Pređi na sadržaj

Korisnik:Milos08/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije


Onlajn tržište (ili onlajn e-commerce tržište) je vrsta e-commerce veb-sajta gde informacije o proizvodima ili uslugama pružaju različite treće strane. Onlajn tržišta su primarni oblik višekanalne e-trgovine i mogu biti način za pojednostavljenja procesa proizvodnje.

Na onlajn tržištu, transakcije potrošača obrađuje operater tržišta, dok isporuku i realizaciju vrše prodavci ili veletrgovci. Ove vrste veb-sajtova omogućavaju korisnicima da se registruju i prodaju jedan ili više proizvoda uz naknadu za „post-prodaju“.

Zahvaljujući tome što tržišta objedinjuju proizvode od velikog broja dobavljača, izbor je širi, a dostupnost veća nego u specifičnim onlajn prodavnicama određenih prodavaca. Neka onlajn tržišta nude širok spektar proizvoda opšte namene koji zadovoljavaju gotovo sve potrebe potrošača, dok su druga specifična i prilagođena određenom segmentu potrošača. Onlajn tržišta postala su veoma rasprostranjena 2014. godine.

B2B onlajn tržište

[uredi | uredi izvor]

Onlajn tržišta za poslovanje sa poslovanjem (B2B) su platforme koje omogućavaju kompanijama da kupuju i prodaju proizvode ili usluge drugim preduzećima. Ova tržišta obično se fokusiraju na određenu kategoriju proizvoda ili usluga i koriste se od strane preduzeća za pronalaženje dobavljača, pregovaranje o cenama i upravljanje logistikom.

Primeri B2B onlajn tržišta uključuju VerticalNet, Commerce One i Covisint, koja su bila neka od najranijih B2B tržišta u ranim danima e-trgovine. Savremenija B2B tržišta obuhvataju EC21, Elance i eBay Business, koja su specijalizovana za određene kategorije proizvoda ili usluga i omogućavaju složene transakcije kao što su zahtevi za ponudama (RFQs), zahtevi za informacijama (RFIs) i zahtevi za predlozima (RFPs).[1]

Onlajn maloprodaja

[uredi | uredi izvor]

Onlajn tržišta su kompanije iz oblasti informacionih tehnologija koje deluju kao posrednici, povezujući kupce i prodavce. Primeri poznatih onlajn tržišta za maloprodaju potrošačkih dobara i usluga su Amazon, Taobao i eBay. Na veb-sajtu onlajn tržišta prodavci mogu objaviti svoju ponudu proizvoda sa cenom i informacijama o karakteristikama i kvalitetima proizvoda. Prodavci često koriste softver za integraciju kanala ili integratore tržišta kako bi efikasno postavili i prodavali proizvode na više onlajn platformi.[2]

Potencijalni kupci mogu pretraživati proizvode, upoređivati cene i kvalitet, a zatim direktno kupiti proizvod od prodavca. Zalihe proizvoda drže sami prodavci, a ne kompanija koja upravlja onlajn tržištem. Onlajn tržišta karakteriše niska cena postavljanja za prodavce, jer nije potrebno voditi fizičku prodavnicu.[3] U prošlosti, Amazon onlajn tržište je služio kao uzor za druga onlajn tržišta, ali je ekspanzija Alibaba grupe u srodne oblasti, poput logistike, sistema za plaćanje u e-trgovini i mobilne trgovine, sada postao novi primer koji prate drugi operateri tržišta, poput Flipcart-a.[4]

Za potrošače, onlajn tržišta smanjuju troškove pretrage, ali nedovoljne informacije o kvalitetu proizvoda i prevelika ponuda mogu otežati donošenje odluka o kupovini. Mogućnost potrošača da donesu odluku o kupovini dodatno je otežana činjenicom da onlajn tržišta omogućavaju procenu kvaliteta proizvoda samo na osnovu njegovog opisa, slike i recenzija kupaca.[3]

Još jedna karakteristika onlajn tržišta je da isti proizvod može ponuditi više trgovaca. U tom slučaju, potrošači često mogu izabrati trgovca na osnovu njegovih recenzija. Iako postoji mnogo faktora koji mogu uticati na izbor trgovca, kao što su pogodnost, ocena prodavca, opcije isporuke i šira ponuda, potrošači se uglavnom odlučuju na osnovu najniže cene za određeni proizvod.[5][6][7]

Usluge i autsorsing

[uredi | uredi izvor]

Za usluge i autsorsing postoje tržišta za onlajn autsorsing profesionalnih usluga, kao što su IT usluge[8], optimizacija za pretraživače (SEO), marketing i zanatske ili tehničke poslove.[9] Mikrolabor tržišta, kao što su Upwork i Amazon Mechanical Turk, omogućavaju frilenserima da obavljaju zadatke koji zahtevaju samo računar i pristup internetu.[10] Prema Amazonu, njihova platforma Mekanikal Truk je fokusirana na "zadatke koji zahtevaju ljudsku inteligenciju" i koje je teško automatizovati. To uključuje obeležavanje sadržaja i praćenje (moderiranje) sadržaja.

Mikrolabor onlajn tržišta omogućavaju radnicima širom sveta, bez formalnog radnog statusa, da obavljaju digitalne zadatke, kao što je klasifikacija slika u skladu sa smernicama za moderaciju sadržaja. Radnici na ovim platformama (gig workers) plaćeni su za svaki izvršeni zadatak, na primer 0,01 dolar po moderiranoj slici. Isplata se akumulira na mikrolabor platformi, a radnici su plaćeni na osnovu količine završenih zadataka.[10]

Ekonomija deljenja

[uredi | uredi izvor]

2004. godine Johai Benkler je istakao da onlajn platforme, zajedno sa besplatnim softverom i bežičnim mrežama, omogućavaju domaćinstvima da dele neiskorišćene ili slabo iskorišćene resurse.[11] Kako je ekonomija deljenja u velikoj meri inspirisana filozofijom otvorenog koda, [12]projekti otvorenog koda posvećeni pokretanju peer-to-peer tržišta uključuju Kokoriko[13] i Šertrajb[14].

Godine 2010. CouchSurfing je postao profitna korporacija, a do 2014. onlajn tržišta koja sebe smatraju delom ekonomije deljenja, kao što su Uber i Erbienbi, organizovala su se u trgovačko udruženje Peers[15].

Kritike

[uredi | uredi izvor]

Studija iz 2014. godine o platformi oDesk, jednom od ranih globalnih onlajn tržišta za frilensere, pokazala je da je autsorsing mikroposlova povećao mogućnosti za frilensere bez obzira na njihovu geografsku lokaciju. Međutim, finansijska dobit za većinu frilensera bila je ograničena, jer iskustvo i veštine nisu doveli do većih primanja.[16]

Opšta kritika je da su zakoni i propisi koji se odnose na onlajn tržišta veoma nerazvijeni. Kao posledica toga, postoji neslaganje u pogledu odgovornosti za štetu i obaveze između tržišta i trećih strana. Poslednjih godina onlajn tržišta i platforme su se suočile sa značajnim kritikama zbog nedostatka zaštite potrošača.[17]

Ekonomija tržišta

[uredi | uredi izvor]

Janis Bakos je 1997. godine proučavao onlajn tržišta i zaključio da predstavljaju poseban tip elektronskih tržišta. Tvrdio je da ona smanjuju ekonomske neefikasnosti snižavajući troškove dobijanja informacija o proizvodima prodavaca.[18]

Operateri onlajn tržišta mogu da prilagode svoj poslovni model zahvaljujući podacima koje poseduju o korisnicima platforme. Oni imaju jedinstvenu mogućnost da u svoje ekonomsko odlučivanje uključe lične podatke, podatke o transakcijama, ali i društvene i lokacijske podatke. Zbog toga su akademici opisali onlajn tržišta kao novi ekonomski subjekt, pa čak i kao novu vrstu tržišne ekonomije. Kristijan Fuks je 2010. godine tvrdio da onlajn tržišta funkcionišu u okviru informativnog kapitalizma. Ugrađeni ciklus povratnih informacija omogućava operaterima onlajn tržišta da povećaju svoju efikasnost kao ekonomski posrednici. Nik Srniček je tvrdio da onlajn tržišta dovode do nastanka platformskog kapitalizma.

2016. i 2018. godine Frank Paskvale i Šošana Zubof su upozorili da prikupljanje podataka od strane operatera onlajn tržišta dovodi do nastanka kapitalizma nadzora.[19]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Chaffey, Dave; Ellis-Chadwick, Fiona; Mayer, Richard; Johnston, Kevin (2009). Internet Marketing: Strategy, Implementation and Practice. Pearson Education. str. 111. ISBN 978-0-273-71740-9. 
  2. ^ „Gartner”. Gartner. 2023-02-15. 
  3. ^ a b Nelson, Matthew L.; Shaw, Michael J.; Strader, Troy J. (2009). Value Creation in E-Business Management: 15th Americas Conference on Information Systems, AMCIS 2009, SIGeBIZ track, San Francisco, CA, USA, August 6-9, 2009, Selected Papers. Springer Science & Business Media. str. 156—157. ISBN 978-3-642-03132-8. 
  4. ^ Mascarenhas, Oswald (2018). The Market Context of Executive Decisions. Emerald Group Publishing. str. 123. ISBN 978-1-78756-189-2. 
  5. ^ Manuel, Adler; Atilla, Wohllebe (decembar 2020). „Consumers Choosing Retailers On Online Marketplaces: How Can Retailers Differentiate Apart From The Price? An Exploratory Investigation”. International Journal of Applied Research in Business and Management. 1: 27—36. ISSN Archived 2700-8983. Archived Proverite vrednost parametra |issn= (pomoć). 
  6. ^ Paul, Conley (2022-01-13). „Digital Commerce 360”. Digital Commerce 360. Arhivirano iz originala 2023-03-08. g. 
  7. ^ Adler, Manuel Rolf; Atilla, Wohllebe (2020). „Consumers Choosing Retailers On Online Marketplaces: How Can Retailers Differentiate Apart From The Price? An Exploratory Investigation”. International Journal of Applied Research in Business and Management. 1: 27—36. 
  8. ^ Radkevitch, U.L; Van Heck, E.; Koppius, O. (avgust 2006). „Leveraging offshore IT outsourcing by SMEs through online marketplaces”. University Rotterdam, Journal of Information Technology Case and Application. 8 (3). 
  9. ^ Head and Hands in the Cloud: Cooperative Models for Global Trade to be Murray, Kevin, RMIT University, Melbourne, Australia, 2013
  10. ^ a b Roberts, Sarah T. (2019). Behind the Screen: Content Moderation in the Shadows of Social Media. Yale University Press. str. 46—47. ISBN 978-0-300-23588-3. 
  11. ^ Sundararajan, Arun (2016). The Sharing Economy: The End of Employment and the Rise of Crowd-Based Capitalism. MIT Press. str. 31. ISBN 978-0-262-03457-9. 
  12. ^ „The Sharing Economy: Why People Participate in Collaborative Consumption”. ResearchGate. 
  13. ^ „Cocorico is an open source marketplace solution for peer-to-peer marketplaces.: Cocolabs-SAS/cocorico” (Cocolabs SAS, 2019-05-31, archived from the original on 2021-11-25, retrieved 2019-05-31). 
  14. ^ „Sharetribe Go is an open source marketplace platform, also available with SaaS model”. Sharetribe, 2019-05-31, archived from the original on 2021-11-25, retrieved 2019-05-31. 
  15. ^ Codagnone, Cristiano; Karatzogianni, Athina; Matthews, Jacob (2018). Platform Economics: Rhetoric and Reality in the "Sharing Economy". Emerald Group Publishing. str. 51—52. ISBN 978-1-78743-810-1. 
  16. ^ Niels, Beerepoot; Bart, Lambrefts (mart 2014). „Competition in online job marketplaces: towards a global labour market for outsourcing services?”. Global Networks. 15: 236—255. 
  17. ^ Nicholls, Rob (2015-04-27). „Who bears the cost when your Uber or Airbnb turns bad?”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-12-14. 
  18. ^ Yannis J., Bakos. „Reducing Buyer Search Costs: Implications for Electronic Marketplaces” (PDF). Pristupljeno 2024-12-14. 
  19. ^ Barns, Sarah (2019). Platform Urbanism: Negotiating Platform Ecosystems in Connected Cities. Springer Nature. str. 115. ISBN 978-981-329-725-8. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milos08/песак&oldid=28918112”