Korisnik:Jjana18/pesak

Sisu je finski koncept opisan kao stoička odlučnost, upornost u cilju, hrabrost, otpornost i izdržljivost, a Finci ga smatraju da izražava svoj nacionalni karakter.

Značenje

Sisu je izuzetna odlučnost u suočavanju sa ekstremnim nedaćama i hrabrost koja se obično prikazuje u situacijama kada je uspeh malo verovatan. Pokazivanje hrabrosti i odlučnosti u suočavanju sa nedaćama; drugim rečima, odlučivanje o pravcu delovanja, a zatim njegovo pridržavanje čak i ako se ponavljaju neuspesi. To je na neki način slično smirenosti, iako sisu podrazumeva element sumornog upravljanja stresom.

Kao psihološki kapacitet

Sisu je termin koji datira stotinama godina unazad i opisuje se kao sastavni deo razumevanja finske kulture. To je izraz za prevazilaženje nečijih mentalnih ili fizičkih kapaciteta i centralni je deo kulture i kolektivnog diskursa zemlje. Obično se proučava kao kulturna komponenta među Fincima i Finskim Amerikancima, ali kao psihološki konstrukt je ostao nedovoljno istražen i slabo definisan.

Već četrdesetih godina 20. veka pokušano je da se shvati suština sisua. Finske novine Uusi Suomi obratile su se publici za njihovu definiciju sisua i sprovele takmičenje. Uusi-Suomi je napisao: „Svi mi donekle znamo šta je sisu... [to] je dugo bila tema za diskusiju ovde u Finskoj i inostranstvu. Ali kako da opišemo i definišemo šta je sisu zaista?“. Potraga za stavljanjem suštine sisua u definitivan oblik očigledno traje skoro čitav vek. Vilijam R. Aho, profesor emeritus sociologije na Rodos koledžu, pokrenuo je pitanja o sisuu i izjavio da „nam treba dosta organizovanog, sistematskog naučnog istraživanja da bismo otkrili obim i dubinu sisua, geografski i situaciono, i dubinu i snagu i verovanja i ponašanja koja okružuju i proizilaze iz sisua."

Sisu kao potencijal psihološke moći je prvi put predstavljen na 3. Svetskom kongresu o pozitivnoj psihologiji u Los Anđelesu 29. juna 2013. godine. U studiji, sisu se opisuje kao psihološka ključna kompetencija koja omogućava izvanrednu akciju za prevazilaženje mentalno ili fizički izazovne situacije. Sisu takođe doprinosi onome što je nazvano akcioni način razmišljanja; dosledan, hrabar pristup izazovima za koje se na prvi pogled čini da prevazilaze naše kapacitete. Povezana onlajn anketa (sprovedena između marta i maja 2013.) pratila je kulturnu reprezentaciju sisua među savremenim Fincima (i Finskim Amerikancima) i otkrila da se sisu još uvek duboko ceni i da postoji javni interes za negujući i ovaj kapacitet snage. Studija je dobila 1.060 odgovora. Među glavnim nalazima bila je percepcija sisua kao rezerve moći, koja omogućava izvanrednu akciju za prevazilaženje mentalno ili fizički izazovne situacije. Funkcija sisua: to je moćan psihološki potencijal koji omogućava pojedincu da iskoristi mentalnu snagu izvan svojih unapred zamišljenih resursa. Bavljenje sisuom pred nedaćama pomaže pojedincima da prođu kroz ono što je na prvi pogled izgledalo kao granice njihovih mentalnih ili fizičkih sposobnosti. Štaviše, sisu je akcioni način razmišljanja koji osposobljava pojedinca da odabere da se nosi sa izazovima izvan svojih uočenih kapaciteta. Sisu se može zamisliti kao preduzimanje akcija protiv izgleda. Pored toga, iako 53% ispitanika veruje da neki ljudi urođeno imaju više sisua, većina od 83% ispitanika veruje da je sisu fleksibilan kvalitet koji se može kultivisati kroz svesnu praksu (umesto da bude fiksni kvalitet), i većina ispitanika je bila zainteresovana za razvoj ovog kapaciteta.

Sisu nije uvek sasvim pozitivan kvalitet. Na finskom, "pahansisuinen" znači onaj koji poseduje loš sisu, opis neprijateljske i zloćudne osobe. Odgovori iz sisu ankete ukazuju na to da može biti previše sisua, a prema odgovorima ankete to dovodi do bezobzirnosti, egocentričnosti i nefleksibilnog razmišljanja. Studija sugeriše da bi sisu trebalo da bude informisan razumom i da se praktikuje sa samosaosećanjem.

Sisu je novi termin u oblasti pozitivne psihologije i može doprineti našem razumevanju determinanti otpornosti, kao i postignuća i dobrog života.

Kulturni značaj

Kako je to definisao Roman Šac u svojoj knjizi Iz Finske s ljubavlju (2005) , sisu je sposobnost da se zadatak uspešno završi. Tokom čuvenog Zimskog rata 1939–1940, finska istrajnost suočena sa invazijom Sovjetskog Saveza je popularizovala ovu reč u engleskom za jednu generaciju. U onome što je možda bila prva upotreba sisu na engleskom jeziku, 8. januara 1940, časopis Time je izvestio:

Finci imaju nešto što zovu sisu. To je spoj žestine i upornosti, hrabrosti, sposobnosti da se nastavi boriti nakon što bi većina ljudi odustala, i da se bori sa voljom za pobedom. Finci prevode sisu kao "finski duh", ali to je mnogo drskija reč od te. Finci su prošle nedelje dali svetu dobar primer sisua iznevši rat na rusku teritoriju na jednom frontu, dok su na drugom izdržali nemilosrdne napade pojačane ruske armije. U divljini koja čini veći deo rusko-finske granice između jezera Laatokka i Arktičkog okeana, Finci su definitivno dobili prednost. — časopis Time, 8. januar 1940.

Primeri

Koncept je poznat na Gornjem poluostrvu Mičigen, koji je dom Amerikanaca finskog porekla. Ovo se proširilo i na popularnu nalepnicu na braniku na kojoj piše „imaš sisu?“ ili jednostavno "SISU". Godine 2010, 63-godišnji Iooper po imenu Joe Pakuette Jr. iz Munisinga, Mičigen, prepešačio je 425 milja do centra za obuku Detroit Lajonsa da bi uneo duh sisua u tim.

Neprofitni dokumentarac SISU: Porodica, ljubav i upornost od Finske do Amerike snimio je finsko-američki reditelj Marko Albreht. Dokumentarac gleda na Sisua kroz moćan profil njegove pokojne majke, njegove finsko-američke porodice i tragičnu borbu njegovog ujaka Heikija protiv raka pankreasa. Film je nazvan vremenskom kapsulom modernog finsko-američkog života.

Upotreba termina Sisu

Zbog svog kulturnog značaja, sisu je uobičajen element brendova u Finskoj. Na primer, postoje kamioni Sisu (i oklopna vozila Sisu), marka pastila jakog ukusa koju proizvodi Leaf i Suomen Sisu.

Sisu je takođe muško ime sa sve većom popularnošću. Više od 2.000 Finaca nosi ovo ime,od kojih je većina rođena posle 2010. Sin Juke Hildena iz grupe Dudesons zove se Sisu.

Postoji nekoliko organizacija vezanih za fitnes i sportske timove izdržljivosti, kao što je projekat Sisu sa sedištem u Haverhillu i Vorcesteru, Masačusets, SAD koji nose ime sisu i zasnivaju svoju filozofiju na karakteristikama uključenim u koncept sisu, uključujući hrabrost , integritet, poštenje i odlučnost.

Planina Sisu je naziv planine na koju su se prvi popeli planinari Veika Gustafson i Patrik Degerman na Antarktiku.

Na zapadnom kraju Gornjeg poluostrva Mičigena, SISU Ski Fest je popularna godišnja manifestacija, naglašavajući trku u skijaškom trčanju od 21 i 42 kilometra koja se „završava“ u istorijskom centru Ajronvuda.

Tokom letnjih olimpijskih igara 1952. godine, sisu je dalje opisan u kontekstu kontinuiranog hladnog rata koji se nadvija nad glavnim gradom Finske Helsinkija:

HELSINKI, domaćin Olimpijskih igara, grad od 400.000 stanovnika, bio je u gužvi. Finci ne kriju oči od svoje budućnosti, ali su odlučni da ne upadnu u još jednu borbu sa moćnim susedom koji je 66 puta veći od njih (po površini, Finska je šesta po veličini država u Evropi po populaciji je treći najmanji). Pod popularnim, 81-godišnjim predsednikom Juhom Kustijem Paasikivijem i sposobnim, nepopularnim agrarnim premijerom Urhom Kekonenom, Finci su naučili da hodaju uznemirujućim putem nezavisnosti kao hodači po užetu.

— časopis Time, 21. jul 1952.