Korisnik:JovanovićJulija/pesak1

Knjiga pesama (kin. 诗经, pin. Shījīng) je najstarija postojeća kolekcija kineske poezije koja se sastoji od 305 pesama. Pesme su nastale u periodu od jedanaestog do sedmog veka pre nove ere. Knjiga se smatra jednom od "Pet klasika" ili delom Konfučijanskog kanona, jer ih je Kofnucije prikupio i spojio. Učeni ljudi iz Kine su više od dva milenijuma izučavali ovo delo. Značajna je i za današnji moderni kineski jezik, jer je veliki izvor čengju idioma, koji se koriste i u savremenom kineskom. Od vremena vladavine dinastije Ćing, ljudi su pažnju krenuli da posvećuju i rimi ovog dela.

Ime

Rani izvori ovu antologiju nazivaju "300 poema". Kada je dinastija Han zvanično prihvatila Konfucijanizam ova antologija se zvala jīng, što u prevodu znači "Klasična knjiga". Reč shī se prvobitno odnosila na specifična poetska dela, ali je vremenom počela da se odnosi na svaku vrstu poezije pa se danas može prevesti kao: "poema", "pesma", "oda".

Sadržaj

Knjiga pesama sadrži hronolški najstarije kineske pesme.^[1] Većina pesama je iz perioda Zapadnog Džoua (1046-771. pre nove ere). Pesme su sakupljene iz oblasti Džungjuen. Poslednjih pet "Hvalospeva Šangu" su ritualne pesme nastale tokom vladavine dinastije Šang.^[2]^[3] Smatra se da je poslednja pesma u antologiji pesma "株林", nastala u periodu Proleća i Jeseni.^[4]

Sadržaj antologije se može podeliti na dva dela: kratke pesme i hvalospevi i himne.^[5] Kratke pesme su pesme pisane prostijim jezikom. Glavni motivi ovih pesama su ljubav, čežnja nastala usled ljubavi koja nije uzvraćena, vojnici koji idu u rat, protesti itd. Hvalospevi i himne su duže ritualne pesme, često u formi panegirika (javni govor u nečiju pohvalu). Ovde ubrajamo i dinastičke himne koje hvale osnivače dinastije Džou. Osim njih, ovde spadaju i pesme koje su aristokrate pevale tokom ceremonija ili slavlja.^[6]^[7]

"Dvorske himne" sadrže "Niske dvorske himne" i "Više dvorske himne". Kroz ove pesme su se aristokrate molile za bolju žetvu, ukazivali su poštovanje precima i iskazivali obožavanje bogova. Osim ovoga, javljaju se i kritike tadašnje političke situacije.^[8]


Deo	Broj i značenje	Datum (pre nove ere)
小雅 Xiǎo yǎ	74 "Niže dvorske himne"	od devetog do osmog veka
大雅 Dà yǎ	31 "Više dvorske himne"	od desetog do devetog veka
周頌 Zhōu sòng	31 "Hvalospev Džou"	od jedanaestog do desetog veka
魯頌 Lǔ sòng	4 "Hvalospev Luu"	sedmi vek
商頌 Shāng sòng	5 "Hvalospev Šangu"	sedmi vek

Stil

Većina pesama pisana je u stihovima od četiri metričke jedinice, sa cezurom između. Slogovi se javljaju u kupletima, ponekad sa paralelizmom. Duže pesme su uglavnom podeljene u stance.^[9] Većina "Hvalospeva" sastoji se od jedne stance, dok ovakvo pravilo ne važi za "Dvorske himne". One variraju od vrste do vrste, pa dužina i broj stanca zavisi od pesme koju obrađujemo. Kraće pesme uglavnom imaju tri strofe, koje su četvorosložne.^[10]^[11]Iako se javljaju kupleti, standardno je da se rimiju drugi i četvrti stih.

Jedna od karakteristika ove antologije jeste upotreba ponavljanja i varijacije. Zbog ovoga dolazi do ponavljanja nekih reči i vraza unutar sukcesivnih strofa, a do varijacije drugih. Ponavljanje glagola je prestalo tokom vladavine dinastije Tang, što omogućava da se jasno napravi razlika između starog i novog stila pisanja poezije.

Pesme se još razlikuju i po tekstualnom kvalitetu. Pošto su se izvodile uz muzičku pratnju, tekst je napisan da bi išao uz neki instrument. Pesme iz zbirke "Himne" i iz zbirke "Hvalospevi" su najstarije pesme ove antologije i bile su pisane za stare i spore instrumente, kao što su zvona i ćing (kin. 磬, pin. qìng).

Skoro sve pesme se rimuju. Rime ime i unutar pesme i na samom kraju svake pesme. Neke pesme se još uvek rimuju i nakon prevoda na savremen kineski, ali je većina rimu izgubila. Na primer:

Osma pesma 芣苢 *Fú Yǐ*
Kineski karakteri	Mandarinski izgovor	Starokineski jezik (Bakster)
采采芣苢、薄言采之。采采芣苢、薄言有之。	Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán cǎi* zhī.* Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán yǒu* zhī.*	tshoj^X tshoj^X bju yi^X, bak ngjon tshoj^X* tsyi.* tshoj^X tshoj^X bju yi^X, bak ngjon hjuw^X* tsyi.*
采采芣苢、薄言掇之。采采芣苢、薄言捋之。	Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán duó* zhī.* Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán luó* zhī.*	tshoj^X tshoj^X bju yi^X, bak ngjon twat* tsyi.* tshoj^X tshoj^X bju yi^X, bak ngjon lwat* tsyi.*
采采芣苢、薄言袺之。采采芣苢、薄言襭之。	Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán jié* zhī.* Cǎi cǎi fú yǐ, báo yán xié* zhī.*	tshoj^X tshoj^X bju yi^X, bak ngjon ket* tsyi.* tshoj^X tshoj^X bju yi^X, bak ngjon het* tsyi.*

Druga i treća strofa se još uvek rimuju u savremenom kineskom, ali to nije slučaj sa prvom strofom. Čen Ti^[12]je prvi pretpostavio da je do promene došlo zbog promene tonova. Njegov zaključak je naveo naučnike da preciznije analiziraju rimu iz ovog perioda.

Utvrđeno je da u ovim pesmama ima tri jezička instrumenta: jasna naracija (kin. 赋, pin. fù ), očevidno poređenje (kin. 比, pin. bǐ ) i implicirano poređenje (kin. 兴, pin. xīng ).

Reference

^ Liu, Wu-chi; Davis, A. R. (1963). „The Penguin Book of Chinese Verse”. Books Abroad. 37 (2): 220. ISSN 0006-7431. doi:10.2307/40117796.
^ Baxter, William Hubbard (1992). A handbook of old Chinese phonology. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-012324-X. OCLC 25628474.
^ Allan, Sarah (1991). The shape of the turtle : myth, art, and cosmos in early China. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-585-08671-0. OCLC 42856159.
^ 이강범 (2011-12). „鄭玄≪毛詩鄭箋≫､≪詩譜≫之解釋方法與貢獻”. The Journal of Foreign Studies. null (18): 273—290. ISSN 2288-4599. doi:10.15755/jfs.2011..18.273. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ The Cambridge history of Chinese literature. Kang-i Sun Chang, Stephen Owen. Cambridge, UK. 2010. ISBN 978-0-521-11677-0. OCLC 410227423.
^ De Bary, Wm. Theodore (©1999-<c2000>). Sources of Chinese tradition. Irene Bloom, Wing-tsit Chan, Joseph Adler, Richard John Lufrano (2nd ed izd.). New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-10938-5. OCLC 39217011. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ Chinese civilization : a sourcebook. Patricia Buckley Ebrey (Second edition, revised and expanded izd.). New York. 1993. ISBN 0-02-908752-X. OCLC 27226697.
^ Bai juan ben zhong guo quan shi= History of China. zhong wen Shi, xiao lin Hu, 史仲文., 胡晓林. Bei jing. 2011. ISBN 978-7-5068-2368-5. OCLC 1105074661.
^ Frankel, Hans H. (1976). The flowering plum and the palace lady : interpretations of Chinese poetry. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-01889-4. OCLC 2188396.
^ The Columbia history of Chinese literature. Victor H. Mair (Pbk. ed izd.). New York: Columbia University Press. 2010. ISBN 978-0-231-52851-1. OCLC 794488650.
^ Nylan, Michael (2001). The five "confucian" classics. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13033-1. OCLC 191928905.
^ Zhou, Wanyao; 周婉窈 (2015). A new illustrated history of Taiwan. Carole Plackitt, Tim Casey. Taipei, Taiwan. ISBN 978-957-638-784-5. OCLC 934736311.

[1] Liu, Wu-chi; Davis, A. R. (1963). „The Penguin Book of Chinese Verse”. Books Abroad. 37 (2): 220. ISSN 0006-7431. doi:10.2307/40117796.

[2] Baxter, William Hubbard (1992). A handbook of old Chinese phonology. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-012324-X. OCLC 25628474.

[3] Allan, Sarah (1991). The shape of the turtle : myth, art, and cosmos in early China. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-585-08671-0. OCLC 42856159.

[4] 이강범 (2011-12). „鄭玄≪毛詩鄭箋≫､≪詩譜≫之解釋方法與貢獻”. The Journal of Foreign Studies. null (18): 273—290. ISSN 2288-4599. doi:10.15755/jfs.2011..18.273. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[5] The Cambridge history of Chinese literature. Kang-i Sun Chang, Stephen Owen. Cambridge, UK. 2010. ISBN 978-0-521-11677-0. OCLC 410227423.

[6] De Bary, Wm. Theodore (©1999-<c2000>). Sources of Chinese tradition. Irene Bloom, Wing-tsit Chan, Joseph Adler, Richard John Lufrano (2nd ed izd.). New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-10938-5. OCLC 39217011. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[7] Chinese civilization : a sourcebook. Patricia Buckley Ebrey (Second edition, revised and expanded izd.). New York. 1993. ISBN 0-02-908752-X. OCLC 27226697.

[8] Bai juan ben zhong guo quan shi= History of China. zhong wen Shi, xiao lin Hu, 史仲文., 胡晓林. Bei jing. 2011. ISBN 978-7-5068-2368-5. OCLC 1105074661.

[9] Frankel, Hans H. (1976). The flowering plum and the palace lady : interpretations of Chinese poetry. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-01889-4. OCLC 2188396.

[10] The Columbia history of Chinese literature. Victor H. Mair (Pbk. ed izd.). New York: Columbia University Press. 2010. ISBN 978-0-231-52851-1. OCLC 794488650.

[11] Nylan, Michael (2001). The five "confucian" classics. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13033-1. OCLC 191928905.

[12] Zhou, Wanyao; 周婉窈 (2015). A new illustrated history of Taiwan. Carole Plackitt, Tim Casey. Taipei, Taiwan. ISBN 978-957-638-784-5. OCLC 934736311.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]