
  • Potražnja tokom vremena isporuke: broj jedinica koje će biti prodate tokom vremena isporuke.
  • Pokriće zaliha: broj dana pre nego što dođe do nestašice zaliha, ako se ne izvrši dopuna.
  • Tačnost: očekivana preciznost prognoza.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Univerzalni kod proizvoda (UPC) usvojen je u industriji prehrambenih proizvoda u aprilu 1973. godine kao standardni bar kod za sve prodavnice, iako se u maloprodajnim objektima počeo koristiti tek 1974. godine.[2] Ovo je doprinelo smanjenju troškova upravljanja zalihama, jer trgovci u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi više nisu morali da kupuju različite čitače bar kodova za skeniranje konkurentskih kodova. Tada je postojao jedan primarni bar kod za prehrambene prodavce i druge trgovce, što im je omogućilo da kupuju samo jednu vrstu čitača.

Početkom 1980-ih, lični računari su postali popularni.[3] To je samim tim doprinelo dodatnim smanjivanjem troškova bar kodova i čitača. To je omogućilo implementaciju prvih verzija softvera za upravljanje zalihama. Jedna od najvećih prepreka u prodaji čitača i bar kodova trgovcima bila je činjenica da nisu imali gde da skladište informacije koje su skenirali. Kako su računari postajali pristupačniji i češći, ova prepreka je prevaziđena. Kada su se bar kodovi i programi za upravljanje zalihama počeli širiti kroz prodavnice prehrambenih proizvoda, ručno upravljanje zalihama postalo je nepraktično. Ručno zapisivanje podataka o zalihama na papiru zamenjeno je skeniranjem proizvoda i unosom podataka u računar.

Počevši od ranih 2000-ih, softver za upravljanje zalihama napredovao je do tačke kada poslovni ljudi više nisu morali ručno unositi podatke, već su mogli odmah ažurirati svoju bazu podataka pomoću čitača bar kodova.

Takođe, pojava softvera za poslovanje baziranog na oblaku i njegovo sve češće usvajanje označavaju novu eru za softver za upravljanje zalihama. Sada takvi programi obično omogućavaju integraciju s drugim procesima u pozadini poslovanja, poput računovodstva i onlajn prodaje.

Kompanije često koriste softver za upravljanje zalihama kako bi smanjile svoje troškove držanja zaliha.[4] Softver se koristi za praćenje proizvoda i delova dok se prevoze od dobavljača do skladišta, između skladišta, i na kraju do maloprodajnog mesta ili direktno do kupca.

Softver za upravljanje zalihama koristi se u različite svrhe, uključujući:

  • Održavanje ravnoteže između prekomernih i nedovoljnih zaliha.
  • Praćenje zaliha dok se transportuju između lokacija.
  • Prihvatanje artikala u skladište ili drugu lokaciju.
  • Pripremanje, pakovanje i transport robe iz skladišta.
  • Praćenje prodaje proizvoda i nivoa zaliha.
  • Smanjenje zastarelih proizvoda i kvarenja.
  • Izbegavanje propuštanja prodaje zbog nestašica.

Upotreba u proizvodnji

[uredi | uredi izvor]

Proizvođači prvenstveno koriste softver za upravljanje zalihama kako bi kreirali radne naloge i specifikacije materijala. Ovo olakšava proizvodni proces jer pomaže proizvođačima da efikasno prikupe alate i delove koji su im potrebni za izvršavanje specifičnih zadataka. Za složenije proizvodne poslove, proizvođači mogu kreirati višeslojne radne naloge i specifikacije materijala, koji imaju vremenski raspored procesa koji moraju da se obave u ispravnom redosledu kako bi se izradio finalni proizvod. Ostali radni nalozi koji se mogu kreirati pomoću softvera za upravljanje zalihama uključuju obrnute radne naloge i automatske radne naloge. Proizvođači takođe koriste softver za praćenje sredstava, prijem novih zaliha i druge alate koje koriste i preduzeća iz drugih industrija.

Prednosti ERP softvera za upravljanje zalihama

[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko prednosti korišćenja softvera za upravljanje zalihama u poslovnom okruženju.

Ušteda troškova

[uredi | uredi izvor]

Zalihe kompanije predstavljaju jedno od najvećih ulaganja, zajedno sa radnom snagom i poslovnim prostorima. Softver za upravljanje zalihama pomaže kompanijama da smanje troškove minimiziranjem količine nepotrebnih delova i proizvoda u skladištu. Takođe pomaže kompanijama da smanje propuštene prodaje tako što omogućava dovoljno zaliha na raspolaganju za zadovoljenje potražnje.

Povećana efikasnost

[uredi | uredi izvor]

Softver za upravljanje zalihama često omogućava automatizaciju mnogih zadataka vezanih za zalihe. Na primer, softver može automatski prikupljati podatke, vršiti kalkulaciju i kreirati zapise. Ovo ne samo da dovodi do uštede vremena i troškova, već takođe povećava efikasnost poslovanja.

Organizacija skladišta

[uredi | uredi izvor]

Softver za upravljanje zalihama može pomoći distributerima, veletrgovcima, proizvođačima i maloprodajama da optimizuju svoja skladišta. Ako se određeni proizvodi često prodaju zajedno ili su popularniji od drugih, ti proizvodi mogu biti grupisani zajedno ili postavljeni bliže području za isporuku kako bi se ubrzao proces odabira.

Do 2018. godine, 66% skladišta „bilo je spremno za veliki pomak, prelazeći sa još uvek zastarelih procesa sa olovkom i papirom na automatizovana i mehanizovana rešenja za upravljanje zalihama. Sa ovim novim automatizovanim procesima, brojanje zaliha će se obavljati češće i uz manji napor, što povećava vidljivost zaliha i dovodi do tačnijeg izvršenja porudžbina, manje nestašica i manje propuštenih prodaja. Veće poverenje u tačnost zaliha dovodiće do novog fokusa na optimizaciju asortimana, proširenje ponude i ubrzanje prometa zaliha.”[5]

Ažurirani podaci

[uredi | uredi izvor]

Ažurirani podaci u realnom vremenu o stanju i nivoima zaliha još jedna su prednost koju softver za upravljanje zalihama pruža kompanijama. Menadžeri kompanija obično mogu pristupiti softveru putem mobilnog uređaja, laptopa ili računara kako bi proverili trenutne brojke zaliha. Ovo automatsko ažuriranje zapisa o zalihama omogućava preduzećima da donose informisane odluke.

Sigurnost podataka

[uredi | uredi izvor]

Uz pomoć ograničenih korisničkih prava, menadžeri kompanija mogu omogućiti mnogim zaposlenima da pomognu u upravljanju zalihama. Mogu dodeliti zaposlenima dovoljan pristup informacijama da prihvate proizvode, prave narudžbine, premeste proizvode i obavljaju druge zadatke, a da pritom ne ugroze sigurnost kompanije. Ovo može ubrzati proces upravljanja zalihama i uštedeti vreme menadžerima.

Uvid u trendove

[uredi | uredi izvor]

Praćenje mesta gde su proizvodi skladišteni, od kojih dobavljača dolaze i koliko dugo se čuvaju, omogućeno je softverom za upravljanje zalihama. Analizom ovih podataka, kompanije mogu kontrolisati nivoe zaliha i maksimalno iskoristiti prostor u skladištu. Pored toga, preduzeća su bolje pripremljena za tržišne zahteve i snabdevanje, naročito tokom specijalnih okolnosti, kao što je sezona visokih prodaja u određenom mesecu. Kroz izveštaje generisane od strane softvera za upravljanje zalihama, preduzeća takođe mogu prikupiti važne podatke koji se mogu koristiti za izradu modela i dalje analiziranje.

Nedostaci ERP softvera za upravljanje zalihama

[uredi | uredi izvor]

Glavni nedostaci softvera za upravljanje zalihama su njegov trošak i složenost.

Trošak

[uredi | uredi izvor]

Trošak može biti glavni nedostatak softvera za upravljanje zalihama. Mnoge velike kompanije koriste ERP kao softver za upravljanje zalihama, ali mali preduzetnici mogu imati problema sa njegovom cenovnom pristupačnošću. Čitači bar kodova i drugi hardver mogu dodatno povećati ovaj problem dodajući još veće troškove za kompanije. Prednost omogućavanja više zaposlenih da obavljaju zadatke upravljanja zalihama umanjuje se troškom dodatnih čitača bar kodova. Korišćenje pametnih telefona kao čitača QR kodova predstavlja način na koji manja preduzeća izbegavaju visoke troškove prilagođenog hardvera za upravljanje zalihama.

Složenost

[uredi | uredi izvor]

Softver za upravljanje zalihama nije nužno jednostavan ili lak za naučiti. Menadžment kompanije mora izdvojiti određeno vreme za učenje novog sistema, uključujući softver i hardver, kako bi ga stavio u upotrebu. Većina softvera za upravljanje zalihama uključuje priručnike za obuku i druge informacije dostupne korisnicima. Uprkos svojoj očiglednoj složenosti, softver za upravljanje zalihama pruža određenu stabilnost kompanijama. Na primer, ako IT zaposleni koji su zaduženi za sistem napusti kompaniju, obuka zamene može biti relativno jeftinija u poređenju sa korišćenjem više programa za čuvanje podataka o zalihama.

Prednosti softvera za upravljanje zalihama u oblaku

[uredi | uredi izvor]

Glavne prednosti softvera za upravljanje zalihama u oblaku uključuju:

Praćenje zaliha u realnom vremenu

[uredi | uredi izvor]

Za startape i mala i srednja preduzeća, praćenje zaliha u realnom vremenu je veoma važno. Vlasnici preduzeća ne samo da mogu pratiti i prikupljati podatke, već i generisati izveštaje. Istovremeno, preduzetnici mogu pristupiti podacima o zalihama u oblaku sa širokog spektra uređaja sa internet povezanošću, uključujući pametne telefone, tablete, kao i tradicionalne desktop računare. Pored toga, korisnici ne moraju biti unutar poslovnog prostora da bi koristili veb-bazirani program za upravljanje zalihama i mogu pristupiti softveru dok su na putu.

Smanjenje troškova za hardver

[uredi | uredi izvor]

Pošto se softver nalazi u oblaku, vlasnici preduzeća ne moraju kupovati i održavati skupi hardver. Umesto toga, mala i srednja preduzeća kao i početnička preduzeća mogu usmeriti kapital i profit ka širenju poslovanja kako bi dosegli širu publiku. Rešenja zasnovana na oblaku takođe eliminišu potrebu za zapošljavanjem velikog IT tima. Pružalac usluga će se pobrinuti za održavanje softvera za upravljanje zalihama.

Brza implementacija

[uredi | uredi izvor]

Implementacija veb-baziranog softvera za upravljanje zalihama je prilično jednostavna. Sve što vlasnici preduzeća treba da urade je da se prijave za mesečnu ili godišnju pretplatu i počnu da koriste softver za upravljanje zalihama putem interneta. Ova fleksibilnost omogućava preduzećima da se brzo šire bez potrebe za velikim ulaganjima.

Laka integracija

[uredi | uredi izvor]

Softver za upravljanje zalihama u oblaku nudi lako integrisanje sa postojećim sistemima za vlasnike preduzeća. Na primer, vlasnici preduzeća mogu integrisati softver za upravljanje zalihama sa svojim internet prodavnicama ili računovodstvenim softverima zasnovanim na oblaku. Porast popularnosti tržišta trećih strana podstakao je kompanije za upravljanje zalihama u oblaku da uključe integraciju sa ovim sajtovima, omogućavajući vlasnicima da pregledaju i kontrolišu zalihe na svim kanalima.[6]

Povećana efikasnost

[uredi | uredi izvor]

Sistemi za upravljanje zalihama zasnovani na oblaku povećavaju efikasnost na nekoliko načina. Jedan od njih je praćenje zaliha u realnom vremenu. Svaka promena može se odmah replicirati na nivou cele kompanije. Kao rezultat toga, preduzeća mogu imati veće poverenje u tačnost podataka u sistemu, a menadžment može lakše pratiti tok zaliha i proizvoda – i generisati izveštaje. Pored toga, rešenja zasnovana na oblaku nude veću dostupnost.

Poboljšana koordinacija

[uredi | uredi izvor]

Programi za upravljanje zalihama zasnovani na oblaku takođe omogućavaju odeljenjima unutar kompanije da rade zajedno efikasnije. Odeljenje A može direktno iz softvera da prikupi informacije o zalihama Odeljenja B, bez potrebe da kontaktira osoblje Odeljenja B za te informacije. Ova komunikacija takođe olakšava praćenje kada je potrebno ponovo napuniti zalihe, koje će porudžbine poslati kupcima, itd. Operacije mogu teći glatko i efikasnije, poboljšavajući iskustvo kupaca. Tačni podaci o zalihama takođe mogu imati ogroman uticaj na krajnji rezultat kompanije. Oni omogućavaju uvid u to gde se nalaze uska grla i problemi u radnom procesu – kao i izračunavanje tačke pokrića i profitnih marži.

Nedostaci softvera za upravljanje zalihama u oblaku

[uredi | uredi izvor]

Sigurnost i privatnost

[uredi | uredi izvor]

Korišćenje oblaka podrazumeva da treća strana upravlja podacima, što može predstavljati rizik od neovlašćenog pristupa podacima.

Zavisnost

[uredi | uredi izvor]

Pošto je održavanje u rukama dobavljača, korisnici su u suštini potpuno zavisni od provajdera.

Smanjena fleksibilnost

[uredi | uredi izvor]

Zavisno od provajdera usluga zasnovanih na oblaku, nadogradnje sistema i softvera biće obavljene prema njihovom rasporedu, pa preduzeća mogu naići na određena ograničenja u fleksibilnosti tokom procesa.

Integracija

[uredi | uredi izvor]

Nisu svi lokalni sistemi ili provajderi usluga sposobni za sinhronizaciju sa softverom u oblaku koji se koristi.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Sales, business - Tracking Inventory”. Entrepreneur (na jeziku: engleski). 2006-04-20. Pristupljeno 2024-12-21. 
  2. ^ „Inventory Management History Part Four”. www.almyta.com. Pristupljeno 2024-12-21. 
  3. ^ „Chronology of Personal Computers (1981)”. www.islandnet.com. Pristupljeno 2024-12-21. 
  4. ^ Piasecki, Dave. „Economic Order Quantity (EOQ)”. Inventoryops.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-12-21. 
  5. ^ Staff, MMH. „Motorola Solutions’ study finds 66% of warehouses plan to expand technology investments by 2018”. Modern Materials Handling (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-12-21. 
  6. ^ „Stuff”. www.stuff.co.nz. Pristupljeno 2024-12-22.