Korisnik:Marijana Kitic/pesak
Karlo Pap | |
|---|---|
 Karlo Pap | |
| Datum rođenja | 24. septembar 1897. |
| Mesto rođenja | Šopron, Mađarska |
| Datum smrti | 31. januar 1945. |
| Mesto smrti | Koncentracioni logor Bergen-Belzen, Nemačka |
| Zanimanje | pisac |
| Značajni radovi | Azerel (roman, 1937) |
Karlo Pap (mađ. Pap Károly) (24. septembar 1897 – 31. januar 1945) je pisac mađarske poetske proze 19. i 20. veka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Karlo Pap je rođen 24. septembra 1897. godine u Šopronu, kao sin glavnog rabina u Šopronu, u jevrejskoj porodici. Otac mu je bio Miksa Polak (mađ. Pollák Miksa). Njegova majka Šarlota Polak (mađ. Pollák Sarlota) je poticala iz bogate porodice. Svoje obrazovanje je stekao u Šopronu (mađ. Sopron). Između 1914. i 1918. godine je učestvovao u Prvom svetskom ratu. Godine 1919. postao je crveni vojnik i borio se za Mađarsku Sovjestsku Republiku. 1920/1921. godine je bio u zatvoru, a zatim emigrirao u Beč. Svoju prvu pripovetku je objavio 1923. godine. Njegov talenat su 1926. godine otkrili Lajoš Mikeš (mađ. Mikes Lajos) i Erno Osvat (mađ. Osvát Ernő) i od tada radi za književne časopise Ešt (mađ. Az Est) i Njugat (mađ. Nyugat). 1927. se oženio Hedvig Soled (mađ. Solymosi Hedvig ) u Bidimpešti. 1936. Bio je nominovan za nagradu Baumgarten, ali vlasti nisu dozvolile da mu se uruči nagrada. 1944. godine je odveden u koncentracioni logor Buhenvald, a odatle u Bergen – Belzen gde je 31. januara 1945.[1] godine umro.[2]
Njegov rad[uredi | uredi izvor]
Glavna tema njegovog stvaralaštva je potraga za identitetom u judaizmu. Pisao je kratke priče i romane. Glavni junaci kratkih priča su bili ljudi koji se bore sa verskim i morlanim pitanjima. U njegovim delima prisutan je Hristov lik koji simbolizuje spasenje. Njegovo najpoznatije i najvaćnije delo je roman Azarel (1937). Glavni junak romana je mali dečak koji pokazuje odbojnost prema ortodoksiji i licemerju i iskazuje piščev bunt prvo protiv porodice, a onda i protiv društvenog poretka. Biblijske slike u njegovim delima svedoče o tome da je bio protiv kapitalizma. Koristi autobiografske elemente. Od izbijanja Drugog svetskog rata nijedna njegova knjiga nije objavljena. Napisao je i dve drame, koje su se izvodile u pozorištima, Mojsije (1944) i Drama o Starom zavetu (1940)[3]
Dela[uredi | uredi izvor]
- Mikáél (kratka priča, 1929)
- Megszabadítottál a haláltól (roman, 1932)
- A VIII. stáció (roman, 1933)
- Zsidó sebek és bűnök (1935)
- Irgalom (kratka priča, 1937)
- Azarel (roman, 1937)
- Batséda/Bátséba (drama, 1940)
- Mózes (drama, 1944)
- A szűz(i)esség fátylai (novela, 1945)
- A hószobor (novela, 1954)
- Szerencse (novela,1957)
- B. városában történt I–II. (novela, 1964)
- Pap Károly színművei (1973)
- A fölbukkanó ember (kratka priča, 1977)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Holocaust Survivors and Victims Database -- Károly Pap”. www.ushmm.org. Pristupljeno 2021-12-19.
- ^ Pap Károly (író) (na jeziku: mađarski), 2021-11-09, Pristupljeno 2021-12-19
- ^ „PAP KÁROLY [A MAGYAR IRODALOM ARCKÉPCSARNOKA]”. mek.oszk.hu. Pristupljeno 2021-12-19.