Korisnik:LukaFilipovic2017/песак
| Moris (roman) | |
|---|---|
_Forster.jpg) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | E. M. Forster |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 0-713-15600-7 |
Moris (engl.Maurice) je roman engleskog književnika E.M. Forstera napisan između 1913. i 1914, ali posthumno objavljen tek 1971. Forster nije uspeo da objavi Morisa za života usled tadašnjih zakona i stavova javnosti u Velikoj Britaniji po pitanju homoseksualnosti. Forster je prepravio delove romana 1932, a kasnije i u periodu između 1959. i 1960.[1][2] Radnja romana prati život glavnog lika Morisa Hola od puberteta do univerzitetskih dana, pa sve do zrele dobi, i njegovu potragu za sopstvenim identitetom u društvenom poretku koji je duboko utemeljen u viktorijanskim moralnim vrednostima i koji osporava istopolnu ljubav. Postoje spekulacije da je D. H. Lorens video neobjavljenu verziju romana i dobio inspiraciju da napiše roman „Ljubavnik ledi Četerli“ iz 1928, u kojem lovočuvar postaje ljubavnik pripadnice više klase.[3] Roman je ekranizovan 1987. i film je režirao američki režiser Džejms Ajvori.
Radnja romana[uredi | uredi izvor]
Radnja romana počinje razgovorom između četrnaestogodišnjeg Morisa Hola i njegovog profesora o ljudskoj anatomiji, seksualnim odnosima i braku između muškarca i žene, u kojem se Moris oseća odsutno. U ovom delu romana su izražena osećanja nepripadanja, anksioznosti i zbunjenosti u vezi sa sopstvenim identitetom.
Nekoliko godina kasnije, dok studira na Univerzitetu u Kembridžu, Moris se sprijatelji sa Klajvom Daramom, koji ga upoznaje sa pričama antičkih Grka o istopolnoj ljubavi, među kojima je i Platonova Gozba. Nakon izvesnog vremena, njih dvojica započinju ljubavnu vezu koja traje godinama. Osim toga što su obojica muškarci, njihova veza je specifična i po tome što je Moris pripadnik radničke klase, a Daram pripadnik više klase.
Daram se teško razboli prilikom posete Rimu i nakon što se oporavi odluči da prekine vezu sa Morisom i krene da se izjašnjava kao heteroseksualac, a zatim se i oženi. Morisa ovo duboko povredi, ali on postane trgovački posrednik i u svoje slobodno vreme pomaže u rukovođenju boks kluba hrišćanske crkve koja je namenjena mladim momcima iz radničke klase u Ist Endu, iako je pod Daramovim uticajem odavno odbacio hrišćanska uverenja.
Moris zakaže sastanak sa psihoterapeutom, gospodinom Laskerom Džounsom u pokušaju da se „izleči“ od svoje homoseksualnosti. Lasker Džouns njegovo stanje naziva „urođenom homoseksualnošću “ i tvrdi da je lečenje ovog „stanja“ uspešno u oko 50 odsto slučajeva. Nakon prvog sastanka, jasno je da je terapija bila neuspešna.
Moris odlazi u posetu imanju kod porodice Daram. Tu je mladi lovočuvar Alek Skader, kojem se Moris odmah dopadne, ali kojeg Moris isprva ne primeti. Jedne noći, Moris pozove Klajva da mu se pridruži u odaji. Verujući da ga Moris zove, Skader se popenje do Morisovog prozora uz pomoć merdevina i njih dvojica provedu noć zajedno.
Nakon njihove prve zajedničke noći, Moris se uspaniči pri pomisli da će biti razotkriven kao homoseksualac. On uvredi Skadera time što odbija da odgovori na njegova pisma, koji mu potom preti da će da razotkrije. Moris još jednom odlazi kod psihoterapeuta Laskera Džounsa, koji mu kaže da još razmisli o preseljenju u neku drugu državu poput Francuske ili Italije, u kojoj su istopolni odnosi legalni. Moris se pita da li će istopolni odnosi ikada biti prihvatljivi u Engleskoj, na šta Lasker Džouns odgovara kako sumnja i kako Engleska nikad nije bila kadra da prihvati ljudsku prirodu.
Moris i Skader se sastanu ispred Britanskog muzeja u Londonu kako bi razgovarali, nakon čega postaje jasno da su zaljubljeni jedan u drugog i Moris ga po prvi put nazove imenom, umesto prezimenom.
Posle još jedne zajedničke noći, Skader kaže Morisu da će da se odseli u Argentinu i da neće da se vrati. Moris traži od Skadera da ostane sa njim i pokaže mu da je voljan da se odrekne društvenog i materijalnog statusa, kao i posla, međutim Skader odbija ovu ponudu. Nakon izvesnog perioda negodovanja, Moris prihvata Skaderovu odluku i odluči da se oprosti od njega. Moris je zatečen kada shvati da Skadera nema u luci u kojoj se ukrcava brod za Argentinu i brzo odlazi do imanja porodice Daram. On pronalazi Skadera u kućici za čamce i Skader mu kaže da se predomislio, da namerava da ostane sa njim i da se više neće rastajati.
Moris poseti Klajva poslednji put i ispriča mu šta se dogodilo sa Skaderom. Klajv ostaje bez reči i nije u stanju da razume. Moris odlazi da bi bio sa Skaderom i Klajv i Moris se više nikad ne vide.
Prvobitni kraj romana[uredi | uredi izvor]
U prvobitnoj verziji rukopisne knjige, Forster je napisao epilog o sudbinama Morisa i Skadera po završetku romana koji je kasnije promenio, jer je bio neomiljen među nekolicinom ljudi kojoj ju je pokazao. Ovaj epilog se još uvek može naći u jednom od izdanja romana.
Posthumna publikacija i pozadina romana[uredi | uredi izvor]
Forster je svoj roman držao u tajnosti više od pola veka i dozvoljavao je isključivo bliskim prijateljima da ga čitaju. Iako ga je napisao između 1913. i 1914, Forster je testamentom naredio da roman sme biti objavljen tek godinu dana nakon njegove smrti. Postoje dve verzije romana i na naslovnoj strani prvog rukopisa Forster je 1914. napisao rečenicu Publishable – but worth it? (u prevodu „Pogodno za objavljivanje – ali da li je vredno toga?“) i roman je posvetio „srećnijem vremenu”[4]. Forster je 1960. napisao još jednu verziju romana na pisaćoj mašini, koja se znatno razlikuje u kraju od prvobitne verzije. Ova druga verzija je na kraju objavljena 1971. godine, nedugo nakon što je homoseksualnost legalizovana u Velikoj Britaniji.
Forster je svesno doneo odluku da kraj romana bude optimističan, kako bi čitaocima poslao pozitivnu poruku. Forster je bio veliki obožavalac i prijatelj engleskog pesnika, filozofa, antropologa i ranog gej aktiviste Edvarda Karpentera i likovi Morisa Hola i Aleka Skadera su inspirisani Karpenterom i njegovim doživotnim partnerom iz radničke klase, Džordžom Merilom. [5][6] Veza između Karpentera i Merila (a samim tim i između Morisa i Skadera) je prkosila ne samo viktorijanskim moralnim vrednostima, već i stratifikovanom britanskom klasnom sistemu. Ona je, na mnogo načina, oslikavala Forsterova shvatanja da istopolna ljubav ima snagu da prevaziđe društvene norme i klasne razlike.
Ekranizacija[uredi | uredi izvor]
Istoimeni film Moris (engl.Maurice) je snimljen po romanu 1987. Režirao ga je američki režiser Džejms Ajvori, a glavne uloge tumače Džejms Vilbi koji igra Morisa, Hju Grant koji igra Klajva Darema i Rupert Grejvs koji igra Aleka Skadera.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Miracky, James J. (2003). Regenerating the Novel: Gender and Genre in Woolf, Forster, Sinclair and Lawrence. New York: Routledge. str. 55. ISBN 0-4159-4205-5.
- ^ Isherwood, Cristopher; Bucknell, Katherine (editor) (2010). The Sixties: Diaries Volume Two 1960-1969. New York: HarperCollins. str. 631. ISBN 978-0-06-118019-4.
- ^ King, Dixie (1982). „The Influence of Forster's "Maurice on Lady Chatterley's Lover"”. Contemporary Literature. Vol. 23, No. 1: pp. 65—82.
- ^ Forster, E.M. (1971). Maurice. Arbinger. str. 236. ISBN 0233996044.
- ^ Symondson, Kate (25. 5. 2016). „E M Forster’s gay fiction”. The British Library. Pristupljeno 20. 12. 2021.
- ^ Rowse, A.L. (1977). Homosexuals in History: A Study of Ambivalence in Society, Literature, and the Arts. New York : Macmillan. str. 282—283. ISBN 0-88029-011-0.