Korisnik:JovanaNikolic201600263/pesak2
Bovarizam[1] je stanje ili osećanje nezadovoljstva, karakteristično za lik Eme Bovari, junakinje Floberovog romana, Gospođe Bovari. Koncept bovarizma definiše sklonost nekih ljudi da pate od monotonije provincijskog života: veliki grad postaje san podstaknut čitanjem romana. Čitanje, sredstvo za oslobađanje od suviše opterećujuće stvarnosti, ima perverzne efekte prave droge. Nakon raznih iskustava, lik je primoran da se vrati u stvarni svet, doživljavajući razočarenje jer ponovo postaje zarobljenik sveta za koji nije stvoren. Karakteristična opozicija ovih dela poigrava se sa dve strane: romantizmom malobrojne, manje-više pismene elite i buržoaskom tegobom društva.
Izraz bovarizam potiče od junakinje čuvenog Floberovog romana koja, još uvek nezadovoljna svojim životom, pokazuje da nije u stanju da promeni bilo šta i na kraju izvrši samoubistvo. Prvo je prešao na književno polje, a zatim se proširio na polje psihologije.
Žil de Goltje posvetio je jedno od svojih najznačajnijih dela pojmu bovarizma.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Termin bovarizam je imenica nastala po glavnom junaku romana Gistava Flobera, gospođi Bovari. Uveo ga je Žil de Goltje 1892.[2] godine u svom prvom eseju Bovarizam, psihologija u Floberovom delu.
Definicije[uredi | uredi izvor]
Flober u svom romanu predstavlja mladu ženu koja je u mladosti mnogo čitala, posebno romantičarska dela. Međutim, daleko od toga da bude u skladu sa njenim snovima, njen bračni život joj donosi samo frustracije i razočaranja, a njen suprug Šarl Bovari je samo prosečan čovek. Neuspešno su završili i njeni susreti sa seoskim gospodinom Rodolfom Boulanžerom i Leonom Dipiom, stereotipom romantičarskog mladića, sa kojim je imala aferu. Oni su u stvari oboje blede kopije likova iz romana koje ona sanja da upozna. Emino razočaranje svojim životom je dovodi do samoubistva.
Bovarizam je „stanje emocionalnog i socijalnog nezadovoljstva koje se posebno sreće kod pojedinih neurotičnih mladih ljudi, a koje rezultira ispraznim i nesrazmernim ambicijama, bekstvom u imaginarno i romaneskno[3]. "
„Naklonost kojom je pogođena junakinja Floberovog romana Ema Bovari i koja se sastoji u tome da svoju viziju sveta gradi iz čitanja romana. Neispravnost romantičnih univerzuma da služe kao modeli za stvarni svet dovodi do niza razočaranja. U produžetku, termin označava patologiju čitanja.[4] "
Prema Floberu, bovarizam je „susret romantičnih ideala u suočenju sa sitnošću stvari u stvarnosti“ koji je isti autor kvalifikovao terminom „melanholija“[5].
Uopšteno govoreći, bovarizam se može posmatrati kao „moć koja je data čoveku da sebe zamisli drugačije nego što jeste“. Takođe se koristi da označi „upotrebu u literaturi greške sopstva o sebi pre i posle Flobera“. U tom smislu, Floberova junakinja je bliska junaku Servantesa,Don Kihotu. U oba slučaja, roman izražava čitaočevo „razočarenje, razočaranje u pogledu fikcije.[6] "
Književna podloga[uredi | uredi izvor]
Onore de Balzak je već opisao ovo stanje u Ženi od trideset godina, iz koje je Flober bio inspirisan[7]. Prema Pjeru Barberisu, Balzak je izmislio bovarizam[8].
Na Flobera je uticao i Servantesov Don Kihot, kojeg je mnogo čitao i iz kojeg je preuzeo temu čitaoca koji svoje noći provodi čitajući ekstravagantne knjige. U Gospođi Bovari, majka, gospođa Bovari uzvikuje protiv svoje snaje, u trenutku ljutnje:
"Ah! Ona je zauzeta! Čime? Čitanjem romana, loših knjiga.[9] "
Bovarizam se ovde jasno pojavljuje kao tema nastala iz romantizma i njegovog slamanja pred realnošću dalekom od ženskih fantazija i ideala. Flober tako u Gospođi Bovari daje kritički osvrt na romantičarsku književnost koja se razvila u devetnaestom veku.
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
U svojoj knjizi, Kao roman, Danijel Penak proglašava bovarizam, koji kvalifikuje kao „bolest koja se prenosi tekstom“, kao jedno od neotuđivih prava čitaoca.
Tema je preuzeta na televiziji (Očajne domaćice), u bioskopu (Cezar i Rozalija od Kloda Sotea) ili u pozorištu od strane Klare Le Pikar, posebno sa Sanjanjem gospođe Bovari. Ovu temu nalazimo u filmu Kairska ljubičasta ruža Vudija Alena.
Dana 2. marta 2017, tokom prezentacije svog projekta i nakon pitanja Izabel Tore iz TF1, Emanuel Makron, tadašnji predsednički kandidat 2017, koristi reč „bovarizam“ da kvalifikuje pitanje novinara: „Postoji neka vrsta novinarskog bovarizma koji je nikada ne govori o trenutku već uvek govori o sledećem koraku.[10] "
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „BOVARYSME : Définition de BOVARYSME”. www.cnrtl.fr. Pristupljeno 2021-12-22.
- ^ „"Que veut une femme ?"”. Revue Penser/Rêver: str. 18. 2007.
- ^ „Bovarysme”. www.lettres.org. Pristupljeno 2021-12-22.
- ^ Montalbetti, Christine (2001). La fiction. Gallimard. str. 225.
- ^ Lancrey-Javal, Romain. Commentaire sur Madame Bovary. Larousse.
- ^ García Martínez, Patricia (2007). „« La huella de Cervantes en la obra de Flaubert »”. Mélanges de la Casa de Velázquez. nos 37-2.
- ^ Gothot-Mersch, Claudine. Dictionnaire des littératures de la langue française. Bordas. str. « À ce tournant-là de son œuvre, (Madame Bovary), une figure de romancier paraît s'être imposée à Flaubert : celle de Balzac. Sans trop forcer les choses, on pourrait dire qu'il s'est choisi là un père. […] Comme Balzac, il va composer des récits réalistes, documentés, à fonction représentative. La peinture de la province dans Madame Bovary, de la société parisienne dans L'Éducation sentimentale […] la thématique du grand prédécesseur se reconnaît là. ».
- ^ Barbéris, Pierre. Introduction à la femme de trente ans. Folio classique. str. 14.
- ^ Flaubert, Gustave (1857). Madame Bovary. Michel Lévy.
- ^ Emmanuel Macron évoque un "bovarysme journalistique" (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-12-22