Korisnik:Luqa10/pesak
| Pustinjska ruža | |
|---|---|
 Pustinjska ruža | |
| Opšte informacije | |
| Kategorija | minerali |
| Formula | CaSO4x2H2O |
| Identifikacija | |
| Tvrdoća po Mosu | 2-3,5 |
| Sjajnost | staklasto-sedefast |
| Gustina | 7,5 g/cm³ |
Pustinjska ruža (mineral)[uredi | uredi izvor]
Pustinjska ruža je kristal čiji je osnovni sastojak uglavnom gips ili barit. Pustinjska ruža nastaje jednostavnim prirodnim procesom, tako što zrna peska, nakon kratkih i retkih kiša, procesom isparavanja ostaju zarobljena u gipsu i baritu. Mešanjem i kristalizacijom peska sa mineralima gipsa ili barita formiraju se "pločice" koje podsećaju na latice ruže.
Gipsane ruže obično imaju bolje definisane, oštrije ivice u odnosu na baritne ruže. Iako i gipsane i baritne mogu imati sličan oblik, lako ih je razlikovati. Gipsane ruže na Mosovoj skali tvrdoće imaju samo vrednost 2 i lako se mogu ogrebati, čak i noktom, dok je baritna vrsta tvrđa sa vrednošću od 3 do 3,5 na Mosovoj skali. Pored gipsa i barita postoje i ruže koje su nastale od celestina i minerala evaporata, ali su one dosta ređe. Ovakvim procesom može nastati jedna ruža, ili vići broj tesno zbijenih ruža koje podsećaju na bukete.[1][2][3]
Pustinjska ruža spada u sulfatnu grupu minerala. Svaki njegov molekul sadrži jedan atom kalcijuma, jedan atom sumpora i četiri atoma kiseonika. Pored toga tu su i dva vezana molekula kristalne vode. Kristali gipsa pripadaju monokliničnom sistemu simetrije. Kod pustinjskih ruža kristali se javljaju u slojevima, zbog čega mineral izgledom podseća na cvetove. Ambijentalni pesak koji je ugrađen u kristalnu strukturu, ili na drugi način oblaže kristale, varira u zavisnosti od lokalne sredine. Zbog peska koji je jedan od osnovnih sastojaka pustinjske ruže, one se mogu naći samo u pustinjskim područjima, ili u područjima koja su nekada bila pustinje. Najznačajniji svetski izvor pustinjske ruže je Sahara, posebno u oblasti Uargle i Tugurta u Alžiru i Zuare u Libiji. Pored toga ima je i u Maroku, Tunisu, kao i u saveznim američkim državama Arizoni i Nju Meksiku.[1][2][3]
Identifikacija[uredi | uredi izvor]
Pustinjske ruže su specifičnog oblika i boje. Obično se mogu lako identifikovati. Njihov oblik podseća na cvetove ruže. Najčešće je svetlosmeđe boje peska, koja može i da potamni zbog prisustva primesa gvožđa. Kolekcionari čak nerado vrše detaljnije testove, zbog velike opasnosti od oštećenja uzorka.[3]
Lokacije[uredi | uredi izvor]
Sahara[uredi | uredi izvor]
Pustinjske ruže u Sahari se nalaze u velikom broju oko slanog jezera Čot el Đerid (Chott el Djerid) i jugozapadnom delu Tunisa, kao i u susednim regionima u Alžiru i Gadamesu u Libiji. Lokalno stanovništvo ih vadi i prodaje ih kao suvenire turistima, stvarajući prihod lokalnom stanovništvu. Pustinjske ruže su pronađene i na drugim mestima u Sahari. Pustinjske ruže koje su izvađene u okolini slanih jezera su posebno lepe zboh visokog procenta soli u njihovom sastavu, što ih čini kristalnijim i sjajnijim. Ostale koje imaju više peska imaju zarđali ton, pa su manje sjajnije na dnevnom ili veštačkom svetlu.[1]
Oklahoma[uredi | uredi izvor]
Stene ruža u Oklahomi su nastale u Permskom periodu, pre 250 miliona godina, kada je zapadnu i centralnu Oklahomu prekrivalo plitko more. Kako se more povlačilo, barit se taložio iz vode i kristalizovao oko kvarcnog peska. Ovo je ostavilo iza sebe vrstu crvenkastog peščara, koji je lokalno stanovništvo nazvalo Garber peščar (Garber sandstone), koji sadrži naslage ružinog kamena. Šezdesetih godina prošlog veka kolekcionari stena i minerala su vodili kampanju da baritna ruža postane državni kamen Oklahome. Njihova peticija rezultirala je predlogom zakona u Predstavničkom domu. Usvojen je 8. aprila 1968. godine, a zakon je potpisao guverner Djui F. Bartlet (Dewey F. Bartlett). Zbog velike popularnosti pustinjskih ruža u Oklahomi je osnovan muzej Rouz Rok (Rose Rock) koji se nalazi u Noblu 1986. godine. Muzej prikazuje originalna umetnička dela koja uključuju stene ruža. Rouz rok festival se održava svake godine u Noblu.[1][4]
Veličina[uredi | uredi izvor]
Pustinjske ruže su tipično veličine od 13 do 25 milimetara. Najveća obeležena od Geografskog Zavoda Oklahome (Oklahoma Geological Survey) bila je prečnika 43 centimetara, visine 25 centimetara i težine 57 kilograma. Pronađeni su primeri grozdova ružinih stena do jednog metra i težine više od 450 kilograma.[1]
Legenda[uredi | uredi izvor]
Veruje se da poreklo ovog kristala potiče od legende o sultanu sa nadimkom "Ben". Po legendi on je tražio kapije peščane palate. Ben je danima šetao pustinjom pod jakim suncem. Žedan i iscrpljen se nalazi u sred peščane oluje zbog koje gubi svest. U tom trenutku se dešava nešto čudno. Peščana oluja se otvara i prolazi čudna silueta, nežno stavljajući tikvicu za vodu pored sultana. Posle toga, oluja ponovo odnese siluetu i nestane. Posle nekog vremene sultan se budi i biva iznenađen kad ugleda malu tikvu pored sebe. Nespretno ga otvara i približava usnama kako bi popio vodu. Na njegovo veliko iznenađenje, nekoliko kapi vode padne na pesek i u dodiru sa njim formira čudan oblik. Zainteresovan, sultan podiže mali predmet i pusti još nekoliko kapi vode da padne na pesak. Isti fenomen se ponavlja. Noseći tikvu i dva predmeta u svojoj torbi, sultan nastavlja svoje putovanje. On ne gubi iz vida svoj prvi cilj: pronaći misterioznu palatu. Nakon nekoliko sati hoda, kada je ponovo iscrpljen, Ben ugleda telo od vode i kreće da trči ka njemu. Pred njim sada stoje čudna vrata koja kao da se dižu do neba. Pojavljuje se silueta koja čudno liči na onu koja mu je dala tikvu. U znak mira Ben nudi neobičan kamen silueti. "Kako se zove ovaj objekat"? pitala ga je silueta. Ben razmišlja nekoliko minuta pre nego što odgovori: "Predstavljam vam ružu peska"! Kada se vratio kući, legenda kaže da je pružio ruku svoje ćerke onome ko će mu doneti najveću i najlepšu peščanu ružu.[5]
Verovanja[uredi | uredi izvor]
Veruje se da pustinjska ruža može doneti miran san svakome ko ga stavi blizu svog kreveta. Takođe se smatra kamenom za meditaciju i blagostanje. Veruje se da pomaže da se razvije otvorenost i shodno tome bolje razumevanje drugih. Smiruje napad panike i svakodnevne anksioznosti. Smatra se da ovaj kamen donosi emocionalnu stabilnost i na taj način jača samopoštovanje i samopouzdanje.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Desert Rose. „Desert Rose wikipedia”.
- ^ a b Nacionalna Geografija. „Pustinjska-ruza-fenomen-zarobljenog-zrna-peska”.
- ^ a b v Blago Zemlje (2012). „Pustinjska ruža”. Blago Zemlje. Izdanje sa mineralom na poklon.
- ^ „Rose Rock | The Encyclopedia of Oklahoma History and Culture”. Oklahoma Historical Society | OHS. Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ a b „Desert rose stone - Desert Rose Stone - Virtues of the stones - Lithotherapy”. Minerals Kingdoms (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.