Korisnik:MarijaCubric/pesak
| Dženi Diski | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Dženi Diski |
| Datum rođenja | 8. jul 1947. |
| Mesto rođenja | London,  Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 28. april 2016. (68 god.) |
| Mesto smrti | Kembridž, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Obrazovanje | Londonski univerzitetski koledž |
Dženi Diski (London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 8. jul 1947 – 28. april 2016.) je bila engleska spisateljica. Imala je problematično detnjstvo ali ga je provela sa romantičarkom Doris Lesing; živela je u njenoj kući četiri godine. Studije je završila na Londonskom univerzitetskom koledžu i radila je kao nastavnik tokom 1970-ih i ranih 1980-ih.[1]
Osvojila je nagradu Tomas Kuk 2003. za film Stranac u vozu: Sanjarenje i pušenje po Americi sa prekidima.
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Diski je bila problematična tinejdžerka. Njeni roditelji su bili jevrejski imigranti iz radničke klase u Londonu.[2] Njen otac Džejms Simonds (rođen kao Izrael Cimerman) zarađivao je za život na crnom tržištu. Napustio je porodicu kada je Diski imala šest godina. Zbog toga je njena majka Rene (rođena Rejčel Rejner) imala nervni slom, a Diski je potom stavljena u hraniteljsku porodicu. Njen otac se vratio, ali je preminuo kada je imala jedanaest godina.[3]
Veći deo svoje mladosti je provela u psihijatrijskim bolnicama ili ambulantama. U to vreme duboko je uronila u kulturu 60-ih, od marševa u Aldermastonu do protesta na Grosvenor trgu 1968, od droge do slobodne ljubavi, od džeza do roka. Odvedena je u dom spisateljice Doris Lesing, koja je bila školska prijateljica njene majke. Diski je nastavila školovanje i do početka 1970-ih se obučavala kao učiteljica, pokrenuvši besplatnu školu i objavljujući svoju prvu publikaciju.[4]
Književni rad[uredi | uredi izvor]
Tokom decenija, Diski je bila pisac beletristike i publicističkih članaka, recenzija i knjiga. Mnoge njene knjige se bave zabrinjavajućim temama kao što su depresija, sado-mazohizam i ludilo. Neke od njenih kasnijih knjiga, kao što je Izvinjenje za žensko pisanje (o francuskoj spisateljici Mari de Gournai), imaju pozitivniju notu, dok njen štedljiv, ironičan ton pruža jedinstven pogled na materijal koji najviše uznemirava. Ona se sa svojom mentorkom Lesing bavila ženom koja razmišlja. Diski je nazvana post-postmodernistom zbog njenog stalnog nepoverenja u logičke sisteme mišljenja, bilo postmoderne ili ne.
Fikcija[uredi | uredi izvor]
Diski je napisala jedanaest romana. Njen prvi roman Ništa prirodno je bio o sado-mazo aferi. Njena jedina zbirka kratkih priča, Princeza koja nestaje, objavljena u Engleskoj 1995. godine, opisana je kao „zadovoljstvo, život pisanja, teškoće porodičnog života i pravila koja regulišu ženstvenost“.[5]
Ostalo[uredi | uredi izvor]
U šezdesetim godinama prošlog veka, Diski je opisala svoje iskustvo kao mlada žena koja je počinjala život: „Živela sam u Londonu tokom tog perioda, žalila sam se na Bitsove, kupovala odeću, odlazila u bioskop, napuštala, čitala, uzimala lekove, provodila vreme u duševnim bolnicama, demonstrirala, imala seks, predavala“.[6] Osim mentalnih bolnica, ovo bi se moglo smatrati normativnim životom šezdesetih.
Ona je takođe opisala mračniju stranu tog doba, kao što je njegov sveprisutni seksizam, institucionalizovan u kontrakulturalnom kultu slučajnog seksa, tvrdeći da „Na osnovu toga što ne znači ne, nekoliko puta su me silovali muškarci koji su dolazili u moj krevet i nisu hteli da ne uzimu kao odgovor“. Ona zaključuje da, prema rečima Čarlsa Šara Mareja, „linija od hipija do japija nije ni približno tako zamršena kao što ljudi vole da veruju“.[7]
Njen rad iz 2010. „Šta ne znam o životinjama“ istražuje dvosmislen status kućnih ljubimaca u zapadnom društvu. Nikolas Lezard je napisao recenziju knjige u Gardijanu, divi se Diski kao „jednoj od velikih, iako nedovoljno cenjenih stilista jezika”, u ovom slučaju gde je „njena iskrena, direktna i inteligentna proza proizvela iskren, direktan i inteligentan pogled na odnose između nas samih i životinjskog sveta.“[8]
Diskina poslednja knjiga U zahvalnost, objavljena je neposredno pre njene smrti 2016. U njoj ona elegantno opisuje svoj život, znajući da će uskoro umreti od agresivnog i neoperabilnog raka. Ona odbacuje uobičajene „klišeje o raku“, umesto toga vraća se u svoje vreme sa Lesing, upoznajući druge poznate književne ličnosti uključujući Roberta Grejvsa, Alana Silitoea, Lindzi Anderson i R. D. Lainga.
Recenzent Kirkus sumira knjigu kao „Ponekad žalosna, često iskosa, ali provokativna i veoma čitljiva".
Lični život[uredi | uredi izvor]
Bila je udata za Rodžera Marksa. Na svadbi 1976. zajedno su izabrali prezime Diski. Njihova ćerka Kloji je rođena 1977. Par se razveo 1981. i nastavili su život razdvojeni.
Kasnije je upoznala Iana Patersona, poznatiji kao „Pesnik" u njenim radovima, koji je bio njen doživotni partner. Bio je pesnik, prevodilac i direktor engleskih studija na Univerzitetu Kembridž.[9]
U junu 2014 Diski je rečeno da joj preostaje u najboljem slučaju još tri godine života. U septembru 2014 joj je dijagnostikovan rak pluća. Preminula je 28. aprila 2018.[10]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
2003 nagrada za autobiografiju Stranac u vozu: sanjarenje i pušenje širom Amerike sa prekidima
Radovi i knjige[uredi | uredi izvor]
- Ništa prirodno (1986)
- Prašuma (1987)
- Kao majka (1988)
- Onda opet (1990)
- Srećno do kraja života (1991)
- Majmunov ujak (1994)
- Princeza koja nestaje (1995) (kratke priče)
- Gospodarica snova (1996)
- Posle ovih stvari (2004)
- Samo čovek: Komedija (2000)
- Izvinjenje za pisanje žene (2008)
- Klizanje do Antarktika (1997) (memoari)
- Nemoj (1998) (eseji)
- Stranac u vozu: Sanjarenje i pušenje širom Amerike sa prekidima (2002) (putopis)
- Pogled iz kreveta (2003) (eseji)
- U pokušaju da budem mirna (2006)
- Šezdesete (2009) (memoari)
- Šta ne znam o životinjama (2010) (priroda)
- U zahvalnosti (2016) (memoari)
- Zašto jednostavno nisi uradio ono što ti je rečeno? (2020) (eseji)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Jenny Diski". British Council Literature. British Council. Pristupano: 26 Januar 2016.
- ^ Jenny Diski, Skijanje na Antartiku (1997) str. 35.
- ^ „Kate Kellaway (28 April 2016). "Jenny Diski obituary". The Guardian.”. Pristupano: 28 April 2016.
- ^ Jenny Diski, Šezdesete (2009) str. 24, 97–98.
- ^ Diski, Jenny. The Vanishing Princess. Objavio: Ecco (2017).
- ^ Jenny Diski The Sixties (2009) p. 7.
- ^ Stoner, Rebecca. "Jenny Diski's Curious Women". The Atlantic Magazine. January 25, 2018.
- ^ Nicholas Lezard (24 July 2012). "What I Don't Know About Animals by Jenny Diski – review". The Guardian. 28 April 2016.
- ^ William Grimes (28 April 2016). "Jenny Diski, Author Who Wrote of Madness and Isolation, Dies at 68". The New York Times. Retrieved 3 May 2016.
- ^ Jenny Diski (11 September 2014). "Memoir: A Diagnosis". London Review of Books.