Korisnik:Milk Enjoyer/pesak

Kosplejeri na Jukikonu, 2014. u Finskoj

Tri kosplejera na Komikonu, 2014. u Long Biču

Kosplej (engl. Cosplay, skraćeno od „costume-play“) predstavlja aktivnost kao i umetnost performansa u kojoj se kosplejeri oblače, šminkaju, koriste rekvizite i nekad ponašaju kao određeni lik koga predstavljaju. Izraz kosplej može da se odnosi na bilo koje igranje uloga van scene odakle su izvorni likovi/lik. Svaki entitet iz bilo kojeg izvora koji se može dramski interpretirati može da bude podložan kospleju. Najčešći izvori uključuju anime, crtane filmove, stripove, mange, televizijske serije, filmove i video igrice. Pojam se sastoji od sažetka dve reči – kostim (engl. Costume) i igra uloga (engl. Roleplay).

Kosplej je nastao od prakse kostimiranja obožavatelja na konvencijama naučne fantastike, počevši od pionira kospleja Morojo, koja je kreirala „futurističke kostime“ za 1. Svetsku konvenciju o naučnoj fantastici, održanoj u Njujorku 1939. godine. Japanski izraz „kosplej“ (コスフレ, kosupure) je nastao 1984. Počevši od tad, brzi rast broja ljudi koji su se bavili kosplejom kao hobijem pretvorio ga je u značajni aspekt popularne kulture u Japanu, kao i u drugim delovima istočne Azije i u zapadnom svetu. Kosplej takmičenja i događaji su postali uobičajene karakteristike većine konvencija o pop kulturi, a danas postoje mnoge namenske konvencije i takmičenja, kao i društvene mreže, veb stranice i drugi oblici medija posvećeni kosplej svetu. Kosplej je veoma popularan među svim polovima, i nije neobično videti krosplej, koji se takođe naziva savijanje polova (engl. Gender-bending).

Etimologija

Termin "kosplej" je japanski portmanto od engleskih izraza kostim i igra. Termin je kreirao Nobojuki Takahaši iz Studija Hard nakon što je bio na Svetskoj onvenciji naučne fantastike (Vorldkon - engl. Worldcon) u Los Anđelesu 1984. godine i video obožavaoce u kostimima, o čemu je kasnije pisao u lokalnom japanskom članku. Takahaši je odlučio da osmisli novu reč za ovu aktivnost umesto postojećeg prevoda engleskog izraza „maskarada“ jer se to na japanski prevodi kao „aristokratski kostim“, što se nije podudaralo sa onim što je video na Vorldkon-u. Termin je nastao uobičajenom japanskom metodom skraćenica u kojem se prve dve more (merilo dužine slično kao slog) od para reči koriste za formiranje nezavisne složenice: 'kostim' postaje kosu (コス), a 'igra' postaje pure (フレ).

Istorija

Pre 20. veka

Maskarade su bile glavna atrakcija sezone karnevala u 15. veku i uključivale su sve složenije alegorijske kraljevske ulaske, takmičenja i trijumfalne žurke kojima su se proslavljali brakovi i drugi dinastički događaji srednjovekovnog dvorskog života. Tokom renesanse 16. veka u Italiji proširene su na kostimirane javne svečanosti, koje su se sastojale od složenih plesova održavanih za pripadnike viših klasa, a bile su naročito popularne u Veneciji.

Žil Vern je poslao skoro 700 pozivnica za kostimografski bal, gde se pojavilo više gostiju obučeno kao likovi iz njegovoih romana u aprilu 1877. godine.

Kostimirane zabave postaju sve popularnije od 19. veka pa nadalje. U tom periodu sadrže uglavnom generičke kostime kao što su kostimi iz tog perioda, narodna nošnja, predmeti ili apstraktni konceptima kao što su „Jesen“ ili "Noć". Većina specifičnih kostima koji su opisani u zapisima za ovaj period su za istorijske ličnosti, ali je i bilo nekih koji potiču iz fikcije, poput Tri musketara ili Šekspirovih likova.

Marta 1891. godine, Herbert Tibit je oglasio poziv za ono što bi danas bilo nazvano kao "kosplejeri" za događaj koji je održan od 5. do 10. marta te godine u Rojal Albert Holu u Londonu, za takozvani događaj „Vril-Ia Bazar i Fete“ prema naučno-fantastičnom romanu i njegovim likovima, objavljenom dve decenije ranije.

Kostimiranje fanova

Gospodin Skajgek – jedan od prvih kosplej kostima, Vašington, 1912.

Lik iz A.D. Kondovog stripa naučne fantastike gospodin Skajgek (engl. Mr. Skygack) je jedan od prvih izmišljenih likova kojeg su ljudi dovodili u život putem kostima, a prvi prijavljeni slučaj je iz 1908. godine kad su gospodin i gospođa Vilijam Fel iz Ohajoa došli na maskaradu na klizalištu noseći kostime gospodina Skajgeka i gospođe Dilpikls. Dve godine kasnije, neimenovana žena je pobedila prvu nagradu na takmičenju na maskaradi u Takomi u Vašingtonu, takođe noseći kostim gospodina Skajgeka.

Prvi ljudi koji su došli na konvenciju u kostimu su bili fanovi Forest J. Akerman i Mirtl R. Daglas, poznatija u zajednici kao Morojo. Prisustvovali su prvoj Svetskoj konvenciji naučne fantastike u Njujorku obučeni u „futurističke kostime“, uključujući zeleni plašt i gaće, inspirisani umetničkim delom iz magazina Franka R. Paula i filmom „Stvari koje će doći“, koji je kreirao Daglas.

Akerman je posle izjavio da je mislio da svi trebaju da nose kostime na konevnciji naučne fantastike a da su ih nosili samo njih dvojica. Već od sledeće godine i drugog Vorldkon-a, mnogi fanovi naučne fantastike su počeli da dolaze u kostimima i te godine su se održale i nezvanična maskarada u Daglasovoj sobi kao i zvanična maskarada koja ja bila deo programa na konvenciji.

Pravila oko kostima su vremenom ustanovljena zbog određenih kostima i trednova. Prvi nagi takmičar je bio na Vorldkon-u 1952. godine, ali vrhunac ovog trenda je bio u 18. u 19. veku, sa nekolika takmičara svake godine. Ovo je na kraju dovelo do „Nikakav kostim nije kostim“ pravila, koje zabranjuje potpunu golotinju, ali je delimična nagost još uvek bila dozvoljena ako je legitiman deo nekog lika. Još jedna zabrana bila na dvadesetom Vorldkon-u kada je takmičar imao pucaljku koja je ispaljivala pravi plamen, što je dovelo da zabrane vatre. Na tridesetom Vorldkon-u umetnik Skot Šauv je nosio kostim većinski izrađen od kikiriki putera predstavljajući sopstvenog lika iz stripa pod imenom "Izmet". Kikiriki puiter se većinski istopio i uništio razni nameštaj i kostime ostalih takmičara, i nakon toga je doneta i zabrana za hranu i druge supstance koje su neuredne ili proizvode mirise.

Kostimiranje 1982. na Komikonu u San Dijegu.

U narednim godinama kostimiranje se proširuje sa još konvencija i interakcijama sa zajednicom. Neke od značajnih konvencija su:

• Londonska konvencija naučne-fantastike - Velika Britanija, 1953. godina
• Komikon - Njujork, 1964. goduna
• Stak Trek konvecija - 1969. godina
• Komiket - Japan, 1975. godina

Izvođenje kospleja

Kosplej kostimi se široko razlikuju, i mogu da variraju od slične odeće i tematike nekog lika do visoko-kvalitetno izrađenih detaljnih kostima. Većinski se razlikuje od kostima za Noć Veštica i sličnih praznika po tome što je u kospleju primarni cilj rekreirati specifičnog lika, pre nego duh praznika i njegovu simboliku i značaj. Zato se mnogi kosplejeri trude da što više like i odaju utisak nekog lika, koristeći njihov manerizam, imitirajući govor tela, ponašanje, glas i slično. Neki od najpopularnijih porekla su anime, mange, video-igrice, filmovi, serije, muzički bendovi i knjige, ali neki kosplejeri biraju i sopstvene originalne likove. Jedna od glavnih privlačnosti kospleja je to što bilo ko može da glumi bilo kog lika, obzira na poreklo, pol, i fizički izgled, kao kod krospleja.

Kostimi

Model u kospleju Ciri, glavnog lika iz video-igre „Witcher 3“

Kosplejeri dolaze do svojih kostima na više načina. Proizvođači prave i prodaju gotova odela i perike specifično za kosplej, sa različitim novima kvaliteta i cene. Većina se prodaje na internetu, ali neki se mogu naći i na konvencijama. Japanski proizvođači kosplej kostima su prijavili zaradu od 35 biliona jena u 2008. godini. Mnogi članovi zajednice lično prave i prodaju kostime, perike i ostale rekvizite za prodaju, kako za poznate likove tako i po narudžbini. Ostali kosplejeri vole da prave sami svoje kostime, koristeći razne sirove materijale, nestilizovane perike, boje, tkanine, nakit, i slično.

„Monogatari series“ kosplejeri u Nipombaši uličnom festivalu, 2014.

Kosplej predstavlja akt pretvaranja u određenog lika. Tačnost kospleja se najviše vezije sa sličnošću sa tim likom, što pravi neke granice zbog fizičkog izgleda u tom pogledu, ali je generalni stav kosplej zajednice da svako može da bude šta god poželi i da interpretira bilo kog lika na svoj način.

Mnogi kosplejeri kreiraju svoje kostime prema referenci slika lika kojeg izaberu. Proces pravljenja kostima zahteva mnogo vremena i pažnje za detalje, pa se često veština kosplejera odgleda u tome koliko su teški detalji koji replikuju i koliko su slični u poređenju sa originalom. Zbog težine replikovanja nekih detalja, kosplejeri koriste mnoge veštine i materijale da što bolje replikuju svoje kostime i rekvizite. Često se nose perike zajedno sa kostimima kako bi više izgledali kao izabrani lik. Ovo je naročito značajno za likove koji imaju specifičnu ili prepoznatljivu kosu, bilo to zvog frizure ili boje kose, što je čest slučaj sa kosplejom likova iz video-igrica, mangi i anime-a.

Ostale modifikacije uključuju, korišćenje sočiva u boji, šminke, boje za telo, privremenih tetovaža, i slično. Neki likovi imaju komplikovana oružija ili druge rekvizite koji su teški za replikovati, ali mnogi kosplejeri uz kostim prave i prateće rekvizite da bi što više ličila na izabranog lika. Većina konvencija zabranjuje prava oružuja, tako da se često koriste eva-pena, drvo, plastika, stiropor i mnogi drugi materijali kako bi se napravila realistična replika nekog rekvizita.

Česti kreterijumi kosplej takmičenja

Kriterijum	Opis	Primer
Preciznost	Sličnost prema originalnom liko prema izgledu.	Boja/stilizovanje kose ili perike Šminka Kostim Oružija ili rekviziti Rekviziti na sceni
Majstorstvo	Kvalitet i detalji rekvizita i kostima.	Koliko dobro je napravljen kostim Funkcionalnost kostima Kvalitet materijala Nivo detalja Količina truda Procenat kostima koji je ručno izrađen Tehnika
Prezentacija	Sličnost i prezenzovanju i ponašanju lika.	Gluma Stav Pokreti Tonalitet i prepoznatljivi izarazi Izrazi lica Interakcija sa drugim likovima Sličnost priči
Utisak publike	Utisak na pozornici i konekcija sa publikom.	Pogledi Korišćenje cele pozornice Interakcije sa publikom

Pogledajte takođe

• Anime
• Manga
• Maskenbal
• Komikon