Korisnik:Jovanica4416/pesak

Rešetkasti čelični stub za dalekovode; Dvostruka jela.

Električni stub je element nadzemnog voda čija je uloga da nosi provodnike na određenoj visini iznad zemlje, preko različitih terena. Konstrukcijski elementi stuba su stablo stuba i konzole. Stablo je element stuba u obliku zarubljene kupe, na koji se montira oprema za nadzemno prihvatanje provodnika. Konzola je element stuba na koji se montiraju izolatori za prihvatanje provodnika. Električni stub pored provodnika sa sobom nosi i dopunske elemente.

U dopunske elemente spadaju:

• Zaštitne armature - služe da zaštite izolatorski lanac od električnog luka. Postavljaju se na krajeve izolatorskog lanca, a mogu biti napravljene u obliku rogova, reketa i prstena.
• Prigušivači vibracija - služe da smanje vibracije provodnika koje nastaju usled udara vetra. Postavljaju se na krajeve raspona.
• Zaštitno uže - služi da zaštiti provodnike i ostale elemente voda od prenapona. Zaštitno uže se postavlja na vrh stuba. Može biti jedno uže ili dva, što zavisi od glave stuba i atmosferskog pražnjenja.
• Uzemljenje.

• Signalna oprema.

Podela električnih stubova

Električne stubove delimo prema:

1. Materijalu od kojeg su napravljeni (drveni, betonski, metalni, poliesterski).
2. Položaju u trasi voda (linijski i ugaoni).
3. Funkciji koju imaju u trasi voda (noseći, zatezni ugaoni, zatezni rasteretni stub).
4. Konstrukciji (jednostruka i dvostruka jela, bačva, delta, portalni, „Y").

Provodnici na stubovima mogu biti postavljeni na jednoj, dve ili tri visine (visine određene propisima). Provodnici mogu biti u horizontalnoj, vertikalnoj i kosoj ravni, a u visokonaponskim vodovima vrši se preplitanje provodnika da bi se izjednačile induktivne i kapacitivne otpornosti.

Drveni stub

Za izradu drvenog stuba koristi se monolitno drvo četinara (bor, ariš, smreka, jela) i lišćara kao što su kesten, bagrem i hrast. Stabla za stubove moraju biti prava, zdrava, bez kvrga i bušotina.

Seku se zimi, kada drvo sadrži najmanje sokova, pri čemu je donji kraj odrezan ravno, a gornji koso, u obliku kupe ili piramide. Vrh koji je sličan krovu ima oznaku Kr, dok onaj sličan kupi ima oznaku Ku. Dužina im je relativno mala tako da nije moguće postavljanje provodnika na veće visine iznad zemlje, zbog čega se primenjuju u niskonaponskim vodovima, kao i u vodovima srednjih napona s malim rasponima i provodnicima manjih preseka.

Glavni nedostatak drvenog stuba jeste podložnost truljenju, naročito u pojasu oko površine tla (40 cm iznad i 50 cm ispod), zbog čega ne sme da se koristi nezaštićen.

Nogari drvenih stubova

Da bi se sprečilo truljenje drvenog stuba u nivou tla, on se pričvršćuje vijacima za nogare, koji mogu biti od čelika ili armiranog betona. Dužina nogara zavisi od dužine stuba, a njihov ukopani deo ne sme biti manji od 160 cm. Nogari se koriste kada treba povećati stabilnost stuba.

Impregnacija drvenih stubova

Razaranje drveta izazivaju uzročnici biološkog porekla kao što su epiksilne gljive, ksilofagni insekti i bakterije, a njegovo oštećenje nebiološki uzročnici u koje spadaju voda, povišena temperatura, vatra, hemijski i mehanički uzročnici. Da bi se produžila trajnost drvenih stubova (preko 25 godina), drvo treba tretirati odgovarajućim sredstvima za zaštitu. Postoji osnovna zaštita (zaštita stabla u toku proizvodnje) i dodatna zaštita (neposredno pre i posle zakopavanja u tlo).

Prema standardima elektroprivrede, drvo za stubove, pa čak i bagremovo drvo, impregnišu se rastvorom neorganskih soli u vodi, po tehnološkom postupku RǕTGERS, a stabla lišćara i četinara, smreke i jele pre impregnacije moraju se perforirati. Jedino se stubovi od kestena ugrađuju u neimpregnisanom stanju. Ako nije izvršena reimpregnacija već impregnisanih stabala, prilikom ugradnje moraju se primeniti mere dodatne zaštite. Ukoliko je reimpregnacija izvršena, prilikom ugradnje ne mora se primenjivati dodatna zaštita, ali posle 8 godina njena primena je obavezna.

Način impregnacije sirovog i polusirovog drveta po tehnološkom postupku RǕTGERS-a zasnovan je na tome da se drvo najpre podvrgne vakuumu kako bi vazduh i voda izašli iz šupljina ćelija, a onda se pritiskom od oko 9 Pa hemijsko sredstvo za zaštitu drveta utiskuje u ćelijske šupljine drveta. Kasnije, u fazi fiksiranja, višak vode isparava, a na zidovima ćelija i na njihovoj unutrašnjosti ostaje hemijsko sredstvo za zaštitu drveta. Po ovom postupku, to je 4,5% rastvor neorganskih soli na bazi bakra, bora i hroma u vodi.

Reimpregnacija je ponovna impregnacija dela iznad stope stabla po tehnološkom postupku RǕPPING, kada se perforirani deo impregnisan rastvorom neorganskih soli u vodi ponovo impregniše kreozitnim uljem, čime se sprečava ispiranje hemijskog sredtsva iz drveta i produžuje trajnost drveta na 25-30 godina.

Postupci i hemijska sredstva zaštite stabla

Postupci kojima se štiti stablo su:

• Nagorevanje radi zaštite zone truljenja.
• Bandaže i patroni za zaštitu zone truljenja.
• Kape i paste za zaštitu vrha.
• Paste za zaštitu bušotina.
• Tečnosti za zaštitu zasečenih ili oštećenih delova.

Stablo se nagoreva tako što se spoljašnja površina izloži plamenu u delu od stope do zone truljenja.

Bandaža omogućava dodatnu zaštitu na taj način što se hemijsko sredstvo iz jastuka bandaže, delovanjem spoljašnje vode, postepeno otapa i prodire u unutrašnjnost drveta. Sastoji se od jastuka sunđeraste mase i zaštitne pokrivne folije. Bandaža se postavlja prilikom ugradnje stabla, a posle se periodično zamenjuje svakih 8 godina.

Kapa jeste dodatna zaštita zone vrha; hemijsko sredstvo sa delovanjem spoljašnje vode postepeno otapa i prodire u unutrašnjost drveta, čime se nadoknađuje gubitak osnovnog hemijskog sredstva za zaštitu. Kapu čine jastuk i zaštitna pokrivna folija. Jastuk se sastoji od sunđeraste folije i hemijskog sredstva u obliku kristala. Folije se po obodu zalepe.

Zaštitna pokrivna folija crne boje od polivinilhlorida, PVC ili PE obezbeđuje prianjanje i zaštitu sunđerastog jastuka. Patronima se u zoni truljenja štiti drvo neperforiranih stabala, a u zoni vrha, svih stabala, pri čemu je efekat zaštite sličan efektu zaštite bandažom, ali je mnogo jednostavniji.

Pasta za zaštitu vrha stabla na bazi je veštačke smole, ne propušta vodu i služi za dodatnu zaštitu vrha kada se ne uotrebljava kapa.

Konstrukcija drvenih stubova

Drveni A-stub sa 2 sistema koja vode u transformatorsku stanicu.

Drveni stubovi mogu biti sledećih konstrukcija:

1. Jednostruki stub.
2. Dvostruki stub.
3. Stub sa zategom.
4. A-stub.
5. Portalni stub.

Jednostruki stub - se koristi za niskonaponske i srednjenaponske vodove i služi uglavnom kao noseći stub.

Dvostruki stub - se sastoji od dva monolitna stabla jednake dužine, priljubljena jedno uz drugo i međusobno čvrsto povezana.

Stub sa zategom - je monolitni stub čija je stabilnost osigurana zategama. Zatega i podupirač se postavljaju u pravcu rezultante sila zatezanja, i to zatega suprotno od smera, a podupirač u smeru dejstva rezultantne sile zatezanja provodnika.

A-stub (rakljasti) - ima oblik slova „A” i sastoji se od dva stabla jednake dužine, čvrsto spojena pri vrhu a na donjem kraju razmaknuta i međusobno povezana sa dve oblice.

Portalni stub - se koristi za vodove srednjeg i visokog napona u kojima se koriste izolatorski lanci.

Betonski stub

Namenjen je za prihvatanje provodnika za prenos električne energije. Primenjuje se kao jednostruki, dvostruki i portalni stub. Presek betonskog stuba može biti - prstenasti, zvezdasti, puni presek, „I” presek .

Betonski stubovi mogu biti:

1. Armirano-betonski.
2. Prenapregnuti-betonski.

Stabla i konzole betonskih stubova izrađuju se serijski u fabrikama, po šablonu na dva načina - centrifugiranjem ili vibriranjem kalupa. Kategorija betona mora da bude B.II, a marka betona MB 30 za stabla konzole i elemente temelja od armiranog betona, odnosno MB 40 za stablo od prenapregnutog betona.

Armirano-betonski stubovi se armiraju rebrastom ili glatkom armaturom, dok se prenapregnuti-betonski stubovi armiraju žicama ili užadima za prenaprezanje. Prilikom proizvodnje betonskih stubova vodi se računa o korelaciji nominalnih horizontalnih i vertikalnih sila konzole s nominalnom dužinom stabla (Ln) i nominalnom silom stabla (Fn).

Nominalna dužina stabla je ukupna dužina stabla u metrima: 9 m, 11 m, 12 m, 15 m, 18 m, 21 m, 24 m, 27 m i 30 m. Nominalna sila stabla je horizontalna sila svedena na vrh. To je najveća sila kojom se stablo može opteretiti očekivanim opterećenjem vodovima i dodatnim opterećenjem od pritiska vetra na stablo.

Armirano-betonske konzole se pričvršćuju za stablo stuba na samom mestu postavljanja, a betonskim zatvaračima na vrhu stuba sprečava se da voda prodre u njegovu šupljinu.

Betonski stubovi se koriste u niskonaponskim i srednjenaponskim vodovima.

Čelični stub

Čelični stubovi se izrađuju od cevi ili od profilisanog čelika različitih preseka. Stablo od čelika je kružnog ili poligonalnog poprečnog preseka. Čelični stubovi se izrađuju u fabrikama kao potpuno gotovi ili u delovima, koji se transportuju i spajaju na licu mesta. Najviše su u upotrebi rešetkasti čelični stubovi, čiji se delovi spajaju pomoću vijaka, zakovica ili zavarivanjem.

Efikasna zaštita stabla i konzola od čelika izvodi se nanošenjem prevlake cinka. Prevlaka se nanosi umakanjem stabla i konzola u rastopljeni cink, čiji kvalitet mora biti u granicama Zn 97,5 - 99,5 prema JUS C.E1.020. Višak cinka sa površine stabla i konzola uklanja se strujanjem vodene pare i toplog vazduha.

Čelični stubovi omogućavaju postavljanje provodnika na veće visine iznad zemlje. Mogu primiti veće sile usled zatezanja, prilagođavaju se najtežim uslovima izgradnje, zbog čega se koriste u svim naponskim nivoima.

Aluminijumski stub

Aluminijumski stubovi se uglavnom izrađuju od legure aluminijuma (E.Al.Mg.Si.) i u odnosu na čelične stubove imaju prednosti:

• Otporni su na koroziju.
• Lakše se izrađuju i montiraju.
• Jeftino održavanje.

Primena stubova od aluminijumskih legura i pored ovih prednosti je dosta mala zbog visoke cene aluminijuma.

Poliesterski stub

Poliesterski stubovi izrađuju se od poliesterske smole armirane staklenim vlaknima, koja mogu biti i prenapregnuta. Poliesterski stubovi imaju dug vek trajanja, malu masu, jednostavan i jeftin transport i laku ugradnju. Oni posle nekoliko godina eksploatacije imaju prednost nad drugim stubovima jer su im troškovi održavanja neuporedivo manji u odnosu na stubove izrađene od drugih materijala.

Iz tehničko-ekonomskih razloga poliesterski stubovi se koriste za distributivne vodove u urbanizovanim sredinama, naročito uz primenu samonosećeg kablovskog snopa.

Temelji stubova

Da bi se obezbedila stabilnost i onemogućilo neželjeno pomeranje prilikom delovanja sila usled zatezanja provodnika i dejstva vetra, koje se preko momenta opterećenja prenose na dno stabla, stubovi nadzemnih vodova moraju biti dobro učvršćeni za tlo. Lakši stubovi niskonaponskih i srednjenaponskih vodova direktno se ukopavaju u tlo, dok se teži (betonski i čelični) učvršćuju pomoću posebnih betonskih elemenata koji se nazivaju temelji.

Pri tom mora biti ispunjen osnovni kriterijum da je:

$$Md=Fvr*L\geq M1$$ gde je;

• Md - dozvoljeni moment temelja u odnosu na momentnu tačku u dnu stuba, u zavisnosti od vrste tla.
• Fvr - rezultantna sila svedena na vrh stabla u odnosu na momentnu tačku u dnu stuba.
• L - nominalna dužina stabla.
• M1 - moment opterećenja u odnosu na momentnu tačku u dnu stabla.

Vrsta i oblik temelja

Vrsta i oblik temelja zavise od konstrukcije i dimenzija stuba, kao i od karakteristike zemljišta u koje se stubovi postavljaju. Svaki temelj mora imati odgovarajuću dokumentaciju, koju čine podaci o osobinama tla (nosivost tla u $daN/cm^{2}$, konstanta tla u $daN/cm^{3}$), proračun dozvoljenog opterećenja tla i dimenzionisanje tla.

Za temelje stuba sa stablom nominalne dužine $\geq 15m$ mora da postoji projekat temeljenja, sa podacima o agresivnosti sredine, vrsti cementa i agregata za beton, uslovima za normalno očvršćavanje betona, načinu i stepenu obezbeđenja vodonepropustljivosti betona i ostalim dopunskim merama zaštite.

Najčešće se primenjuju:

• Prizmatični temelji.
• Blok temelji.
• Raščlanjeni temelji.

Prizmatični temelji se koriste za temeljenje niskonaponskih i srednjenaponskih vodova, dok se stubovi visokonaponskih vodova temelje blok temeljima i raščlanjenim temeljima.

Kopanje jama za temeljenje stubova

Svrdlo.

Pre početka izvođenja građevinskih radova mesto i položaj stubova na trasi voda obeležavaju se kočićima. Velikim kocem se obeležava centar stuba, a malim kočićima pobijenim u kvadrat stope stuba. Pre početka kopanja jama treba pronaći postavljene kočiće i prekontrolisati položaj stupnog mesta.

Vrste svrdla za bušenje.

U zavisnosti od vrste tla, vrste stuba i uslova na terenu, jame se kopaju mašinski ili ručno. Širina jama je oko 60 cm. Rupa za ugradnju stuba srednje vrste prečnika (do 35 cm) buši se svrdlom za bušenje rupa u tlo. Prednost bušenja u odnosu na kopanje jame jeste u tome što nema razaranja okolnog tla i njegovog sleganja posle nabijanja, a mana mu je što može da se radi samo u tlu srednje vrste.

U stenovitom terenu, jame se kopaju upotrebom eksploziva, što zahteva poseban postupak radi zaštite svih izvođača na objektu.

Izrada temelja

Stubovi se mogu direktno ukopavati u tlo ili se moraju praviti posebne armirano-betonske konstrukcije u zemlji, koje se nazivaju temelji.

Direktno ukopavanje stubova u tlo vrši se tako što se u iskopanu jamu postavljaju stubovi, a zatim se zatrpavaju i iskopanom zemljom nabijaju ili se zalivaju peskom, odnosno betonom. Temeljenje stuba izvodi se i tako da se u iskopanu jamu postave betonske cevi u koje se ubacuje stub, a prostor između cevi i stuba popunjava peskom ili zemljom, uz dolivanje vode radi boljeg sabijanja. Za stubove većih dimenzija koriste se temelji čiji oblik i vrsta zavise od konstrukcije stuba, vrste tla i opterećenja.

Raščlanjeni temelji izrađuju se fabrički i postavljaju se u već pripremljene jame za temelje. Ankerne ploče koje obezbeđuju stabilnost stuba, kao i temelji za portalne stubove, se takođe izrađuju fabrički. Prizmatični i masivni blok temelji se izrađuju na samom mestu postavljanja stuba.

Na izravnano dno jame ugrađuje se tamponski sloj šljunka (min. 10 cm), odnosno sloj betona MB10 ako je zemljište sa podzemnim vodama. Ako je zemljište podložno raskvašavanju iskop poslednjeg sloja od 20 cm izvodi se neposredno pre izrade temelja. U agresivnoj sredini moraju se primeniti zaštitne mere koje povećavaju postojanost betona. Zbijanje betona se vrši mašinski. Posle ugradnje, beton mora da se zaštiti da bi hidratacija bila zadovoljavajuća i da bi se izbegla oštećenja zbog ranog i brzog skupljanja.

Izrada temelja treba da se obavi u skladu sa tehničkim preporukama, jer bilo kakva nepravilnost pri izradi može dovesti do nestabilnosti stuba i nesigurnosti čitavog voda. Najčešće greške kod izrade temelja su:

• Slab beton za temelj.
• Nedovoljno nabijanje.
• Male dimenzije temelja.
• Neodgovarajuće mesto temelja.

Podizanje stubova

Podizanje stubova je složena operacija prilikom izgrdnje nadzemnog elektroenergetskog voda. Način podizanja stuba zavisi od:

Podizanje visokonaponskog stuba pomoću montažne igle.

• Vrste, tehnike i oblika stuba.
• Konfiguracije terena.
• Obima radova.
• Raspoloživih pomoćnih sredstava i sl.

Uglavnom se primenjuju sledeći načini:

1. Podizanje stubova pomoću podupirača.
2. Podizanje stubova rotacijom.
3. Podizanje stubova pomoću montažne igle.
4. Podizanje stubova pomoću mehanizacije i helikoptera.

Podizanje stubova pomoću podupirača

U iskopanu jamu vertikalno se ubacuje glatka daska, po kojoj stub treba da klizi. Stablo se postavlja horizontalno u pravcu duže stranice otvora u nivou gornje površine tla, tako da se stopa stabla u jami oslanja na dasku (pozicija 1). Dno stabla se podiže do visine koja odgovara poziciji 2 hvatanjem stabla makazama za ručni transport. U poziciji 2 vrh stabla se podupre ramenima, a zatim kratkim i dugim vilama. Kada je stablo dovedeno u vertikalni položaj, vertikalna daska se izvlači, a jama zatrpava u slojevima od 30 cm uz ručno ili mašinsko nabijanje.

Na ovaj način se podižu lakši drveni stubovi - jednostruki, dvostruki, stubovi s podupiračem i usidreni. U postupku podizanja stuba učestvuje šest do sedam radnika. Stubovi tipa "A" se podižu po istom principu, samo što se podupirači postavljaju istovremeno sa obe strane.

Podizanje stubova rotacijom

Koristi se za podizanje težih stubova pomoću teretnih makaza. Stub se postavlja iznad temelja, veže se za temelj, a vrh stuba je vezan za pomoćni stub "A", koji gradi ugao od $70^{\circ }$ sa stubom za podizanje. Stub se podiže pomoću makaza zategom za podizanje S, vučnom zategom Z, a otpor vučnoj sili ostvaruje se kontrazategom F. Stub je usidren sa dva užeta kako ne bi došlo do njihanja. Kada se stub uspravi, da ne bi došlo do prevrtanja stuba u pravcu vučne sprege, vrh stuba vezuje se usidrenim užetom nasuprot vučne sprege.

Podizanje stubova pomoću montažne igle

Montažna igla je čelična rešetkasta igla izrađena od bešavnih cevi sa zavarenim vezama. Igla je sastavljena iz više elemenata (ukupno 5), obično dužine 2 x 5,5 m + 1 x 5 m + 1 x 4 m + 1 x 2 m = 22 m. Zavisno od montaže stuba, vrši se i kombinacija visine igle. Presek igle je u obliku trougla.

Pojedini delovi stuba ili čitava etaža podižu se pomoću montažne igle, koturače, šarnira, ankera i usidrene užadi. Na gornji deo temelja postavlja se šarnir, koji se sastoji iz dva dela. Donji deo je fiksiran za temelj, a gornji deo za donji deo noge stuba. Oba dela šarnira vezani su bolcnom oko koje se okreće gornji deo šarnira, sve dok stub ne zauzme vertikalan položaj.

Igla se montira na već podignuti deo iznad temelja, sa unutrašnje strane stuba, a učvršćuje se pomoću usidrene užadi. Delovi stuba se podižu pomoću koturače, koja se nalazi na vrhu montažne igle. Tek kada je stub postavljen i sasvim učvršćen, obavlja se pregled i ispravljaju eventualne greške.Odmah nakon podizanja stuba potrebno je izvesti priključak uzemljenja radi bezbednosti ljudi u blizini ako dođe do atmosferskog pražnjenja.

Podizanje stubova pomoću mehanizacije i helikoptera

Zaštitne rukavice.

Šlem.

Jedna od metoda za podizanje čeličnih rešetkastih stubova transportovanih u delovima jeste i pomoću dizalice, kada se podižu delovi težine i do nekoliko tona. Na teško pristupačnim terenima za transport i podizanje stubova upotrebljavaju se helikopteri. Radnici koji rade na montaži, podizanju stubova i zatvaranju jama moraju koristiti sredstva lične zaštite kao što su:

• Šlem.
• Radna odela.
• Zaštitne cipele.
• Rukavice.

Stubna transformatorska stanica

Stubna transformatorska stanica (STS) je slobodnostojeća i formira se od prefabrikovanih elemenata koji omogućavaju brzu i jednostavnu montažu, a služi prvenstveno za napajanje prigradskih i seoskih naselja. Prema tehničkim preporukama koriste se tri osnovna tipa:

1. STS 100 za instalisanu snagu ET od 100 kVA.
2. STS 250 za instalisanu snagu ET od 250 kVA.
3. STS 400 za instalisanu snagu ET od 400 kVA.

Stablo stuba, konzole i nosači STS izrađuju se od betona i legure aluminijuma ili čelikan, zaštićenog od korozije najčešće toplim cinkovanjem u sloju od najmanje 610 $g/m^{2}$. Stablo aluminijumskog stuba, na delu koji ulazi u temelj, štiti se od korozije dvostrukim premazom bitumena. STS treba da bude postavljen što je bliže moguće težištu opterećenja, priključni vodovi da budu što kraći, raspletanje vodova što jednostavnije, a udaljenost od susednih objekata (zgrada) najmanje 3 m.

Provodnici niskonaponskih vodova postavljaju se na stub STS na najmanju visinu od 5,6 m iznad tla, pri čemu je dozvoljeno da se nalaze iznad ili ispod energetskog transformatora (ET). Za STS se koristi trofazni uljni ET sa konzervatorom ili bez njega, sa toplo pocinkovanim transformatorskim sudom i sledećim karakteristikama:

Prenosni odnos:

• ${\displaystyle 10\pm 2}X2,5\%/0,42kV$.
• $20\pm 22,5\%/0,42kV$.
• $35\pm 2X2,5\%/0,42kV$.
• Sprege Dyn5 za snagu veću od 100 kVA.
• Sprege Yzn5 za snagu do 100 kVA.
• Napon kratkog spoja 4%.

Razvod niskog napona STS se sastoji od razvodnog ormana niskog napona, tri odvodnika prenapona (500 V, 5 kA) i kablovskih priključaka za energetski transformator i za niskonaponski vod. U razvodni orman se montiraju prekidači za naznačenu trajnu struju od 250 A, 400 A ili 800 A, termički okidači, prekostrujni okidači i pomoćni releji za naznačeni napon od 250 V i 50 Hz.

Ukoliko se u sastavu razvodnog ormana nalazi i polje za javno osvetljenje, ono sadrži:

• Tri visokonaponska osigurača za naznačeni napon od 400 V, naznačenu struju od 100 A, s topljivim umecima naznačene struje od 35 A.
• Trofazno brojilo 10 A - 40 A.
• Tropolni kontaktor za naizmeničnu struju od 63 A s naponskim okidačem za naznačeni napon od 250 V i 50 Hz.
• Foto relej sa sondom ili MTK prijemnik.
• „Ručnoautomatske” preklopke od 250 V i 10 A.

STS 250 i STS 400 osvetljavaju se jednom sijalicom za naznačeni napon od 250 V i snagu do 60 W. Priključuje se preko visokonaponskog osigurača naznačene struje od 10 A, na koji se priključuje i jednopolna utičnica sa zaštitnim kontaktom.

Galerija

• 
  Stubovi noću.
• 
  Delta stub.
• 
  Dalekovodi.
• 
  Stubovi pri zalasku sunca.
• 
  Krajnji zatezni stub.
• 
  Visokonaponski stub, pogled odozdo.
• 
  Visokonaponski stub, pogled odozdo prema gore.
• 
  Visokonaponski transformator.
• 
  Električni stub za napone 220 kV.
• 
  Vrh stuba.
• 
  Portalni stub.
• 
  Betonski stub.
• 
  Metalni stub.
• 
  Uzemljenje visokonaponskog stuba.
• 
  Betonski temelji.

Literatura

• Todić, Ružica „Električne mreže", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd (2007).

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt Elektrodistribucije Srbije
• Srpski nacionalni komitet CIGRE
• Zvanični sajt Elektroprivrede Srbije
• Zvanični sajt Elektromreža Srbije