Korisnik:Jovanavt6021/pesak

Normofobija

Nomofobija(skraćeno „fobija bez mobilnog telefona") je osećaj straha od gubitka mobilnog telefona i nemogućnosti korišćenja mobilnog telefona. Smatra se simptomom problematične upotrebe digitalnih medija za mentalno zdravlje, čije definicije nisu standarizovane zbog tehničkih i genetskih razloga.

Telefon sa polomljenim eranom

Rezime

Korišćenje mobilnih telefona je izuzetno popularno danas, posebno u evropskim i azijskim zemljama. Međutim, nomofobija deli mnoge karakteristike sa zavisnošću od droge. Upotreba telefona i interneta može jedan je od uzroka nomofobije. Simptomi zavisnosti od mobilnih telefona mogu uključivati povećanu anksioznost, nesigurnost i emocionalnu nestabilnost. Takođe, veliki deo ljudi koristi svoje telefone kao utehu u emotivnim odnosima.

Iako se nomofobija ne pojavljuje u petom izdanju Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (engl. DSM-5), predložena je kao specifična fobija, na osnovu definicija datih u DSM-IV. Prema mišljenju Bianči i Filips (engl. Bianchi i Philips) (2005), svi psihološki faktori su uključeni u prekomernu upotrebu mobilnog telefona. To može uključivati manjak samopouzdanja (osobe koje traže sigurnost koriste mobilni telefon na neprikladan način) i ekstrovertnu ličnost (kada društven osobe prekomerno koriste mobilni telefon). Takođe je vrlo moguće da nomofobični simptomi mogu biti uzrokovani drugim osnovnim i već postojećim mentalnim poremećajima, uključujući socijalnu fobiju ili socijalni anksiozni poremećaj, socijalnu anksioznost i panični poremećaj.

Skraćenica „fobija bez mobilnog telefona“, je napravljena tokom studija 2008. godine koju je sprovela Pošta Ujedinjenog Kraljevstva, koja je naručila JuGov istraživačkoj organizaciju sa sedištem u Velikoj Britaniji, da proceni anksioznost koju doživljavaju korisnici mobilnih telefona. Studija je pokazala da skoro 53% korisnika mobilnih telefona u Britaniji ima tendenciju da bude uznemireno kada „izgube mobilni telefon, ostanu bez baterije, kredita ili nemaju domet“. Studija, koja je obuhvatila 2.163 osobe, pokazala je da oko 58% osoba muškog pola i 47% osoba ženskog pola ima fobiju, a da se dodatnih 9% oseća pod stresom kada im je mobilni telefoni isključen. Dok je 55% korisnika navelo da je održavanje kontakta sa prijateljima ili porodicom bio glavni razlog zašto su uznemireni jer ne mogu da koriste svoje mobilne telefone. Studija je uporedila nivoe stresa prosečnog slučaja nomofobije sa nivoima stresa „treme na dan venčanja" ili posete zubaru.

Više od jedne, od dve osobe sa nomofobijom nikada ne isključuje svoje mobilne telefone.

Istraživački dokazi

Razvoj tehnologije doneo je sa sobom nove izazove. Pojavile su se i nove vrste fobija poznate kao tehnofobije. Od kada su mobilni telefoni prvi put stali na raspolaganje za javnosti 1983. godine, postali izuzetno popularni u većini društava.

Upotreba pametnih tefona postala je sve više prisutra u društvu

U studiji Šambare, Rugimbana i Žova (2012) navedeno je da mobilni telefoni predstavljaju jednu od najvećih zavisnosti u 21. veku, čak i veću zavisnost od droge. Istraživanje je otkrilo da studenti mogu provesti i do devet sati svakog dana na svojim telefonima, što može dovesti do zavisnosti od tehnologije, koja postaje centar savremenog života. Ovo je primer "paradoksa tehnologije", koji oslobađa i ropstvuje istovremeno.

Istraživanje koje je sprovela kompanija Sekjur Envoi (engl. SecurEnvoy) pokazalo je da osobe u ranim dvadesetima i adolescenti češće imaju nomofobiju. Takođe, anketa je pokazala da je 77% tinejdžera prijavilo anksioznost i zabrinutost kada kada nisu posedovali mobilni telefon, zatim starosna grupa od 25 do 34 godine i ljudi stariji od 55 godina. Psihološki prediktori koji mogu da upućuju na nomofobiju uključuju „negativan pogled na sebe, nisko samopoštovanje i nisko samopouzdanje, viskoka ekstraberzija i introverzija, impulsivnost”.

Ispitivanja su pokazala da među studentima postoji veza između česte upotrebe mobilnih telefona i smanjenja ocena, kao i povećanje nivoa anksioznosti koja može uticati na njihovo zadovoljstvo u životu u poređenju sa studentima koji ređe koriste mobilne telefone. Prekomerna upotreba mobilnih telefona ili korišćenja računara može oduzeti vreme i fokus tokom učenja. Upotreba mobilnih telefona u prevelikoj meri može dovesti do povećane anksioznosti zbog konstantnog pritiska da budete povezani sa društvenim mrežama, a takođe može umanjiti osećaj samoće i ublažiti svakodnevni stres, što je bitan faktor za osećaj blagostanja. Međutim, mobilni telefoni mogu imati i pozitivnu ulogu u životu ljudi, kao što je povezivanje sa prijateljima i porodicom. Mobilni telefoni takođe mogu omogućiti korisnicima da dobiju podršku na Internetu. Ljudi mobilne telefone često koriste kao alat za regulisanje emocija. Oni su se pokazali kao moćno sredstvo u oblasti sajber-psihologije i često su povezani sa emocionalnim životom ljudi. Važno je razumeti da preterana upotreba mobilnih telefona može imati negativne posledice po mentalno zdravlje i blagostanje ljudi.

Ostali eksperimenti

Ispitivanja ukazuju na to da je korišćenje mobilnih telefona pozitivno povezano sa ne tako dobrim kvalitetom života. Iako mogu biti korisni, mobilni telefoni često izazivaju stres. Faktori kao što su veliki radni pritisak, česta međuljudska komunikacija, brzo ažuriranje i široka rasprostranjenost informacija čine mobilne telefone od ključnog značaja za većinu ljudi. Kada telefon ne radi ili kada se ne dobijaju obaveštenja, neki ljudi se osećaju anksiozno, razdražljivoi depresivno. Istraživanje pokazuje da je česta upotreba mobilnih telefona često pokazatelj manjeg nivoa sreće, pažnje i opšteg zadovoljstva životom.

U Australiji, skoro hiljadu adolescenata i odraslih uzrasta od 15 do 24 godine je učestvovalo u istraživanju zavisnosti od upotrebe mobilnih telefona (387 muškaraca, 457 žena i 102 osobe koje nisu želele da otkriju svoj pol). Cilj studije bio je da se ispita veza između učestalosti korišćenja mobilnog telefona i psihološke povezanosti sa njim. Istraživači su procenjivali nekoliko psiholoških faktora koji bi mogli uticati na korišćenje mobilnih telefona, uz pomoć sledećih upitnika: Upitnik o učešću mobilnog telefona (engl. Mobile Phone Involvement Questionnaire), učestalost korišćenja mobilnog telefona, samoidentitet i validacija drugih. Upitnik je procenjivao zavisnosti i ponašanje koristeći Likertovu skalu koja se sastoji od sedam tačaka (1 - potpuno se slažem) i (7 - potpuno se ne slažem), koja je uključivala izjave poput: "Često razmišljam o svom mobilnom telefonu kada ga ne koristim, Osećam povezaost sa drugima kada koristim svoj mobilni telefon."

Rezultati su pokazali da postoji umerena razlika između upotrebe mobilnog telefona i njihove psihološke veze sa mobilnim telefonom. Iako nije bilo otkriveno nikakvih patoloških stanja, bilo je znakova prekomerne upotrebe mobilnog telefona koji ukazuju na moguću zavisnost. Učesnici koji su pokazali znakove prekomerne upotrebe mobilnog telefona imali su više sorremni da povećaju upotrebu kada im društvo da potvrdu. Studija je bila fokusirana na adolescente, ali postoji mogućnost da odrasli imaju veću verovatnoću da razviju zavisnost od mobilnih telefona zbog različitih faktora, uključujući samoidentitet, samopouzdanje i društveni identitet.

Osobe sa paničnim poremećajima i poremećajem anksioznosti više su skloni zavisnosti od mobilnog telefona. Studija u Brazilu upoređivala je simptome koje doživljavaju heteroseksualni učesnici sa paničnim poremećajima i kontrolnu grupu zdravih učesnika. Grupu 1 činilo je 50 učesnika sa paničnim poremećajem i agorafobijom prosečne starosti 43 godine, a grupu 2 činilo je 70 zdravih učesnika bez poremećaja i prosečne starosti 35 godina. Tokom eksperimenta učesnici su dobili upitnik koji je procenio upotrebu mobilnih telefona i simprome koje su prijavile obe grupe.

Prilikom istraživanja, otkriveno je da je oko 44% ispitanika iz grupe 1 izjavilo da se oseća bezbedno kada kada koriste svoj mobilni telefon, uporedo sa 46% ispitanika iz grupe 2 koji su izjavili da se ne osečaju prijatno bez telefona. Ukupno gledano, 68% učesnika je prijavilo zavisnost od mobilnog telefona. Međutim, učesnici sa paničnim poremećajem i agorafobijom su pokazali značajno veću sklonost ka emocionalnim simptomima u poređenju sa kontrolnom grupom kada je pristup mobilnim telefonima bio zabranjen.

Simptomi i znakovi

Nomofobija je pojava koja se javlja kada pojedinci postaju anksiozni zbog svog straha da neće imati pristup svom mobilnom telefonu. „Sindrom konekcije” je još jedan koncept koji opisuje situaciju u kojoj upotreba mobilnog telefona dovodi do smanjenja broja interakcija u stvarnom svetu, što može značajno uticati na društvene i porodične odnose. Termin "tehno-stres" se takođe koristi da opiše osobu koja izbegava interakcije u stvarnom svetu tako što se izoluje upotrebom tehnologije, što može dovesti do psiholoških poremećaja kao što je depresija.

Nekoliko faktora može da izazve anksioznost, to su gubitak mobilnog telefona, gubitak dometa i prazna baterija. Kod nomofobije, ljudi koriste uređaje impulsivno kao način zaštite od društvene komunikacije ili kao prelazni objekat. Kliničke karakteristike ovog stanja uključuju vlasništvo nekoliko uređaja sa internet pristupom, stalno nošenje punjača i osećaj anksioznosti u vezi sa mogućim gubitkom mobilnog. Preterana upotreba mobilnog telefona može dovesti do nedostatka sna, depresije i nedostatka brige. Osobe koje imaju zavisnost od mobilnih telefona imaju kraći san, a duže korišćenje telefona može dovesti do teže depresije. Osim toga, povećana upotreba mobilnih telefona povezana je sa padom samopouzdanja i sposobnosti da se suočimo sa izazovima.

Nomofobija je problem koji može izazvati značajno smanjenje broja interakcija licem u lice, pošto se ljudi često više oslanjaju na komunikaciju preko tehnologije. Osobe sa nomofobijem pretežno drže svoj mobilni uređaj uz sebe u svakom trenutku, čak i kada spavaju, i uz to često gledaju u svoje telefone da ne bi propustili poruke, pozive ili obaveštenja. Ova navika može dovesti do povećanja potrošnje mobilnih podataka. Takođe, nomofobija može izazvati fizičke probleme kao što su bol u rukama, laktovima i vratu zbog česte upotrebe mobilnog telefona.

U situacijama kada je korišćenje mobilnog telefona ograničeno, kao što su aerodromi, bolnice i obrazovne institucije, osobe koje su sklone poremećaju anksioznosti i stresu mogu imati irascionalne i ekstremne reakcije. Postoji opasnost od finansijskih problema ako osoba prekomerno koristi mobilni telefon za svakodnevne aktivnosti kao što je kupovina. Osobe koje su vezane za svoj mobilni telefon mogu ispoljavati znake uznemirenosti ili depresije kada ne dobiju poruku ili poziv. Takođe, osobe koje su previše koriste svoj mobilni telefon mogu imati želju da sppavaju sa njim i da ga drže pored sebe tokom cele noći. Mogućnost komunikacije preko mobilnog telefona može dati osobi osećaj mira i sigurnosti.

Nomofobija može pojačati simptome drugih socijalnih poremećaja kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj i socijalna anksioznost. Ovi ljudi mogu da osete jaku nervozu, stres i uznemirenost kada su razdvojeni od svojih digitalnih uređaja ili kada ne mogu da ih koriste zbog različitih razloga, kao što su slaba baterija, loš domet ili mesto gde je upotreba digitalnih uređaja zabranjena. Takvi ljudi se često osećaju nezaštičeno i nesigurno bez uređaja, takođe će često insistirati da drže svoj uređaj u rukama u svako doba, pa bi se obično vraćali kući kada zaborave svoj mobilni telefon.

Ponašanje koje se odnosi na strah od nedostupnosti mobilnog telefona može dovesti do povećane sklonosti ka socijalnoj anksioznosti i zavisnosti od virtuelne i digitalne komunikacije kao načina da se smanji stres koji je povezan sa socijalnom anksioznošću i socijalnom fobijom. Oni koji inače pate od paničnih poremećaja takođe mogu ispoljiti strah od nedostupnosti mobilnog telefona, ali će takođe osetiti osećaj odbačenosti, usamljenosti, nesigurnosti i nisko samopouzdanje, posebno kada imaju malo ili nemaju kontakta (malo dolaznih poziva i poruka). Takođe oni sa paničnim poremećajem znatno manje upućuju glasovne poruke.

Istraživanja da nomofobija može povećati verovatnoću problematičnosti upotrebe mobilnog telefona, kao što je zavisnost (odnosno, nikada ne isključivati uređaj), zabranjena upotreba (na primer, upotreba u okruženju gde je to zabranjeno) i opasna upotreba (na primer, upotreba tokom vožnje ili tokom prelaska ulice). Pored toga, treći faktor nomofobije - strah od gubitka pristupa informacijama - ima najveći uticaj da osoba upadne u nezakonitu upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje.

Simptomi

• anksioznost
• disajne promene
• drhtanje
• znojenje
• uznemirenost
• dezorjentacija
• tahikardija

Emocionalni simptomi

• depresija
• panika
• strah
• zavisnost
• osećaj odbačenosti
• nisko samopouzdanje
• usamljenost

Tretmani i lečenje

Zbog svoje relativno nove prirode, tretmani za nomofobiju su još uvek u ograničenom obimu, iako su prihvaćeni u naučnoj zajednici i potkrepljeni empirijskim dokazima. Kognitivno-bihevioralna terapija, desenzibilizacija i reprocesiranje uz pomoć pokreta očiju (EMDR) i kombinovani tretmani koji uključuju farmakološke intervencije su posebno perspektivni. Istraživanja su pokazala da tretmani sa tranilciprominom i klonazepamom, mogu biti uspešni u smanjivanju simptoma nomofobije.

Izgleda da je kognitivno-bihejvioralna terapija efektivna u jačanju samostalnog ponašanja bez obzira na tehnološke uticaje. Međutim, nedostaju ispitivalja za ovu formu lečenja. Jedna alternativna opcija je "pristup realnosti" ili realitetna terapija, koja zahteva da se pacijenti fokusiraju na ponašanje koje je se odvija bez mobilnog telefona. U slučajevima kada je nomofobija teška ili ekstremna, neuropsihofarmakologija može biti korisna, uključujući benzodiazepine ili antidepresive u uobičajenim dozama. Pacijenti takođe mogu biti uspešno tretirani tranilciprominom u kombinaciji sa klonazepamom. Međutim, važno je napomenuti da su ovi lekovi dizajnirani za lečenje socijalne anksioznosti, a ne nomofobije. Lečenje nomofobije može biti teško, pa je najbolje identifikovati i lečiti ostale mentalne poremećaje ako postoje.

Iako je nomofobija prilično nov koncept, na raspolaganju su validirane psihometrijske skale koje pomažu u dijagnostici, primer jedne od ovih skala je „Upitnik zavisnosti mobilnog telefona“.

Takođe pogledajte

• Zavisnost od mobilnog telefona
• Zavisnost od interneta