Pređi na sadržaj

Korisnik:Nedjaa422/песак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije


Diktator
Žanrcrna komedija, humor, satira
TvoracSaša Baron Koen
RežijaLari Čarls
ScenarioSaša Baron Koen

Alek Berg David Mandel

Džef Šafer
Glavne ulogeAna Faris

Ben Kingsli

Saša Baron Koen
MuzikaEran Baron Koen
Grafička obradaGreg Hajden Erik Kisak
Producentska
kuća		Four by Two Films
Godina2012.
Trajanje83 minuta
ZemljaSjedinjene Države Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski

hebrejski

arpski
Budžetdolara65-100 miliona
Zaradadolara179.4 miliona

Diktator je politička satira (crna komedija) iz 2012. godine čiji je koautor Saša Baron Koen, kao njegov četvrti igrani film u glavnoj ulozi. Film je režirao Lari Čarls, koji je režirao i imitacije Barona Koena, Borat i Bruno. Baron Koen, u ulozi admirala generala Aladina, diktatora izmišljene Republike Vadije u poseti Sjedinjenim Državama, glumi pored Ane Faris, Bena Kingslija i Džejsona Mancukasa sa nekreditovanim nastupima Džona C. Rajlija i Garija Šendlinga.

Producenti Džef Šafer i Dejvid Mendel rekli su da je lik Barona Koena inspirisan stvarnim diktatorima sa kultovima ličnosti kao što su Kim Džong Il, Idi Amin, Muamer Gadafi, Žan-Bedel Bokasa, Mobutu Sese Seko i Saparmurat Nijazov.[1]> Uvodne špice filma sarkastično ga posvećuju „u znak sećanja“ Kim Džong-ilu. Dobio je različite kritike od kritičara i zaradio je 179 miliona dolara.

Plot[uredi | uredi izvor]

Godinama je izmišljenom severnoafričkom republikom Vadijom (prikazanom na mapi kao uporedo sa granicama stvarne Eritreje) vladao nemilosrdni diktator Omar Aladeen, a kasnije ju je nasledio njegov sin admiral-general Hafaz Aladeen, detinjast, seksistički, antizapadni i antisemitski diktator koji se okružuje ženskim telohraniteljima, sponzoriše terorizam (naročito dajući utočište vođi Al Kaide Osami bin Ladenu nakon što su „ubili njegovog dvojnika pre godinu dana“), menja mnoge reči u rečniku Vadijan u „Aladeen“, i radi na razvoju nuklearnog oružja za „uništenje Izraela“. Takođe odbija da proda Vadijina naftna polja, obećanje koje je dao svom ocu pre smrti. Nakon što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odlučio da interveniše vojno, Aladin putuje u sedište UN u Njujorku da se obrati savetu.

Ubrzo po dolasku, Aladina kidnapuje Klejton, navodno zadužen za bezbednosne pripreme, a zapravo ubica kojeg je unajmio njegov podmukli ujak Tamir Mafrad, koga je Omar prepustio kao naslednika u korist svog sina. Tamir zatim zamenjuje Aladina maloumnim mamcem po imenu Efavad, kojim namerava da manipuliše da potpiše dokument koji formalno demokratizuje Vadiju, a istovremeno otvara naftna polja u zemlji stranim investitorima. Aladin beži nakon što se Klejton slučajno spali u neuspelom pokušaju mučenja. Kada je otkriven njegov spaljeni leš, Tamir misli da je Aladin ubijen. Međutim, Aladin je praktično neprepoznatljiv jer mu je brada spaljena.

Lutajući Njujorkom u civilu, Aladin, preuzimajući lažni identitet „Alison Burgera“, nailazi na Zoi, aktivistkinju za ljudska prava koja mu nudi posao u svojoj društveno progresivnoj, alternativnoj zadrugi za život. Aladin odbija ponudu i nailazi na „Nuklearnog“ Nadala, bivšeg šefa Vadijinog programa nuklearnog oružja, za koga je Aladin mislio da ga je ranije pogubio zbog svađe oko dizajna oružja. Aladin ga prati u njujorški kvart „Mala Vadija”, koji je naseljen izbeglicama iz njegove zemlje, i sreće ga u „Smrt Aladinu Restoran”, restoranu koji vode i posećuju brojni ljudi koje je Aladin naredio da budu pogubljeni. Nakon neuspelog pokušaja da prikrije svoj identitet, konobar restorana i posetioci u blizini optužuju Aladina da je „sledbenik Aladina“. Nadal spasava Aladina od napada i otkriva Aladinu da su svi ljudi koje je naredio da budu pogubljeni poslati u izgnanstvo u Sjedinjene Države, pošto su dželati zapravo pokret otpora protiv njega. Nadal pristaje da pomogne Aladinu da osujeti Tamirovu zaveru i povrati svoju moć, pod uslovom da ga Aladin ponovo postavi na čelo Vadijinog nuklearnog programa. Aladin se slaže i prihvata Zoiinu ponudu za posao, pošto ona isporučuje hranu u hotelu gde će se potpisati. Aladin se zbližava sa Zoi nakon što je odbila njegove seksualne napore i na kraju se zaljubljuje u nju nakon što je vidi da je ljuta. Okrećući Zoiin težak posao, Aladin počinje da nameće striktne rasporede svima, formirajući kult ličnosti oko Zoi i zastrašivajući inspektora da da dobru ocenu radnji.

Međutim, Aladinov odnos sa Zoi postaje zategnut nakon što on odluči da bude iskren sa njom i otkrije svoje pravo lice. Ona ne može da voli čoveka koji je bio tako brutalan prema svom narodu. Nakon što je nabavio novu bradu, uzetu sa leša crnca na njegovoj sahrani, Aladin ulazi u hotel i kaže Efavadu da se oporavio. Njegov dvojnik je bio prevaren misleći da je vrhovni vođa bolestan. Na ceremoniji potpisivanja, on cepa Tamirov dokument pred medijima i drži strastveni govor hvaleći vrline diktature, povlačeći nenamerne paralele sa aktuelnim pitanjima u Sjedinjenim Državama. Međutim, kada je ugledao Zoi u sobi, on joj izjavljuje svoju ljubav, znajući Zoiine čvrste stavove, obećava da će demokratizovati svoju zemlju i otvoriti Vadijina naftna polja za posao, ali na način na koji će opšta populacija imati koristi. Besan što je Aladin ostao na vlasti, Tamir pokušava da ga ubije, pri čemu se Efavad baca ispred metka koji ga pogađa u glavu, ali on preživljava. Nakon čega je Tamir uhapšen.

Godinu dana kasnije, Vadija održava svoje prve demokratske izbore, iako su namešteni u korist Aladina (koji je svom prethodnom general-admiralu dodao titulu „predsednik-premijer“). Nakon čega se ženi sa Zoi, ali je šokiran kada ona nogom razbije čašu i otkrije da je Jevrejka. Tokom celog filma prikazan je kako se zaklinje da će uništiti Izrael. Scene tokom kredita prikazuju Aladinov konvoj, koji se sada sastoji od ekološki prihvatljivih automobila. Aladin posećuje ponovo postavljenog Nadala, a kasnije Zoi otkriva u televizijskom intervjuu da je trudna sa prvim detetom. Aladin odgovara na vesti pitanjem da li Zoi ima „dečaka ili abortira“.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Paramaunt pikčers opisao je film kao „herojsku priču o severnoafričkom diktatoru koji je rizikovao svoj život kako bi osigurao da demokratija nikada neće doći u zemlju koju je tako ljubavno ugnjetavao“. Paramount je rekao da je film inspirisan romanom Zabibah i kralj iračkog diktatora Sadama Huseina, iako je Njujork tajms kasnije objavio da to nije adaptacija. Kristen Vig i Džilijan Džejkobs su razmatrane za ulogu koju je Ana Faris na kraju odigrala i za koju je Varieti rekao da „poziva na snažne veštine improvizacije“.[9] Baron Koen, koji takođe igra Efavada u filmu, zasnovao je svoj nastup prvenstveno na libijskom Moameru Gadafiju.[6]> Film je posvećen Kim Džong-ilu.

Maroko se smatrao mestom za snimanje. Snimanje se odvijalo na Plaza de Espana u Sevilji i na ostrvu Fuerteventura, Španija, i u Njujorku od juna do avgusta 2011. godine. Baron Koen je rekao da su Ujedinjene nacije odbile da mu dozvole da snima scene u sedištu UN-a i tvrdi da su to objasnili rekavši: „Mi predstavljamo mnogo diktatora i oni će biti veoma ljuti zbog njihovog prikaza, tako da ne možete pucati tamo."[7]> Na pitanje o tome, portparol generalnog sekretara UN Ban Ki-muna je prokomentarisao samo: „Saša Baron Koen ima divan smisao za humor.“ Snimci Ujedinjenih nacija bili su na zvučnoj sceni u studiju Gruman u Betpejdžu u Njujorku.

Marketing i publicitet[uredi | uredi izvor]

Verzija trejlera je napravljena za Super Bovl reklamu u februaru 2012. Arhivski snimci vesti Baraka Obame, Hilari Klinton i Dejvida Kamerona na početku trejlera su odlomci njihovih govora iz 2011. u kojima se osuđuje pukovnik Gadafi.

Internet glasine su tvrdile da je Akademija filmske umetnosti i nauke zabranila Baronu Koenu da prisustvuje 84. dodeli Oskara u ulozi admirala generala Aladina, ali je akademija rekla da su glasine

neosnovane, rekavši: „Nismo mu zabranili. samo čeka da čuje šta će da uradi",[8]> i precizirajući reklamni trik: "Ne mislimo da je prikladno, ali njegove karte nisu povučene.[9]> Baron Koen se na kraju pojavio na crvenom tepihu dodele nagrada sa par uniformisanih ženskih telohranitelja (nalik Gadafijevoj amazonskoj gardi)[10]> i sa urnom u kojoj se navodno nalazi pepeo severnokorejskog diktatora Kim Džong-ila, koji je glumac prosuo na E! domaćin Rajan Sikrest. Kasnije je objavljeno da je pepeo mešavina za palačinke.[11]>

Baron Koen se pojavio u liku u epizodi Subota veče uživo od 5. maja 2012. tokom segmenta „Vikend ažuriranje“, u kojem je izgledao kao da muči filmske kritičare A. O. Skota i Rodžera Eberta da daju pozitivne kritike filmu, kao i da je naizgled držao režiser Martin Skorseze talac. Baron Koen je objavio video-snimak posle francuskih predsedničkih izbora 2012. godine, u kojem čestita Fransoa Olandu na pobedi, i pojavio se u liku sa parom uniformisanih ženskih telohranitelja u epizodi Dnevni Šou od 7. maja 2012. godine.[12]>

Prijem[uredi | uredi izvor]

Agregator recenzija Roten Tomatos daje filmu ocenu od 57% na osnovu 222 recenzije, i prosek ocene 5,90/10. Kritički konsenzus sajta glasi: „Divlje neujednačen, ali dosledno provokativan, Diktator je pristojan tekst u žanru komedije poli-šamara.“ Na Metakritik, film je dobio ocenu 58 od 100 na osnovu 41 kritičara, što ukazuje na to da je film dobio ocenu 58 od 100, što ukazuje na to da je kritičar pristojan u žanru komedije poli-šamara. „mešovite ili prosečne kritike“. Publika koju je Ocena filma anketirao tokom otvaranja vikenda dala je filmu prosečnu ocenu „C“ na skali u rasponu od A+ do F.

Rodžer Ebert iz Čikago Dnevnih Vesti dao je filmu tri zvezdice od četiri moguće, rekavši: „Diktator je smešan, pored toga što je opscen, odvratan, skatološki, vulgaran, grub i tako dalje. Videvši Sašu Barona Koena kako promoviše u nebrojenim emisijama, plašio sam se da će se film osećati kao deža vi, ali on tvrdi da je najbolji komičar koji sada radi, a u govoru o diktaturama praktikuje nemilosrdnu političku satiru magazin je nasuprot tome zaključio: „Diktator ne izaziva toliko hitne probleme, koliko predstavlja sjajnog satiričara iz njegove igre, „zasigurno jedna od najvećih komedija ove godine, Diktator ne izaziva.” Kit Uhlih iz Tajm Auta je odobrio, dajući ga. četiri zvezdice od pet, i nazivajući početne scene u filmu "živom, urnebesnom komedijom", a njegov završni monolog "uzbudljivim, bučnim govorom koji je dostojan i Čaplina i tima Amerike."

Nekoliko recenzija je primetilo da je film braće Marks iz 1933. godine, Pačja supa, inspirisao delove filma Barona Koena iz 2012. godine. Skot Tobijas iz A.V. Klub je primetio da „admiral general Aladin i Rufus T. Firefli dele istu krvnu lozu, što predstavlja generalizovaniji prezir prema svetskim liderima bilo koje rase, bilo da nose 'vrhunsku bradu' ili podmazane brkove. Nashville Scene je ovde otkrila „odjek one najsmešnije smešne mamice za ksenofobima, pačje supe.“ Piter Travers iz Roling stonsa je tvrdio da film Barona Koena „izmiče umirujućoj konvenciji i na kraju zaslužuje poređenje sa pačjom supom braće Marks i Veliki diktator Čarlija Čaplina.“

Irish Ekaminer je napisao da „Saša Baron Koen iskupljuje grehe 'Bruna' ovom radosno lošom komedijom riba van vode, koja razbija pesak u oku političke korektnosti” i da „nijedna tema nije zabranjena – napadi od 11. septembra, silovanje, seksualna jednakost, judaizam – i film Larija Čarlsa veselo gazi društvene tabue, pogađajući više meta nego što ih promašuje dok titularni despot divlja na kapitalističkom igralištu Njujorka.“

Tajms je tvrdio da „sa Diktatorom, Saša Baron Koen radi radikalan raskid sa komičnim stilom svojih prošlih filmova. Nestao je komičar prevarant, koji zavarava slavne ličnosti i javnost izmišljenim likovima. Nestao je i stil lažnog dokumenta koji su on i njegov režiser o Boratu, Brunu, a sada i ovom filmu, Lari Čarlsu, napravili svoj sopstveni. Diktator je vrsta konvencionalnog filma koji su mogli da naprave Piter Selers, Toni Henkok ili čak Majk Majers. Publikacija je takođe tvrdila da će „verovatno uvrediti razborite i seksualno i politički korektna ubeđenja“.

Vashington Post je pisao da je „Koen srećom izostao iz zasede na ljude iz stvarnog života za intervjue koji izazivaju metež. Ali rani štos koji uključuje Vii igru zasnovanu na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. pada više nego ustajali maco, šuškanje o holivudskim zvezdama koje prodaju seksualne usluge brzo gubi na umu i može se reći da šale o silovanju jednostavno nisu smešne.”[13]>

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jeffries, Stuart (2012-05-15). „The Dictator: are we right to laugh?”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2024-06-02. 
  2. ^ Lim, Dennis (2012-05-03). „Comic Guerrilla Tries Sticking With the Script”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-06-02. 
  3. ^ https://www.variety.com/article/VR1118036101?categoryid=4076.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  4. ^ https://www.variety.com/article/VR1118036101?categoryid=4076.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ https://www.variety.com/article/VR1118036101?categoryid=4076.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ Szalai, Georg (2011-01-20). „Sacha Baron Cohen’s ‘The Dictator’ to Open in May 2012”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-02. 
  7. ^ „'The Dictator' Star Says UN Banned Him To Protect Dictators”. Radio Free Europe/Radio Liberty (na jeziku: engleski). 2012-05-21. Pristupljeno 2024-06-02. 
  8. ^ Belloni, Matthew (2012-02-22). „Academy: Sacha Baron Cohen Not ‘Banned’ From Oscars But ‘Dictator’ Stunt Unwelcome”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-02. 
  9. ^ „The Dictator tortures Scorsese - video”. Digital Spy (na jeziku: engleski). 2012-05-06. Pristupljeno 2024-06-02. 
  10. ^ Paramount Pictures France (2012-05-06), Félicitations officielles du Général Aladeen au nouveau président français, Pristupljeno 2024-06-02 
  11. ^ „hollywood news”. 
  12. ^ https://www.washingtonpost.com/blogs/in-the-loop/post/sacha-baron-cohen-tries-to-punk-washington/2012/05/08/gIQAhWkaAU_blog.html?wprss=in-the-loop.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  13. ^ Hornaday, Ann (2023-05-20). „‘The Dictator’ movie review”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2024-06-02. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nedjaa422/песак&oldid=27832654”