Pređi na sadržaj

Korisnik:Mmilky27/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mari Tarp[uredi | uredi izvor]

Marie Tharp
Mari Tarp 1968. godine
Marie Tharp in 1968
Rođena 30. jul, 1920. godine


Ipsilanti, Mičigen, Sjedinjene Američke Države

Preminula 23. avgust, 2006 (u 86. godini)


Najak, Njujork, Sjedinjene Američke Države

Alma mater Univerzitet Ohajo

Univerzitet Mičigen

Univerzitet Tulsa

Poznata po Batimetriji okeanskog dna
Naučna karijera
Domen geologija, okeanografija
Institut Lamont-Doreti obzervatorija za planetu Zemlju na Kolumbija univerzitetu

Mari Tarp (30. jul 1920 - 23. avgust 2006) - američki geolog i kartograf okeanskog dna. 1950. godine zajedno sa Brus Hejzenom radila je na stvaranju prve mape dna Atlanskog okeana[1][2]. Njen rad otkrio je detaljni podvodni reljef, a otkriće Srednjoatlanskog grebena dovelo je do fundamentalne promene u Geonaukama i prihvatanju Teorije tektonike ploča.[3]

Detinjstvo i školovanje[uredi | uredi izvor]

Globus sa batimetrijom okeanskog dna koji su izradili Mari Tarp i Brus Hejzen

Mari Tarp je rođena 30. jula 1920. godine u gradu Ipsilanti u Državi Mičigen, kao jedinica majke Berte Luiz Tarp, nastavnice nemačkog i latinskog jezika, i oca, Vilijama Edgar Tarpa, geodete pri Ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država.[4] Često je pratila oca po terenu, te je tako rano naučila osnove kartiranja. Uprkos tome, ona nije pokazivala interesovanje da nastavi da se bavi terenskim radom, jer je u to vreme to bio posao prevenstveno rezervisan za muškarce.

Zbog prirode posla njenog oca, porodica se neprestano selila, sve do njegovog penzionisanja 1931. godine. U tom trenutku, Mari je već promenila 17[5] škola širom Alabame, Ajove, Mičigena i Indijane, tako da je imala poteškoće u zasnivanju prijateljstava. Njena majka, koja je preminula kada je Mari imala 15 godina, joj je bila najbliži prijatelj. Školska godina u Florens (Alabama) je imala poseban uticaj na nju. Pohađala je nastavu iz predmeta Trenutna naučna dostignuća, tokom koje je stekla znanje o savremenim naučnicima i njihovim istraživačkim projektima. Takođe, vikendima bi učestvovala u terenskoj nastavi ne bi li proučavala drveće i stene.

Nakon penzionisanja njenog oca, Mari Tarp se preselila na farmu Belfoten (Ohajo), gde je završila srednju školu. Period između srednje škole i fakulteta provela je na porodičnoj farmi. 1939. godine upisala se na Univerzitet Ohajo, gde je menjala svoj primarne predmete svakog semestra. Ohajo Univerzitet je završila 1943. godine sa Diplomom engleskog jezika i muzike i četiri izborna predmeta.

Nakon napada na Perl Harbor koji je izveo Japan, veliki broj mladića bio je primoran da napusti školovanje i priključi se vojsci. Za vreme Drugog svetskog rata, mnoge žene su bile angažovane kao inžinjeri u naftnoj industriji, profesija koja je ranije bila pretežno rezervisana za muškarce. Tako su za vreme rata upražnjena mesta geologa nuđena ženama, iako je manje od 4% doktorskih diploma u geonaukama bilo dodeljeno ženama.[6] Kako je pohađala časove geologije u Ohaju i na Univerzitetu Mičigen u okviru En Arbor programa naftne geologije, gde je završila master studije 1944.

Preliminarna mapa koju su izradili Tarp i Hejzen koja prikazuje rani razvoj poznavanja okeanskog dna (1957).

Nakon diplomiranja, Tarp je počela da radi kao geolog pripravnik u Stanolind naftnoj kompaniji u Tulsi (Oklahoma), ali je saznala da u okviru kompanije njoj kao ženi nije bilo dozvoljeno da učestvuje u terenskom radu. U okviru kompanije njoj je bilo dozvoljeno da razvrstava karte i podatke za kolege koje su išle na teren. Dok je još uvek radila u naftnoj kompaniji, Tarp se upisala na studije matematike na Univerzitetu Tulsa, i na kraju diplomirala.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Do 1948. godine, Tarp je provela četiri godine u Tulsi i razmišljala o budućim koracima u karijeri. Preselila se u Njujork i prvobitno je tražila posao u Američkom prirodnjačkom muzeju. Ipak, nakon saznanja koliko vremena iziskuju paleontološka istraživanja, poziciju je potražila na Univerzitetu Kolumbija. Tu je počela da radi na projektu zajedno sa Morisom Juingom, koji je osnovao Lamont-Doreti geološku obzervatoriju (sadašnji Lamont-Doreti obzervatoriju za planetu Zemlju). Interesantno je da tokom intervjua za posao nije napomenula da ima master diplomu iz geologije.[7] Tarp je bila jedna od privih žena zaposlena na Lamont-Doreti geološkoj obzervatoriji.

Tokom rada u obzervatoriji, srela je Brus Hejzena, i njihov početni zajednički rad bio je baziran na korišćenju fotografskih zapisa kako bi locirali oborene vojne avione tokom Drugog svetskog rata.[8] Kasnije je počela da radi isključivo za Hejzena, kartirajući okeansko dno. Tarp je bila zaposlena i unapređivana od 1952. do 1968. godine, kada je njena pozicija ukinuta i preinačena u poziciju koja se finansira isključivo preko fondova usled promene politike u koju je uključen i Hejzen (ona ostala na takvoj vrsti pozicije do Hejzenove smrti 1977. godine. U toku Hladnog rata, vlada Sjedinjenih Američkih Država zabranila je objavu karata okeanskog dna iz straha da bi sovjetske podmornice mogle da ih koriste.

Srednjeokeanski greben oslikan na platnu autora Hajnriha Berana (1977) baziran na profilima Mari Tarp i Brusa Hejzena.

Tokom prvih 18 godina njihovog zajedničkog rada, Hejzen je prikupio podatke batimetrije na brodu Vema, dok je Tarp iscrtavala karte korišćenjem tih podataka, jer je ženama u to vreme bilo zabranjeno da učestvuju u plovidbama. Kasnije je mogla da se priključi pomorskoj ekspediciji na brodu USNS Kejn. Samoinicijativno je koristila podatke koji su prikupljeni tokom ekspedicije Vuds Hol Okeanografskog instituta na istraživačkom brodu Atlantis i seizmičkim podacima o zemljotresima. Njen rad sa Hejzenom je predstavljao prvi pokušaj sistematskog kartiranja celokupnog okeanskog dna.

Još sredinom 19. veka, Džon Marej i Johan Hjort su grubo iscrtalii podvodni planisnski venac u Atlanskom okeanu. Međutim, Mari Tarp je otkrila riftnu dolinu na svojim preciznim profilima Srednjeatlanskog grebena, koji su bili bazirani na podacima sondiranja. Potrebno joj je bilo oko godinu dana da ubedi Brusa Hejzena u ovo otkriće. Kasnije, kartirala je i druge okeanske grebene.

Kretanje kontinenata[uredi | uredi izvor]

Pre ranih 50-ih godina prošlog veka, veoma malo je bilo poznato o strukturi okeanskog dna. Iako su geološka istraživanja na kopnu znatno lakša i jeftinija, strukturu Zemlje na globalnom nivou je nemoguće razumeti bez poznavanja strukture i evolucije okeanskog dna.

Marti Vajs, Al Balard i Mari Tarp u razgovoru na prvoj plovidbi USNS Kejn (1968)

1952. godine je spajala profile prikupljene na brodu Atlantis (1946-1952) i profil sa broda Stjuart (iz 1921. godine). Napravila je oko šest kombinovanih profila koji su se protezali od zapada ka istoku preko Sevrenog Atlanskog okeana. Na ovim profilima je analizirala batimetriju severenog dela Srednjeatlanskog grebena. Tarp je identifikovala poravnate strukture, u obliku latiničnog slova V, koje se protežu u kontinuirano na osi grebena i verovala da je to riftna dolina koja je formirana razdajanjem okeanskog dna. Hejzen, prvobitno nije bio ubeđen jer bi ovo otkriće pružilo direktni dokaz za tada kontraverznu Teoriju razdvajanja kontineneta. Mnogi naučnici, uključujući i Hejzena, u to vreme su verovali da je kretanje kontinenata nemoguće u podržavali hipotezu o ekspanziji Zemlje (sada ne tako popularnu), odbacujući ideju Marie Trap kao ”žensku priču”.

Hejzen je ubrzo zaposlio Hovarda Fostera da iscrta epicentre zemljotresa u okeanu za potrebe projekta koji je povezivao turbidnost okeanskih struja i podvodnih zemljotresa. Kreiranje karte lokacija zemljotresa se pokazalo kao koristan sekundarni podatak za analizu batimetrije Srednjeatlanskog grebena. Upoređivanjem Fosterove karte i profila Mari Tarp na Srednjeatlanskom grebenu, postalo je jasno da se lokacije zemljotresa poklapaju sa riftnom dolinom koju je identifikovala Tarp. Kada su ovi podaci prikazani zajedno, Tarp je bila ubeđena da je riftna dolina prisutna na samoj osi Srednjeatlanskog grebena. Ovo podudaranje je ubedilo Hejzena da prihvati hipotezu koju je predstavila Mari Tarp i da se okrene alternativnoj teoriji tektonike ploča i kretanju kontinenata.[9]

Tarp i Hejzen su objavili svoju prvu fizičko-geografsku kartu Severnog Atlantika 1957. Ime Mari Tarp, kao autora, nije uključeno ni u jednu značajniju publikaciju o tektonici ploča, a koje su Hejzen i kolege objavili između 1959. i 963. godine. Ona je nastavila da radi sa doktorantima na daljem kartiranju riftne doline. Dokazala je da se ona nastavlja preko Srednjeatlanskog grebena u Južni Atlantik, a sličnu formu pronašla je i na dnu Indijskog okeana, Arabijskog morea, Crvenog mora i Adenskog zaliva, ukazujuči na globalni karakter ove strukture.[10] U saradnji sa austrijskim slikarem Hajnrih Beranom, Tarp i Hejzen su priredili kartu celokupnog okeanskog dna, koja je objavljena 1977 u izdanju Nacionalne Geografije pod nazivom ”Svetsko okeansko dno.” Tarp je tek kasnije priznata za svoj rad na Srednjeatlanskom grebenu, Hejzenu su te 1956. godine dodeljene sve zasluge za otkriće.

Kraj karijere i života[uredi | uredi izvor]

Nakon Hejzenove smrti, Tarp je nastavila da radi na Univerzitetu Kolumbija do 1983. godine, nakon čega se penzionisala i posvetila distribuciji karata u Južnom Najaku.[11] 1995. godine Tarp je donirala svoju kolekciju karata i beleški Kongresnoj biblioteci, departmanu za karte i geografiju. 1997. godine Tarp je primila dvostruku nagradu Kongresne biblioteke, koja ju je proglasila za jednog od četiri najbolja kartografa dvadesetog veka i uključila njen rad na izložbi u okviru proslave stogodišnjice departmana. 2001. godine Tarp je nagrađena prvom godišnjom nagradom Lamont-Doreti hasleđa na matičnom institutu za životno delo kao pionir u okeanografiji. Parp je preminula od karcinoma u Najaku (Njujork) 23. avgusta 2006. godine u 86. godini.[12]

Privatan život[uredi | uredi izvor]

1948. godine udala se za Davida Flanagana i preselila sa njim u Njujork. Razveli su se 1952. godine.

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Kao i veliki broj naučnika, rad Mari Tarp je priznat tek u njenim poznijim godinama. Njene nagrade uključuju:

1978 -

  • 1978 – Habardova medalja Nacionalnog geografskog društva
  • 1996 – Nagrada Društva žena geografa za izuzetna dostignuća
  • 1999 – Nagrada za pionir u okeanografiji Mari Sirs Okeanografske institucije Vuds Hole
  • 2001 – Nagrada za nasleđe Lamont-Doherti observatorije planete Zemlje[13]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

1997. godine Kongresna biblioteka je Mari Tarp proglasila kao jedanu od četiri najveća kartografa 20. veka.[14] U njenu čast je ustanovljena pozicija istraživačke profesorke Mari Tarp na Lamont-Doreti obzervatoriji.[15]

Stipendija Mari Tarp[uredi | uredi izvor]

Mari Tarp stipendija, ustanovljena 2004. godine na Lamontu, je prestižna stipendija koja se dodeljuje naučnicama kako bi sarađivale sa kolegama na Institutu za Zemlju u okviru Kolumbija univerziteta. Odabranim kandidatkinjama pruža se prilika da rade sa profesorima, istraživačima, post-doktorantima i doktorantima tokom 3 meseca, za koje dobijaju do 30 000 dolara finansijske pomoći.

Posthumna priznanja[uredi | uredi izvor]

2009. godine Gugl Ert je uvrstio istorijsku kartu Mari Tarp kao jedan od slojeva, pružajući mogućnost široj publici da posmatraju kartu okeana.[16] Tarp je glavna junakinja biografije Halija Felta iz 2013. pod naslovom Soundings: Priča neverovatne žene koja je kartirala okeansko dno, koju je Njujork Tajms citirao kao „elokventan testament i za isticanje važnosti Tarpove kao i Feltovih moći mašte."[17]

Predstavljena je kao animirani lik u "Izgubljeni svetovi planete Zemlje", devetoj epizodi Kosmosa Nila Degrasa Tajsona: Odiseja u svemiru, a glas joj je pozajmila glumica Amanda Sajfrid. Epizoda prikazuje njeno otkriće Srednjoatlantskog grebena.[18] Kasnije u epizodi, Degras Tajson je istakao je Tarpaovu ne samo kao uticajnu naučnicu, nego i osobu koja je prevazišla seksizam da bi doprinela nauci. Njena životna priča je ispričana u tri knjige za decu, Rešavanje zagonetke pod morem: Mari Tarp kartira dno okeana, Roberta Barlija, ilustracija Raul Kolon; Okean govori: Kako je Mari Tarp otkrila najveću tajnu okeana Džesa Kitinga, ilustracija Kejti Hiki i Mekmilan su 2020. objavili Marijin okean: Mari Tarp mapira planine ispod mora, koju je napisala i ilustrovala Džozi Džejms. Ova slikovnica o njenom životu nagrađena je kao najbolja knjiga STEM 2021. Nacionalne asocijacije za podučavanje nauke i Zapažene knjige društvenih studija za mlade čitaoce Nacionalnog saveta za društvene studije 2021.

2015. godine Međunarodna astronomska unija imenovala je jedan od kratera na Mesecu Mari Tarp

2022. godine istraživačka jedrilica od ~22 je imenovana Mari Tarp[19]

Gugl je 21. novembra 2022. je objavio Gugl Dudle, koji je uključivao naraciju, animacije, koje ilustruju njeno otkriće vezano kretanje kontinenta i pružajući istorijski kontekst za njen rad.[20]

Marta 2022. godine objavljena je brošura koja oslikava život 12 naučnica koje su proučavale Zemlju pod naslovom ”Geas - Žene koje proučavaju planetu Zemlju” koja je dostupna na 11 jezika, uključujući i srpski jezik.

8. marta 2023. (Međunarodni dan žena), američki sekretar mornarice, Karlos Del Toro, najavio je preimenovanje jednog od brodova u USNS Mari Tarp (T-AGS-66).[21]

Odabrane publikacije[uredi | uredi izvor]

  • Tharp, Marie; Heezen, Bruce C.; Ewing, Maurice (1959). The floors of the oceans: I. The North Atlantic. Vol. 65. Geological Society of America. doi:10.1130/SPE65-p1.
  • Heezen, B C; Bunce, Elizabeth T; Hersey, J B; Tharp, Marie (1964). "Chain and Romanche fracture zones". Deep-Sea Research and Oceanographic Abstracts. 11 (1): 11–33. Bibcode:1964DSRA...11...11H. doi:10.1016/0011-7471(64)91079-4.
  • Heezen, B C; Tharp, Marie (1965). "Tectonic fabric of the atlantic and indian oceans and continental drift". Philosophical Transactions of the Royal Society of London A. 258 (1088): 90–106. Bibcode:1965RSPTA.258...90H. doi:10.1098/rsta.1965.0024. S2CID 121476006.
  • Tharp, Marie; Friedman, Gerald M (2002). "Mapping the world ocean floor". Northeastern Geology and Environmental Sciences. 24 (2): 142–149..

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Perspective | Marie Tharp’s maps revolutionized our knowledge of the seafloor”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2023-04-06. 
  2. ^ „Marie Tharp | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Pristupljeno 2023-04-07. 
  3. ^ „Dinamična planeta Zemlja - ELEMENTARIJUM” (na jeziku: engleski). 2017-09-01. Pristupljeno 2023-04-07. 
  4. ^ „Woods Hole Oceanographic Institution (WHOI) : Mary Sears Woman Pioneer in Oceanography Award : Marie Tharp Bio”. web.archive.org. 2007-01-08. Pristupljeno 2023-04-07. 
  5. ^ „Marie Tharp - Ages of Exploration” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-07. 
  6. ^ Affolter, Markus (2016), Seeing is Believing, or How GFP Changed My Approach to Science, Elsevier, str. 1—16, Pristupljeno 2023-04-07 
  7. ^ A student's guide to earth science. Creative Media Applications. Westport, Conn.: Greenwood Press. 2004. ISBN 0-313-32901-X. OCLC 53903810. 
  8. ^ Saylor, Eric (2022-04-21), “New Heights and Depths and Mysteries” (1923–1929), Oxford University Press, str. 102—113, Pristupljeno 2023-04-07 
  9. ^ Smith, Charles H. (2002). <0016:rsgmdp>2.0.co;2 „ROCK STARS—George Mercer Dawson: Pioneer Explorer of Western Canada”. GSA Today. 12 (8): 16. ISSN 1052-5173. doi:10.1130/1052-5173(2002)012<0016:rsgmdp>2.0.co;2. 
  10. ^ Lawrence, David M. (2002). Upheaval from the abyss : ocean floor mapping and the Earth science revolution. New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. ISBN 0-8135-3028-8. OCLC 46937525. 
  11. ^ „Marie Tharp | Earth 520: Plate Tectonics and People: Foundations of Solid Earth Science”. www.e-education.psu.edu. Pristupljeno 2023-04-07. 
  12. ^ Margalit Fox (na jeziku: engleski), 2023-03-21, Pristupljeno 2023-04-07 
  13. ^ ["Marie Tharp". Physics Today. July 30, 2018. doi:10.1063/PT.6.6.20180730a. S2CID 240374077. „Marie Tharp”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). 
  14. ^ „Join Us in Celebrating #MarieTharp100”. State of the Planet (na jeziku: engleski). 2020-07-23. Pristupljeno 2023-04-07. 
  15. ^ Romano, Marco; Chiocci, Francesco Latino (2020-12-18). „Celebrating Marie Tharp”. Science. 370 (6523): 1415—1416. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.abe7084. 
  16. ^ Jha, Alok; correspondent, green technology (2009-02-02). „Google Earth drops into the oceans”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-04-07. 
  17. ^ Washburn, Michael (2013-01-25). „Floating Ideas”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-04-07. 
  18. ^ Crockett, Christopher (2014-05-06). „Atom & cosmos: Earth-sized planet may host water: Alien world is smallest yet found in a star's habitable zone”. Science News. 185 (10): 6—6. ISSN 0036-8423. doi:10.1002/scin.5591851003. 
  19. ^ „Flagship – oceanresearchproject” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-07. 
  20. ^ „Slavimo Mari Tarp”. www.google.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-04-07. 
  21. ^ Toropin, Konstantin (2023-03-08). „Navy Renames Survey Ship After Pioneering Female Ocean Researcher, Stripping Vessel of Confederate Ties”. Military.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-07. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • "Entry on Marie Tharp". C250 Celebrates 250 Columbians Ahead of Their Time. Columbia University.
  • "Marie Tharp Honored at Women Pioneers Seminar". Woods Hole Oceeanographic Institution. Archived from the original on February 14, 2005.
  • "Mapping Methodology Examples (North Atlantic)". The Earth Institute at Columbia University. Archived from the original on August 19, 2005.
  • "Marie Tharp, Pioneering Mapmaker of the Ocean Floor, Dies". Earth Institute News. The Earth Institute at Columbia University. August 23, 2006. Archived from the original on September 7, 2006.
  • "Marie Tharp's Adventures in Mapping the Seafloor, In Her Own Words". Columbia University Climate School.
  • Nelson, Valerie (September 4, 2006). "Marie Tharp, 86; Pioneering Maps Altered Views on Seafloor Geology". Los Angeles Times.
  • Hall, Stephen S. (December 31, 2006). "The Contrary Map Maker". The New York Times Magazine.
  • Felt, Hali (2012). Soundings: The Story of the Remarkable Woman Who Mapped the Ocean Floor. New York: Henry Holt and Co.ISBN 9780805092158.
  • Doel, Ronald (1970–1980). "Tharp, Marie". Dictionary of Scientific Biography. Vol. 25. New York: Charles Scribner's Sons. pp. 29–31. ISBN 978-0-684-10114-9.
  • James, Josie (2020). Marie's Ocean: Marie Tharp Maps the Mountains Under the Sea. Henry Holt and Co. (BYR) Holt Books for Young Readers. ISBN 9781250214737.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mmilky27/песак&oldid=25671265”