Korisnik:Markopa002/pesak

Mark Vinsent Herd (1. januar 1957 - 18. oktobar 2019) bio je američki generalni direktor u tehnološkoj industriji. Bio je jedan od generalnih direktora i član upravnog odbora Oracle korporacije. Pre toga bio je predsednik upravnog odbora, generalni i operativni direktor kompanije Hewlett-Packard, pre nego što je podneo ostavku 2010. godine. Takođe je bio u upravnom odboru kompanije Globality i bio je član Tehnološkog saveta generalnih direktora i upravnog odbora korporacije News do 2010. godine.

Detinjstvo i obrazovanje

Herd je rođen u Njujorku, kao sin Tereze A. (Fanoni), plemkinje, i Ralfa Stajnera Herda, finansijskog stručnjaka. Završio je srednju školu Archbishop Curley-Notre Dame 1975. godine u Majamiju na Floridi. Diplomirao je 1979. godine na Fakultetu za poslovne studije na Bejlor univeritetu u Vakuu u Teksasu. Dobio je sportsku stipendiju da igra tenis, koja mu je omogućila da pohađa Bejlor univerzitet. Bio je član bratstva Fi Delta Teta.

KARIJERA:

Kompanija NCR (1980-2005)

Herd je proveo 25 godina u NCR-u, u kojoj je postigao najveći uspeh dvogodišnjim mandatom na pozicijama generalnog i operativnog direktora. Za generalnog direktora izabran je 2001. godine, a godinu dana kasnije dobio je i dodatna zaduženja kao operativni direktor. Karijeru u ovoj kompaniji počeo je na juniorskoj poziciji prodavca u San Antoniju 1980. Godine, kada ga je zaposlio Rodni Grej, a zatim je obavljao različite pozicije u menadžmentu, operacijama, prodaji i marketingu. Povrh toga, tri godine je bio šef odeljenja za skladištenje podataka u kompaniji Teradata.

Kompanija Hewlett-Packard (2005–2010)

Nakon što je upravni odbor primorao predsednicu i generalnu direktorku Karli Fiorinu da podnese ostavku u januaru 2005. godine zbog nesuglasica u poslovnoj politici posle spajanja sa kompanijom Compaq, zamenik generalnog direktora i finansijski direktor Robert P. Vejman je postao v. d. generalnog direktora na nekoliko meseci. Nakon njega, Herd je postavljen za generalnog direktora na neodređeno, a vršio je i funkciju predsednika kompanije, koju nije vršilo nekoliko njegovih prethodnika (Majkl Kapelas je bio predsednik kompanije u prelaznom periodu 2002. godine nakon spajanja sa Compaq-om).

Herd je takođe izabran za člana upravnog odbora, ali za razliku od prethodnih generalnih direktora u početku nije bio postavljen za predsednika odbora, već je to mesto zauzimao neki od neizvršnih direktora. Herd je 22. septembra 2006. godine nasledio Pat Dan na mestu predsednika odbora, nakon što je ona podnela ostavku zbog afere sa pretekstingom.

Pod njegovim rukovodstvom kompanija je postala lider u prodaji laptop računara 2006. godine, a u prodaji desktop računara 2007. Godinu dana kasnije povećali su svoj udeo na tržištu inkdžet i laserskih štampača na 46% i 50,5%. U martu 2009. godine Herd je prognozirao da bi prodaja HP-a mogla pasti i do 5% te godine usred recesije, ali da bi njihova dobit mogla porasti za skoro 6%.

Pod njegovim rukovodstvom kompanija je ispunila očekivanja Vol strita u 21 od 22 kvartala i povećala dobit u 22 kvartala zaredom, sa porastom prihoda od 63% i dvostruko većom cenom akcija.

Iako je spajanje Hewlett-Packard-a i Compaq-a 2002. godine naišlo na dosta kritika, Herd je uspešno sproveo poslovanje udružene kompanije, što njegova prethodnica Fiorina nije uspela da uradi. Prema Njujork Tajmsu, Herd je „izveo jednu od najvećih spasilačkih misija u poslovnoj istoriji Amerike, usmerivši kompaniju opterećenu problemima ka petogodišnjem povećanju prihoda i porastu deonica za vrtoglavih 130%.“

Herd je vodio HP „autoritetom osnivača.“ Bio je de fakto generalni, finansijski i operativni direktor i glavni prodavac. Bio je poznat po agresivnom smanjivanju troškova. Ubrzo nakon što je postao generalni direktor, otpustio je 15.200 radnika, što je predstavljalo 10% od ukupnog broja zaposlenih u kompaniji. Ostale mere štednje uključivale su smanjenje odeljenja za informacione tehnologije sa 19.000 na 8.000 zaposlenih, smanjenje broja softvera koje je HP koristio sa 6.000 na 1.500 i svođenje 85 baza podataka na 6. Tokom recesije 2009. godine, Herd je za sve zaposlene, u zavisnosti od radnog mesta, naredio privremeno smanjenje plate od 5%, 10% ili 15% i ukinuo mnoge beneficije. On je sam sebi smanjio glavnicu plate za 20%, iako mu je odbor za nagrade povećao bonus za isti iznos.

Herdov fokus na kratkoročnim rezultatima i finansijskom upravljanju, pre svega na smanjivanju troškova, preuzimanju vodeće uloge u prodaji računara, kao i na akviziciji kompanija EDS i 3Com rezultirao je u povećanju dobiti i dividendi.

Međutim, protivnici ovakvog načina upravljanja gledali su na to kao na nastavak izgradnje imperije, koja je počela akvizicijom kompanije Compaq 2002. godine, nekoliko godina pre nego što je Herd postao generalni direktor HP-a.

Tokom 2007. godine, dok je bio na pozicijama predsednika upravnog odbora i generalnog direktora u kompaniji Hewlett-Packard, Herd je u časopisu Fortune proglašen za jednog od 25 najmoćnijih ljudi u poslovnom svetu. Časopis San Francisco Chronicle ga je proglasio za najboljeg generalnog direktora 2008. godine, a magazin Forbes godinu dana kasnije za jednog od najboljih generalnih direktora.

Herdova ukupna zarada 2008. godine iznosila je 39.952.237 dolara , uključujući osnovnu platu od 1.450.000 dolara, nagradu u vidu akcija vrednosti 7.907.660 dolara, bonus od 23.931.882 dolara, i 662.695 dolara u povlasticama. To je bio najveći bonus bilo kog generalnog direktora te godine. Naredne godine Herd je zaradio ukupno 24.201.448 dolara, uključujući osnovnu platu od 1.268.750 dolara, nagradu u vidu akcija vrednosti 6.648.092 dolara, bonus od 15.809.414 dolara, i 475.192 dolara za beneficije i druge naknade.

Herd je podneo ostavku na svim pozicijama u HP-u 06.08.2010, a upravni odbor je finansijsku direktorku Keti Lesjak postavio na poziciju v. d. generalnog direktora. Ovu odluku doneo je nakon istrage o njegovom kršenju HP-ovog kodeksa poslovne etike, nakon tvrdnji koje je iznela bivša radnica na projektu, Džodi Fišer.Istraga je zaključila da politika kompanije o seksualnom uznemiravanju nije prekršena, ali tokom istrage optužbi je otkriveno da je Herd podneo netačne izveštaje o troškovima. Ljudi izvan kompanije smatrali su da je odluka

upravnog odbora loša i da je zahtev za njegovu ostavku, sa namerom da se ublaži negativan publicitet, zapravo obojenom nekim skrivenim motivima . Sama Fišerova je izrazila nezadovoljstvo ishodom.

Oracle korporacija (2010-2019)

Herd je 6. septembra 2010. godine postao operativni direktor kompanije Oracle zajedno sa Safrom A. Kec, nasledivši poziciju od bivšeg operativnog direktora Čarlsa Filipsa. On je takođe postao član upravnog odbora ove korporacije. Herda i Kecovu je na tu funkciju postavio tadašnji generlani direktor Lari Elison. Kompanija Hewlett-Packard je potom tužiola Herda, tvrdeći da će preuzimajući tako visoku poziciju u Oracle-u prekršiti sporazume koji ga obevazuju da čuva tajne HP-a. Spor je rešen dve nedelje kasnije tako što je Herd pristao da se odrekne oko polovine naknade koju mu je dugovao Hewlett-Packard.

Herd je 2013. reorganizovao prodajni sektor kompanije u procesu koji je pokrenut dve godine ranije. On je promenio način zarade za prodajno osoblje Oracle-a kako bi prodao više tehnike, zaposlio dodatne prodavce i smanjio broj porudžbina koje jedan prodavac obrađuje. U aprilu 2013. godine, Herd je izjavio da je broj osoblja u sektoru prodaje porastao za 4.000.

Njegov plan za reorganizaciju je na početku naišao na kritike starijih prodavaca, od kojih su neki napustili Oracle i prešli da rade za konkurente.

Herd je 2013. godine pokrenuo program Class Of sa ciljem da zaposli hiljade novih diplomaca i obuči ih da postanu prodavci i pomognu u prodaji Oracle-ovog klauda. Inspiraciju za ovu ideju dobio je dok je bio na večeri sa ćerkom i njenim prijateljima koji su bili nedavno diplomirali. Kao rezultat uspeha programa i planova za proširenje, kompanija je izgradila novi kampus u Ostinu, u Teksasu, da smesti zaposlene koji su činili deo Herdovog Class Of programa. Herd je 2015. godine objavio da Oracle zapošljava 1.300 studenata godišnje.

Lari Elison, generalni direktor korporacije, objavio je 18.09.2014.godine da se povlači sa te pozicije, a da će ga naslediti Herd i Kecova. Herdu je dodeljen nadzor nad prodajom, uslugama i marketingom, dok je Kecova trebalo da prati operaciona, pravna i finansijska odeljenja.

Pod Herdovim rukovodstvom, kompanija Oracle se fokusirala na klaud tehnologiju i modernizovala je svoje prethodne verzije softvera kako bi mogla da se takmiči sa manjim kompanijama zasnovanim na klaudu. Herd je 2016. godine istakao da je Oracle-ovo klaud poslovanje poraslo za 82% u periodu od 2015. do 2016. godine i da je kompanija uložila 5,1 milijardu dolara u istraživanje i razvoj radi unapređivanja klaud usluga.

Kompanija Oracle je 2016. godine, pod Herdovim rukovodstvom, postala vlasnik nekoliko kompanija zasnovanih na klaudu, uključujući NetSuite, kompaniju koja pruža softver kao uslugu, a bavi se planiranjem resursa preduzeća; kompaniju Textura koja pruža usluge bazirane na klaudu u sferi inženjerstva i građevinarstva; kompaniju LogFire koja kreira aplikacije za upravljanje skladištima, bazirane na klaud tehnologiji; i Opower, kompaniju koja se bavi pružanjem klaud usluga firmama koje se bave komunalnom delatnošću.

Privatni život

Mark Herd se 23. avgusta 1980. godine oženio Elizabetom A. Batler, a razveli su se 14. oktobra 1987. Ponovo se oženio 1990. godine, sada Paulom Kalupom, administratorkom NCR-a. Imali su dve ćerke, Ketrin i Keli.

U septembru 2019. godine, Herd je objavio da će uzeti odsustvo sa posla iz zdravstvenih razloga. Dodao je da će generalna direktorka Safra Kec zajedno sa osnivačem i tehničkim direktorom Oracle-a Larijem Elisonom voditi kompaniju u njegovom odsustvu. Herd je preminuo 18. oktobra 2019. godine, navodno od raka.

Bibliografija

• The Value Factor: How Global Leaders Use Information for Growth and Competitive Advantage by Mark Hurd and Lars Nyberg, Bloomberg Press, 2004, ISBN 1-57660-157-9
• Fall 2003 Baylor Business Review "Enterprise Decision-Making" by Mark Hurd, ISSN 0739-1072