Korisnik:Kristina1897/pesak

Sistemi plaćanja za e-trgovinu (engl. e-commerce payment system ili electronic payment system) omogućavaju prihvatanje elektronskih plaćanja za oflajn transfere. Poznati kao potkomponenta elektronske razmene podataka („EDI“), sistemi plaćanja za elektronsku trgovinu postali su sve popularniji zbog šire upotrebe internet kupovine i bankarstva.

Sistemi plaćanja u e-trgovini često koriste „B2B“ model. Značajna briga tokom procesa plaćanja transakcija u oviru tradicionalnog „B2B“ modela elektronske trgovine predstavljaju: bezbednost informacija o kupcima, bezbednost poslovnih informacija i bezbednost baze podataka o plaćanjima. Za većinu platnih sistema koji su dostupni na Internetu, osnovna autentifikacija (finansijske institucije koja prima uplatu), integritet podataka i poverljivost elektronskih informacija koje se razmenjuju preko javne mreže zahtevaju dobijanje sertifikata od ovlašćenog sertifikacionog tela („CA“), koje obezbeđuje infrastrukturu javnih ključeva („PKI“).

Veb sajt usmeren na korisnike mora biti pažljivo programiran kako bi se izbeglo curenje osetljivih podataka i kako bi se zaštitili korisnici od potencijalne krađe identiteta.

Iako se kreditne kartice široko koriste u Severnoj Americi, mnoge zemlje poput Kine i Indije i dalje se suočavaju sa izazovima u pogledu bezbednosti kreditnih kartica. Povećane mere bezbednosti uključuju korišćenje broja za verifikaciju kartice („CVC“), koji otkriva prevare poređenjem verifikacionog broja odštampanog na zadnjoj strani kartice sa informacijama koje se nalaze u bazi podataka banke koja je izdala karticu.

Postoje kompanije koje su specijalizovane za finansijske transakcije preko Interneta. Neke od njih su „Stripe“ za obradu kreditnih kartica, „Smartpay“ za direktna onlajn plaćanja između banaka i „PayPal“ za alternativne metode plaćanja pri završetku kupovine. Mnoge od ovih kompanija omogućavaju korisnicima da brzo otvore nalog i prenesu sredstva između svojih onlajn računa i tradicionalnih bankovnih računa, obično putem automatizovanih transakcija.

Tipovi elektronskih sistema plaćanja

Elektronska trgovina postavlja stroge zahteve u odnosu na sistem plaćanja, Elektronski sistemi plaćanja moraju biti zgodni za kupovinu na Veb-u, prenosivi kroz mrežu, dovoljno jaki da spreče elektronske smetnje i troškovno isplativi za jako male vrednosti transakcija.

Elektronski sistemi plaćanja na Internetu se mogu podeliti:

• sistemi plaćanja putem platnih kartica;
• sistemi plaćanja putem elektronskih čekova;
• sistemi plaćanja zasnovani na finansijskom posredovanju;
• sistemi koji koriste elektronske novčanike;
• sistemi plaćanja putem vaučera;
• sistemi koji koriste kriptovalute.

Elektronski sistemi plaćanja zasnovani na platnim karticama

Pametna kartica je mikroračunar veličine standardne bankarske kartice koja u sebi sadrži:

• jedno ili više integrisanih kola, među kojima se nalizi i mikroprocesor;
• memoriju tipa „EPROM“ ili „EEPROM“ za smeštanje programa i podataka;
• korisnički interfejs.

Pametna kartica (inteligentna zamena za novac) je plastificirana kartica koja ima ugrađen čip sa integrisanim kolom. Ona omogućava memorisanje podataka i određena izračunavanja.

Sistemi platnih kartica su bili u upotrebi nekoliko decenija pre pojave Interneta. Međutim, oni su se pokazali kao tehnički veoma pogodno rešenje i za obavljanje platnih transakcija na Internetu. Korisnici su na taj način u mogućnosti da gotovo trenutno izvrše plaćanje direktno sa svog bankarskog računa. Ovi sistemi su u mogućnosti da obave transakciju za samo nekoliko sekundi, nezavisno od lokacije na kojoj se nalazi kupac.

U početku su potrošači bili prilično obazrivi prilikom korišćenja platnih kartica za plaćanje na internetu, zbog straha od eventualne krađe brojeva kartica. Međutim, poslednjih godina ovaj vid Internet plaćanja je postao dominantan način kupovine na Internetu, zahvaljujući povećanju sigurnosti onlajn kupovine u industriji platnih kartica.

Plaćanje platnim karticama na Internetu se obavlja tako što se posredstvom Internet platnih procesora (eng. IPG – Internet Payment Gateway) nalozi za plaćanjem sa Internet stranice upućuju kroz sistem platnih kartica ka banci u kojoj se nalazi račun kupca. Naime, nakon izbora proizvoda koji su predmet Internet kupovine, tj. popunjavanja virtuelne potrošačke korpe na Internet sajtu trgovca, kupac se preusmerava na Internet stranicu platnog procesora trgovca, gde se unose podaci o platnoj kartici (broj kartice, datum važnosti i kod za verifikaciju kartice). Platni nalozi za plaćanjem upućeni sa stranice trgovca konvertuju se u standardne poruke kartičnih sistema i pošalju kroz sistem platnih kartica.

Na taj način je omogućeno zaduživanje bankarskog računa kupca u korist računa trgovca. Nakon dobijene potvrde o izvršenom plaćanju trgovac isporučuje robu ili kupcu pruža uslugu koja je bila predmet kupovine. Elektronski sistemi platnih procesora mogu biti integrisani sa stranicom trgovca kao softverski moduli, ili se mogu nalaziti na posebnom Internet sajtu. Da bi smanjili troškove Internet sajtovi sa velikim prometom i brojem platnih Internet transakcija funkciju platnog procesiranja ovakvih transakcija obavljaju uglavnom sami, dok manji Internet trgovci koriste specijalizovane kompanije koje im pružaju te usluge. Da bi se obavljala funkcija platnog procesiranja, ili bilo koja aktivnost u vezi sa obradom, čuvanjem ili prosleđivanjem podataka sa platnih kartica, mora biti zadovoljen niz sigurnosnih propisa. Ovi propisi definisani su standardom „PCI DSS“ (eng. Payment Card Industry Data Security Standard). Ovaj standard definiše niz tehničkih i operativnih zahteva, koji moraju biti primenjeni, a da bi se izbegle zloupotrebe i eventualni sigurnosni problemi.

Da bi potencijalni kupac bio u mogućnosti da koristi platnu karticu za plaćanje na Internetu potrebno je da poseduje račun u nekoj banci, kreditni ili debitni, i da mu banka izda odgovarajuću platnu karticu. Kartice mogu biti vezane za tekući račun, devizni, ili za namenski račun. U slučaju namenskog računa praksa je da se korisniku izdaje tzv. virtuelna kartica, čija je upotreba ograničena isključivo na Internet, i ne može se obavljati na bankomatima ili klasičnim prodajnim mestima. Na ovaj način se smanjuje šteta prilikom eventualne krađe brojeva sa kartice, jer u slučaju zloupotrebe nisu izložena sva sredstva sa tekućeg ili kreditnog računa, već samo onaj uplaćeni iznos namenjen za kupovinu na Internetu. Iz sličnih razloga neke banke daju mogućnost svojim klijentima da postavljaju limite na iznose Internet transakcija, kao i da postave ukupne dnevne ili mesečne limite. Ovakva sigurnosna politika je bitna, jer u najvećem broju slučajeva korisnici kartica nisu osigurani u slučaju eventualnih zloupotreba, i uglavnom snose svu štetu koja pritom nastane.

Sistemi zasnovani na elektronskim čekovima

Elektronski i papirni ček sadrže iste infomacije, bazirani su na identičnim pravnim osnovama i koriste se za iste namene, kao što se ček i do sada koristio. „E-check" je baziran na pozitivnim iskustvima papirnog čeka, s tim što maksimalno unapređuje brzinu, sigurnost i omogućava korišćenje savremene tehnologije.

Sistem elektronskog čeka zahteva da korisnik dobije od svoje banke elektronsku čekovnu knjižicu na odgovarajućem hardveru poput CD-a, USB memorije, pametne kartice ili sl. Elektronska čekovna knjižica sadrži digitalni potpis korisnika, kao i javni ključ banke izdavaoca.

Sistemi plaćanja zasnovani na finansijskom posredovanju

Na Internetu postoje servisi koji obavljaju funkciju finansijskih posrednika prilikom Internet plaćanja. Kod ovakvih servisa i potrošači i prodavci moraju da otvore Internet naloge. Neki od ovih servisa, pored funkcije plaćanja putem Interneta, omogućavaju i transfer novca između korisnika.

Otvaranje i korišćenje potrošačkih naloga je uglavnom besplatno, dok se za eventualni prijem novca naplaćuju određene provizije. Potrošači se registruju i otvaraju korisničke naloge, pri čemu se vrši izbor korisničkog imena i lozinke. Zatim definišu metode plaćanja (pomoću platne kartice ili direktno sa bankarskog računa) i valuta u kojoj korisnik želi da obavlja plaćanje.

Korisnici takođe imaju mogućnost predefinidanja adrese za isporuku proizvoda, tako da je nakon toga Internet kupovinu moguće obaviti „samo jednim klikom“. Poslovni nalozi koje otvaraju prodavci se uglavnom plaćaju, a cene usluga zavise od prometa i broja transakcija koje će obavljati na njegovoj Internet stranici.

Najpoznatiji finansijski posrednici koji vode virtuelne računa sa mogućnošću deponovanja i transfera novca su:

• Pay Pal Payments Pro
• Amazon payments
• Google Pay

Digitalni novčanici (Elektronski novčanici ili E-Wallet)

Elektronski novčanici su aplikacije koje predstavljaju nadgradnju standardnih instrumenata plaćanja, kao što su kartice ili transfer preko banke. Zasnivaju se na nalozima korisnika koji su otvoreni kod provajdera elektronskog novčanika. Nakon uplate depozita, korisnik može da kupuje na veb-sajtovima, tako što se uloguje na svoj elektronski novčanik.

Digitalni novčanik poseduje softversku i komponentu podataka. Softver obezbeđuje sigurnost i enkripciju vezanu za lične podatke i aktuelne transakcije. Komponenta podataka sadrži podatke kao što su adresa dostave, adresa računa, metode plaćanja (broj kreditne/debitne kartice, datum isteka, sigurnosni brojevi) i druge informacije.

Najznačajniji provajderi elektronskog novčanika su Google (Google Pay), Apple (Apple Pay), Samsung (Samsung Pay), Alibaba (Alipay) i PayPal.

Plaćanje vaučerima

Spada u hibridna rešenja koja se često kreiraju u skladu s karakteristikama lokalnih tržišta.

Jedno od najuspešnijih rešenja u našem okruženju je QVaucher. QVaucher je pripejd sistem plaćanja preko Interneta koji korisnicima omogućava da plaćaju proizvode i usluge bez kreditinh kartica i bankovnih računa. Podrazumeva da je korisnik registrovan na sajtu QVaucher.rs i da ima uplaćena sredstva na QVaucher računu. Broj mobilnog telefona u okviru neke od mobilnih mreža u Republici Srbiji potreban je kao sredstvo za identifikaciju.

Da bi korisnik potvrdio izvršenje transakcije potrebno je da ukuca PIN koji dobija putem SMS-a. Ovaj PIN se sastoji od šest cifara i različit je za svaku transakciju. Kada korisnik uspešno verifikuje transakciju, sredstva se prebacuju na račun prodavca, a korisnik se preusmerava na veb-sajt prodavca.

Kriptovalute

U prošlosti, pokušaj da se pronađe trgovac koji prihvata kriptovalute je bilo izuzetno teško, ako ne i nemoguće. Međutim, ovih dana je situacija sasvim drugačija. Postoji puno trgovaca koji prihvataju kriptovalute kao način plaćanja. Kriptovalute se mogu koristiti za plaćanje hotela, letova, hrane, računarskih delova, pa čak i fakulteta.

Kada svoju debitnu/kreditnu karticu dajete trgovcu, dajete mu pristup celoj kreditnoj liniji, čak i ako se transakcija radi za malu količinu novca. Kreditnim karticama trgovina pokreće uplatu i povlači određeni iznos s računa. Kriptovalute vam omogućavaju da pošaljete tačno ono što želite bez ikakvih dodatnih informacija, jer je potreban samo ključ. Stoga nema trećih strana, kašnjenja s uplatama ili plaćanja naknada.

„BitCoin" (BTC) predstavlja glavnu valutu, a na osnovu nje su zasnovane sve ostale kriptovalute. „Ethereum“ (ETH), „Litecoin“ (LTC) i „Ripple“ (XRP) su samo neke od mnogobrojnih valuta, a svaka od njih ima svoju svrhu i upotrebu.

Vidi još

• Elektronsko poslovanje
• Elektronska trgovina
• Elektronsko bankarstvo

Literatura

• Stankić Rade, (2021). Elektronsko poslovanje (5. izdanje). Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd. str. 95-113.
• Turban, E. King, D. McKay, J. Marshall, P. Lee, J & Vielhand, D. (2015). A Managerial and Social Network Perspective (8. izdanje). London: Pearson Education Ltd. str. 554
• Zhou, K. Zhao, W. Zhou H. (2022). Research on model mechanism of B2B transaction based on delivery means of blockchain. International Journal of Technology, Policy and Management (IJTPM), Vol. 22, No. 1/2, str. 114-140.

Izvori

• Elektronski novac
• Sistemi elektronskog plaćanja

Spoljašnje veze

• Elektronski platni promet i sistemi elektronskog plaćanja
• Kakve vrste kriptovalutnih derivata postoje i kako se koriste
• Kako se vrši plaćanje karticom na internetu i da li je sigurno
• Sistemi plaćanja na internetu
• Šta je to CVV/CVC i gde se nalazi
• Research on model mechanism of B2B transaction based on delivery means of blockchain