Korisnik:K.toroman/pesak

Tomas Blunt (1618-1679) je bio engleski antikvar i leksikograf.

Raniji život

Tomas je bio sin Majlsa Blunta iz Orletona u Herefordširu, a rođen je u Bordsliju, Tardbig, Vursteršir. Pozvan je u bar u Unutrašnjem Hramu, ali pošto je bio odani rimokatolik, njegova religija se znatno mešala u bavljenje tom profesijom u vreme kada su katolici bili isključeni iz gotovo svih oblasti javnog života u Engleskoj. Povukavši se na svoje imanje u Orletonu, amaterski se posvetio učenju o pravu i čitanju o drugim granama znanja.

Oženio se Anom Čurč iz Maldona, Eseks, 1661. sa kojom je ima jednu ćerku, Elizabetu (1662 - 1724). Umro je 26. decembra 1679. u Orletonu u svojoj 61. godini.

• 
  Detalj sa stranice iz Bluntove Glosografije Anglikana Nova
• 
  Straica iz Bluntove Glosografije

Glosografija

Njegova glavna dela uključuju Glosografiju, odnosno, rečnik koji tumači teške reči bilo kog jezika, koji se sada koristi u istančanom engleskom jeziku (1656), koji je prošao kroz nekoliko izdanja i ostao zabavno i poučno štivo. Definisao je oko 11.000 teških i neobičnih reči i bio je najveći engleski rečnik u to vreme. Njegov rečnik je bio poslednji, najveći i najbolji od svih engleskih rečnika "tvrde reči" , čiji je cilj bio, ne da predstavi čitav spisak reči, već da definiše i objasni neobične pojmove koji se mogu naći u literaturi i zanimanjima, pomažući tako neobrazovanoj srednjoj klasi koja je u to vreme bila dominantna u Engleskoj , kojoj je i sam Blunt pripadao. Ovo je bio prvi rečnik koji je obuhvatao ilustracije (dva duboreza heraldičkih naprava) i etimologije i citirao izvore za definicije. Sadržao je mnogo neobičnih reči koje se ranije nisu nalazile u rečnicima i ostale koje nisu bile uvšćene u bilo koji kasniji rečnik. Iako su neke od njih bile neologizmi, Blunt nije sam skovao nijednu reč.

Na nesreću Blunta, njegova Glosografija je nadmašena po popularnosti objavljivanjem Reči Novog Sveta , Edvarda Filipsa (1630-1696), 1658. godine, čiji je ujak bio Džon Milton. Pošto je Filipsov rečnik bio mnogo veći od Bluntovog i pošto je neke definicije preuzeo od Blunta, izbio je "izdavački sukob". Ovaj čin plagijarizma razbesneo je Blunta. Dugo godina su bili u sukobu i vršili stalne revizije svojih dela praćene otkazivanjem drugih.

Ostali radovi

Pored svog rečnika, Blunt je pisao i o drugim temama. Njegov Boskobel (1651) bio je izveštaj o očuvanju Čarlsa II posle Vorčestera, uz dodatak kraljevskog sopstvenog računa namenjen Semjuelu Pepisu; knjigu je bibliografijom uredio K. G. Tomas (1894). Blount je tokom čitavog svog života ostao amaterski naučnik prava i objavio je Nomoleksikonn: pravni rečnik koji tumači teške i nejasne reči i pojmove koji se nalaze u statutu ili u drevnim ili modernim zakonima (1670; treće izdanje, sa dodacima V. Nelsona, 1717), da bi pomogao profesiji koju nije mogao da obavlja. Bio je takođe i antikvar nekih beležaka, a njegova Fragmenta Antikvitatis: Drevna vlasništva nad zemljom i šaljivi običaji nekih manira je svojevrsna enciklopedija narodnih običaja i vlastelinskih tradicija.

Cledeća bibliografija je reprodukovana iz Bekvitovog unapređenog izdanja Fragmenta, gde je deo kratke biografije reprodukovan iz Atine Anthonija Vuda

1. Akademija elokvencije, koja sadrži kompletnu englesku retoriku štampanu u Londonu u vreme pobune; i nekoliko puta posle.
2. Glosografija; ili rečnik koji tumači tvrde reči, bilo hebrejske, grčke, latinske, italijanske... koje se sada koriste u prefinjenom engleskom jeziku itd. London, 1656, oktavo, objavljeno nekoliko puta sa dodacima i dopunama.
3. Svetiljke Zakona i Svetlosti Jevanđelja; ili, Naslovi nekih kasnih Duhovnih, Polemičkih i Metafizičkih novih Knjiga, London, 1653.
4. Boskobel; ili, Istorija bekstva Njegovog Veličanstva nakon bitke za Vorčester, 3. septembra 1651. London, 1660, u oktavi. ; opet 1680, u oktavi. Treće izdanje je prevedeno na francuski i portugalski.
5. Katolički Almanah, za 1661, 62, 63 itd. koji se prodaje ne tako dobro kao Bukerov Almanah, zato je napisao,
6. "Booker rebuked ; or, Animadversions on Booker's Teiescopium Uranicum or Ephemeris which is very erroneous", 1665, kvarto, London, i dr.