Pređi na sadržaj

Korisnik:Miksin1108/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Spektogram ljudskog glasa otkriva njegov bujni harmonski sadržaj.

Ljudski glas se sastoji od zvuka koji proizvodi ljudsko biće koristeći vokalni trakt, uključujući razgovor, pevanje, smeh, plač, vrisku, viku, mumlanje ili vikanje. Frekvencija ljudskog glasa je posebno deo ljudske proizvodnje zvuka u kojoj su vokalni nabori (glasne žice) primarni izvor zvuka. (Drugi mehanizmi za proizvodnju zvuka proizvedeni iz istog opšteg dela tela uključuju proizvodnju bezvučnih suglasnika, klikove, zviždanje i šapat.)

Mehanizam za generisanje ljudskog glasa može se podeliti na tri dela; pluća, vokalne nabore unutar grkljana (glasovne kutije) i artikulatore. Pluća, "pumpa" moraju proizvesti adekvatan protok vazduha i vazdušni pritisak da vibriraju glasne nabore. Glasnice (glasne žice) tada vibriraju da bi iskoristile protok vazduha iz pluća za stvaranje zvučnih impulsa koji formiraju izvor zvuka u grkljanu.[1] Mišići grkljana prilagođavaju dužinu i napetost vokalnih nabora kako bi „fino podesili” visinu i ton. Artikulatori (delovi vokalnog trakta iznad grkljana koji se sastoje od jezika, nepca, obraza, usana, itd.) artikulišu i filtriraju zvuk koji izlazi iz grkljana i do izvesnog stepena mogu da stupe u interakciju sa protokom vazduha u grkljanu kako bi ga ojačali ili oslabili kao izvor zvuka.

Glasnice, u kombinaciji sa artikulatorima, mogu da proizvedu veoma složene nizove zvukova.[2][3][4] Ton glasa može biti modulisan da bi ukazao na emocije kao što su bes, iznenađenje, strah, sreća ili tuga. Ljudski glas se koristi za izražavanje emocija,[5] i takođe može otkriti starost i pol govornika. [6][7][8]Pevači koriste ljudski glas kao instrument za stvaranje muzike.[9]

Glasovni tipovi i sami nabori[uredi | uredi izvor]

Označeni anatomski dijagram glasnih (vestibularnih) nabora ili žica.

Odrasli muškarci i žene obično imaju različite veličine vokalnih nabora; odražavajući muško-ženske razlike u veličini grkljana. Glasovi odraslih muškaraca obično su niži i imaju veće nabore. Muški glasni nabori su dužine između 17 mm i 25 mm. [10]Ženske glasnice su dugačke između 12,5 mm i 17,5 mm.

Nabori su unutar grkljana. Oni su pričvršćeni pozadi (strana najbliža kičmenoj moždini) za hrskavice aritenoida, a napred (strana ispod brade) za hrskavicu štitaste žlezde. Nemaju spoljnu ivicu jer se stapaju sa stranicom cevi za disanje, dok njihove unutrašnje ivice mogu slobodno da vibriraju (rupa). Imaju troslojnu konstrukciju od epitela, vokalnog ligamenta, zatim mišića (vokalnog mišića), koji može da skrati i izboči nabore. One su ravne trouglaste trake biserno bele boje. Iznad obe strane glasne žice nalazi se vestibularni nabor ili lažna glasnica, koja između svoja dva nabora ima malu vrećicu.

Razlika u veličini glasnica između muškaraca i žena znači da imaju različite tonove glasova. Pored toga, genetika takođe uzrokuje varijacije među istim polom, pri čemu su muški i ženski glasovi pevanja kategorisani u tipove. Na primer, među muškarcima postoje bas, bas-bariton, bariton, bariten, tenor i kontratenor (u rasponu od E2 do C#7 i više), a među ženama kontralto, alt, mecosopran i sopran (u rasponu od F3 do C6 i više). Postoje dodatne kategorije za operske glasove, pogledajte. Ovo nije jedini izvor razlike između muškog i ženskog glasa. Muškarci, uopšteno govoreći, imaju veći vokalni trakt, što u suštini daje rezultujućem glasu nižeg zvuka. Ovo je uglavnom nezavisno od samih glasnica.

Modulacija glasa u govornom jeziku[uredi | uredi izvor]

Ljudski govorni jezik koristi sposobnost skoro svih ljudi u datom društvu da dinamički moduliraju određene parametre laringealnog izvora glasa na konzistentan način. Najvažniji komunikativni, ili fonetski, parametri su visina glasa (određena vibracionom frekvencijom glasnica) i stepen odvajanja glasnica, koji se nazivaju adukcija (skupljanje) ili abdukcija (odvajanje).[11]

Sposobnost brzog menjanja ab/adukcije glasnih nabora ima snažnu genetsku komponentu, pošto adukcija glasnica ima funkciju očuvanja života u sprečavanju prolaska hrane u pluća, pored dejstva pokrivanja epiglotisa. Shodno tome, mišići koji kontrolišu ovu akciju su među najbržim u telu.[11] Deca mogu da nauče da koriste ovu radnju dosledno tokom govora u ranom uzrastu, pošto uče da govore razliku između izgovora kao što je „apa“ (imaju abduktivno-aduktivni gest za p) kao „aba“ (bez abduktivno-aduktivnog gest).[11] Oni mogu da nauče da to rade mnogo pre druge godine slušajući samo glasove odraslih oko sebe koji imaju glasove koji se mnogo razlikuju od njihovih, iako su pokreti grkljana koji izazivaju ove fonetske diferencijacije duboko u grlu i nisu im vidljivi.

Ako je abdukcijski ili aduktivni pokret dovoljno jak, vibracije vokalnih nabora će prestati (ili neće početi). Ako je gest otmički i deo je govornog zvuka, zvuk će se zvati bezvučnim. Međutim, zvuci bezglasnog govora se ponekad bolje identifikuju kao oni koji sadrže pokret otmice, čak i ako taj gest nije bio dovoljno jak da spreči vibriranje glasnica. Ova anomalna karakteristika bezvučnih zvukova govora bolje je razumeti ako se shvati da je promena spektralnih kvaliteta glasa tokom otmice primarni akustički atribut na koji slušalac obraća pažnju kada identifikuje bezvučni zvuk govora, a ne samo prisustvo ili odsustvo glasa (periodična energija).[12]

Aduktivni gest se takođe identifikuje po promeni spektralne energije glasa koju proizvodi. Dakle, zvuk govora koji ima aduktivni gest može se nazvati „glotalnim zaustavljanjem“ čak i ako vibracije glasnica ne prestanu u potpunosti.

Drugi aspekti glasa, kao što su varijacije u pravilnosti vibracija, takođe se koriste za komunikaciju i važni su za obučenog korisnika glasa da ih savlada, ali se ređe koriste u formalnom fonetskom kodu govornog jezika.

Fiziologija i vokalni tembar[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je svačiji glas potpuno jedinstven[13] ne samo zbog stvarnog oblika i veličine glasnih žica pojedinca, već i zbog veličine i oblika ostatka tela te osobe, posebno glasnog trakta, i način na koji se zvuci uobičajeno formiraju i artikulišu. (Upravo ovaj poslednji aspekt zvuka glasa vešti izvođači mogu da oponašaju.) Ljudi imaju glasne nabore koje mogu da olabave, stegnu ili promene svoju debljinu i preko kojih se dah može prenositi pod različitim pritiscima. Oblik grudi i vrata, položaj jezika i zategnutost inače nepovezanih mišića mogu se promeniti. Bilo koja od ovih radnji rezultira promenom visine, jačine, tembra ili tona proizvedenog zvuka. Zvuk takođe odjekuje u različitim delovima tela, a veličina i struktura kostiju pojedinca mogu donekle uticati na zvuk koji pojedinac proizvodi.

Pevači takođe mogu da nauče da projektuju zvuk na određene načine tako da bolje rezonuje u njihovom vokalnom traktu. Ovo je poznato kao vokalna rezonanca. Drugi veliki uticaj na vokalni zvuk i proizvodnju je funkcija grkljana, kojom ljudi mogu da manipulišu na različite načine da bi proizveli različite zvukove. Ove različite vrste laringealnih funkcija su opisane kao različite vrste vokalnih registara.[14] Primarni metod za pevače da to postignu je korišćenje pevačevog formanta, za koji se pokazalo da je rezonancija dodata normalnim rezonancijama vokalnog trakta iznad frekventnog opsega većine instrumenata i tako omogućava da se glas pevača bolje nosi uz muzičku pratnju.[15][16]

Vokalna registracija[uredi | uredi izvor]

Vokalna registracija se odnosi na sistem vokalnih registara unutar ljudskog glasa. Registar u ljudskom glasu je određena serija tonova, proizvedenih u istom vibracionom obrascu vokalnih nabora, i poseduju isti kvalitet. Registri nastaju u funkcionisanju grkljana. Oni se javljaju zato što su glasnice sposobne da proizvode nekoliko različitih vibracionih obrazaca.[17] Svaki od ovih vibracionih obrazaca pojavljuje se unutar određenog opsega tona glasa i proizvodi određene karakteristične zvukove.[18] Pojava registara se takođe pripisuje efektima akustične interakcije između oscilacije glasnica i vokalnog trakta.[19] Termin registar može biti donekle zbunjujući jer obuhvata nekoliko aspekata ljudskog glasa. Termin registar se može koristiti za označavanje bilo čega od sledećeg:[20]

  • Određeni deo vokalnog opsega kao što su gornji, srednji ili donji registri.
  • Rezonantna oblast kao što je glas u grudima ili glas u glavi.
  • Fonatorni proces.
  • Određen vokalni tembar.
  • Područje glasa koje je definisano ili ograničeno glasovnim prekidima.
  • Podskup jezika koji se koristi za određenu svrhu ili u određenom društvenom okruženju.

U lingvistici, registarski jezik je jezik koji kombinuje fonaciju tona i samoglasnika u jedinstven fonološki sistem.

U okviru patologije govora, pojam vokalni registar ima tri sastavna elementa: određeni vibracioni obrazac glasnih nabora, određeni niz tonova i određeni tip zvuka. Govorni patolozi identifikuju četiri vokalna registra na osnovu fiziologije laringealne funkcije: vokalni registar, modalni registar, falseto registar i registar zvižduka. Ovaj stav prihvataju i mnogi vokalni pedagozi.[20]

Vokalna rezonanca[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vokalna rezonanca

Glasovna rezonanca je proces kojim se osnovni proizvod fonacije pojačava u boji i/ili intenzitetu uz pomoć šupljina ispunjenih vazduhom kroz koje prolazi na putu ka spoljašnjem vazduhu. Razni termini koji se odnose na proces rezonovanja uključuju pojačanje, obogaćivanje, proširenje, poboljšanje, produbljenje i produženje; čak iako bi u strogo naučnoj upotrebi akustični autoriteti doveli u pitanje većinu od njih. Glavna poenta koja treba biti izvučena iz ovih termina od strane pevača ili govornika da rezultat rezonovanja jeste, ili bi trebalo da bude, stvaranje boljeg zvuka.[20] Postoji sedam oblasti koje mogu biti navedene kao mogući vokalni rezonatori. U nizu od najnižeg u telu do najvišeg, ova područja su grudni koš, traheje, grkljan, ždrelo, usna duplja, nosna duplja i sinusi.[21]

Uticaji ljudskog glasa[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Projekcija glasa i evolucija

Dvanaestotonska muzička lestvica, na kojoj se zasniva veliki deo muzike (zapadne popularne muzike uglavnom), možda ima korene u zvuku ljudskog glasa tokom procesa evolucije, prema studiji koju je objavio časopis Nju Sajntist. Analizom snimljenih govornih uzoraka pronađeni su vrhovi akustične energije koji oslikavaju razlike između nota u dvanaestotonskoj skali.[22]

Poremećaji glasa[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Glasno opterećenje i Poremećaji glasa

Postoji mnogo poremećaja koji utiču na ljudski glas; njih uključuju smetnje u govoru, izrasline i lezije na vokalnim naborima. Nepravilan razgovor tokom dužeg vremenskog perioda izaziva opterećenje glasa, što je stres na organe govora. Kada se napravi povreda glasa, specijalista ORL često može da pomogne, ali najbolji tretman je prevencija povreda kroz dobru vokalnu produkciju.[23] Govornu terapiju obično sprovodi logoped.

Čvorovi i polipi glasnih žica[uredi | uredi izvor]

Vokalni čvorovi nastaju tokom vremena uzastopnim zlostavljanjem glasnih žica što dovodi do mekih, otečenih tačaka na svakoj glasnici.[24] Ove tačke se razvijaju u tvrđe, žuljevite izrasline koje se nazivaju čvorovi. Što se naprezanje duže odvija, čvorovi će postati veći i tvrđi. Većina polipa je veća od čvorova i mogu se nazvati drugim imenima, kao što je polipoidna degeneracija ili Reinkeov edem. Polipi su uzrokovani jednom pojavom i mogu zahtevati hirurško uklanjanje. Iritacija nakon uklanjanja može dovesti do čvorova ako dodatna iritacija potraje. Govorna terapija uči pacijenta kako da trajno eliminiše iritacije kroz promenu navika i higijenu glasa. Promuklost ili disanje koje traje duže od dve nedelje je uobičajen simptom osnovnog poremećaja glasa kao što su čvorovi ili polipi i treba ih medicinski ispitati.[25]

Takođe posetite[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ webe0601 (2019-02-05). „Lions Voice Clinic”. Medical School (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  2. ^ Stivens, Kenet N. (2000). Acoustic phonetics. Current studies in linguistics series (1. paperback ed izd.). Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 978-0-262-69250-2. 
  3. ^ Tice, Ingo R. (1994). Principles of voice production. Englewood Cliffs, N.J: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-717893-3. 
  4. ^ Tice, Ingo R. (1980-09). „Comments on the Myoelastic - Aerodynamic Theory of Phonation”. Journal of Speech, Language, and Hearing Research. 23 (3): 495—510. ISSN 1092-4388. doi:10.1044/jshr.2303.495.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  5. ^ Emotion, Affect and Personality in Speech (na jeziku: engleski). doi:10.1007/978-3-319-28047-9. 
  6. ^ Bačorovski, Žoen (1999-04). „Vocal Expression and Perception of Emotion”. Current Directions in Psychological Science (na jeziku: engleski). 8 (2): 53—57. ISSN 0963-7214. doi:10.1111/1467-8721.00013.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ Smit, Brus L.; Braun, Brus L.; Strong, Vilijam Dž.; Renčer, Alvin K. (1975-04). „Effects of Speech Rate on Personality Perception”. Language and Speech (na jeziku: engleski). 18 (2): 145—152. ISSN 0023-8309. doi:10.1177/002383097501800203.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  8. ^ Vilijams, C. E.; Stivens, K. N. (1972-10). „Emotions and speech: some acoustical correlates”. The Journal of the Acoustical Society of America. 52 (4): 1238—1250. ISSN 0001-4966. PMID 4638039. doi:10.1121/1.1913238.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  9. ^ Tice, I. R.; Mejps, S.; Stori, B. (1994-02). „Acoustics of the tenor high voice”. The Journal of the Acoustical Society of America. 95 (2): 1133—1142. ISSN 0001-4966. PMID 8132903. doi:10.1121/1.408461.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ Graham Editors Turman, Leon i Velč (2000-01-01). Bodymind & Voice: Foundations of Voice Education, Revised Edition (na jeziku: engleski). The Voicecare Network. ISBN 978-0-87414-123-8. 
  11. ^ a b v „Breath-Stream Dynamics”. www.rothenberg.org. Pristupljeno 2024-05-29. 
  12. ^ Rotenberg, Martin (1972-12-31), The Glottal Volume Velocity Waveform during Loose and Tight Voiced Glottal Adjustments, De Gruyter, str. 380—388, Pristupljeno 2024-05-29 
  13. ^ MekLaklan, Hug (2016-08-11). „Is every human voice and fingerprint really unique?”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  14. ^ Venard, Vilijam (2012). Singing: the mechanism and the technic (Revised Edition, greatly enlarged 1967 izd.). New York: Carl Fischer. ISBN 978-0-8258-0055-9. 
  15. ^ Sundberg, Džohan (1977-03). „The Acoustics of the Singing Voice”. Scientific American. 236 (3): 82—91. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican0377-82.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  16. ^ Hanter, Erik Dž.; Švec, Jan G.; Tice, Ingo R. (2006-12). „Comparison of the Produced and Perceived Voice Range Profiles in Untrained and Trained Classical Singers”. Journal of Voice. 20 (4): 513—526. ISSN 0892-1997. doi:10.1016/j.jvoice.2005.08.009.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  17. ^ „General”. Journal of the Acoustical Society of America. 110 (3): R1—R3. 2001-09-01. ISSN 0001-4966. doi:10.1121/1.rcpa11003r101. 
  18. ^ Petit, Džon D. (1972-06). „Communication Theory: an Integral Part of Business Communication Courses”. ABCA Bulletin. 35 (2): 28—35. ISSN 0001-0383. doi:10.1177/108056997203500209.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  19. ^ Lucero, Horhe C.; Lorenco, Kelem G.; Hermant, Nikolas; Van Hirtum, Anemi; Pelorson, Zavijer (2012-07-01). „Effect of source–tract acoustical coupling on the oscillation onset of the vocal folds”. The Journal of the Acoustical Society of America. 132 (1): 403—411. ISSN 0001-4966. doi:10.1121/1.4728170. 
  20. ^ a b v MekKini, Džejms K. (1994). The diagnosis & correction of vocal faults: a manual for teachers of singing and for choir directors (Revised and expanded edition izd.). Nashville, Tennesse: Genevox Music Group. ISBN 978-1-56593-940-0. 
  21. ^ Matison, Lesli; Grin, Margaret K. L. (2002). Greene and Mathieson's the voice and its disorders (6. ed., reprinted izd.). London: Whurr. ISBN 978-1-86156-196-1. 
  22. ^ Hond, Bas (2021-01). „Groundwater may turn salty”. New Scientist. 249 (3317): 18. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(21)00045-2.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  23. ^ Hond, Bas (2021-01). „Groundwater may turn salty”. New Scientist. 249 (3317): 18. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(21)00045-2.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  24. ^ Vorathumrong, Sakulrat (2020-12-31). „A Study on Compliments in Thai: A Case of the Blind Auditions “the Voice Senior Thailand Season 1””. Journal of Pan-Pacific Association of Applied Linguistics. 24 (2): 37—68. ISSN 1345-8353. doi:10.25256/paal.24.2.3. 
  25. ^ „Evaluating Hoarseness: Keeping Your Patient's Voice Healthy - June 1998 - American Academy of Family Physicians”. web.archive.org. 2011-06-24. Pristupljeno 2024-05-30. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hauard, D.M., i Murfi, D.T.M. (2009). Voice Science, Acoustics, and Recording Voice science acoustics and recording, San Diego: Plural Press.
  • Titz, I. R. (2008). The human instrument. Sci. Am. 298 (1):94–101. The Human Instrument
  • Turman, Leon & Velh, ed., Graham (2000), Bodymind & voice: Foundations of voice education (revised ed.), Collegeville, Minnesota: The VoiceCare Network et al., ISBN 0-87414-123-0

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Miksin1108/песак&oldid=27818098”