Korisnik:Nevenaaa09/pesak

Miloduh

Narodna imena: izop, blagovanj, ižop, veljen, vuzak.

Miloduh (Lat. Hyssopus oficinalis L. familija: Lamiaceae) je poreklom iz Male Azije (sa teritorije između Kaspijskog mora i Sredozemnog mora) i iz sušnih predela Sredozemnog mora. Gaji se pretežno u srednjoj i južnoj Evropi. Značajni zasadi pod miloduhom su u Rusiji,Italiji,Španiji,Francuskoji u Indiji. Divlji raste u istočnoj Evropi.

Botaničke osobine

U odnosu na bogatstvo u kojem se javljaju u genetskom centru (centru porekla) moloduh se deli na četiri podvrste. u srednjoj Evropi su značajna dva:

• Goli ili slabo dlakavi
• Jako dlakavi

Miloduh je višegodišnji polužbun.koren je višeglav, dubok, vretenast.Stablo je uspravno, visoko 50-70 cm, grana se u donjem delu. Pri zemlji je odrvenjeno, a iznad toga zeljasto. Listovi su naspramno raspoređeni,tamnozeleni, po obodu ravni,lancetasti. Razvijen list je dužine 2-4 cm, širine 0,5-1 cm, prekriven žlezdama sa etarskim uljima i sa lica i sa naličja tipično kseromorfan. Cvast se sastoji od 7 do 9 cvetova raspoređen u pršljenive. Cvetovi su plave,bele i roze boje. Cveta od juna do septembra. Plod je tamna ili braonkastocrna orašica izduženojajastog oblika na vrhu zašiljena dužine 2-2,5 mm, širine 1-1,2 mm, mase 1000 zrna 1-1,2 g.

Hemijski sastav

 Хемијски састав милодуха садржи 0,3-1% етарског уља. Главни етарског уља је 1-пинокамфен. Важнији састојци су још и алфаи бета-пинен, камфенкао и неколико секвитерпетских алкохола. Надземни делови милодуха осим етарског уљасадрже флавоноиде 5-8% тинина 3-6% горких материја, диосмин, хисопин и смолу.

Lekovito delovanje i upotreba

Осушени цветни изданци млодуха користе се у разним чајевима, чајним смешама као и експеторантни и лекови против хроничног бронхитиса и астматичних обољења. Чест је састојак хипертензичних препарата, као и чајева за побољшање апетита. Помаже и код ноћно знојења изазваног туберкулозом плућа, затиим код прекомерене слузи у цревима, жутице итд. Екстрат је добар фунгицид и дијафоретик. Дрога је зачински горка, мористи се у домаћинству и прехраменој индустрији за побољшање меса и умака. Етарско уље се користи како у конзервној и ликерској, тако и у парфимеријској индустрији. Милодух је погодан за озелењавање сувих брежуљака.

Gajenje

Dobro raste na suvim,toplim i prema jugu Okrenutim padinama. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta.Može se uspešno gajiti i na manje plodnim, šljunkovitim terenima, gotovo na kršu. Najbolje raste na krečnim, sredlje vezanim ternima koji se lako zagrevaju. Pošto više godina ostaje na istoj njivi,mora se obratiti pažnja da se seje na u zemljištu u kojem nema višegodišnjih korova. Dobri predusevi su:

• Žitarice
• Bela slačica
• Obična repica

Biljke čije se sema lako osipa (mirođija, komorač i korijandar) i koje se ne mogu uspešno suzbiti herbicidima koji nisu štetni po miloduh, nisu dobri predusevi. Miloduh se može sejati na istoj njivi tek posle 4-5 godina. Pošto se miloduh gaji na slabo plodnim zemljištima, to na postizanje zadovoljavajućih prinosa možemo računati samo pri redovnom đubrenju. Đubrenje organskim đubrivima -iz ekonomskih razloga- ne dolazi u obzir. U višegodišnjim zasadima treba đubriti prvenstveno azotnim đubrivima, a količine zavise od razviča miloduha. Produktivna sposobnost starih zasada može se sačuvati dodavanjem povećih količina azotnih đubriva (60-90 kg/ha N). Priprema zemljišta se sastoji od ljuštenja (što ima izuzeta značaj u borbi protiv korova) i dubokog oranja u jesen. Zemljište treba da je rastresito i poravnato, zato je pred setvu potrebno drljanje i ravnanje ili upotreba setvo-spremača. Miloduh se razmnožava setvom semana u rano proleće, u martu, najkasnije početkom aprila. Posledica kasne setve je neravnomerno nicanje. Preporučljivo je sejati 120-150 klijavih semenki po dužnom metru, što u zavisnosti od klijavosti iznosi 3-5 kg/ha semena. Dubina setve je od 1-2 cm. Posle setve, ukoliko zemlja nije suviše vlažna,preporučuje se upotreba kembrdž-valjka radi ravnomernog nicanja. Seje se na razmaku 50-70cm između redova, u zavisnosti od mašine za obradu zemljišta i žetvu, kojima gazdinstvo raspolaže. Na terenima sa nagibom redovi treba da budu paralelni sa izohipsama. U borbi protiv korova treba koristiti hemijsko i mehaničko uništavanje korova. Neposredno posle setve (ali obavezno pre nicanja) tretira se sa 2,5-3 kg/ha prometrina Ѕ-50). Ovo je dovoljna zaštita od korova u prva dva meseca vegetacije. U nepovoljnim uslovima-ako je proleće veoma suvo, ako se njiva zakorovljava uprkos tretitanju herbicidom- korovi koji niču mogu se suzbiti prstenjem sa 1%-nim parakvatom (tretira se pre nicanja). U prvoj godini se prema potrebi može prskati sa 1-1,5 kg/ha linurona, odnosno 1,5-3 kg/ha prometrina Ѕ-50, kada je miloduh visine 10-15 cm. Višegodišnji miloduh može se tretirati u rano proleće pre nicanja monokotiledonih korova,kada su izdanci dugi 10-20 cm. Može se prskati sa 1,5-2,5 kg/ha linurona, odnosno 2-3 kg/ha prometrina. Suzbijanje korova svake godine treba dopuniti jednim međurednim okopavanjem. Ovom merom se ujedno postiže i bolje provetravanje zemljišta. Ako usled napada tripsa dođe do veće štete na listovima, treba pre cvetanja prskati nekim preparatom na bazi dimetoata (0,1%). Poslednjih godina se u višegodišnjim zasadima često javlja poljska vilina kosica (lat. Cuscuta campestris) koja se suzbija lokalnim tretiranjem dikvatom (1%) posle prve kosidbe, ili paljenjem. Za dobijanje suve droge, miloduh se kosi od početka cvetanja do punog cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja kosi se u julu u periodu punog cvetanja. Preporučljivo je da se kosi iznad donjih, odrvenjenih delova, jer oni smanjuju kvalitet droge. Ako je vreme suvo, pokošena biljka se može ostaviti na njivi da vene, jer čak i ako ostane nekoliko dana na Suncu, to još neće uticati na boju biljke. U koliko je vreme kišovito posle kosidbe treba miloduh otpremiti do sušare. Najpogodnije su sušare sa hladnim ili umereno toplim vaszduhom. Posle sušenja droga se sprema u hale. Prinos miloduha u prvoj godini je 2-3 t/ha, a od druge godine 6-10 t/ha sveže biljke. Prinos etarskog ulja se kreće između 8-15 kg/ha odnos između svežeg i suvog miloduha je 5:1.

Za drogu Hyssopi herba propisan je standard JUS E.B3079

Osobine	Sadržaj u % za kvalitet I	Sadržaj u % za kvalitet II
Etarsko ulje, najmanje	0,5	0,3
Izmenjena boja, najviše	1	2
Delovi biljke manji od 2mm, najviše	3	5
Primese drugih biljaka, najviše	0.5	1
Vlaga, najviše
Pepeo, najviše

Za etarsko ulje miloduha- Hyssopus officinalis linnaeus propisan je standard JUS H.H9.067

Svojstva	Karakteristike
Spoljni izgled	Bistra,bezbojna pokretljiva tečnost
Miris	Karakterističan
Relativna gustina na 20°C/20°C	Od 0,920 do 0,979
Indeks refrakcije na 20°C	Od 1,440 do 1,482
Optička rotacija na 20°C	Između -25° i -6°
Kiselinski broj	Manje ili jednako 11,0
Etarsko broj	Od 3 do 36