Korisnik:Nikola Maletić NRT 74/песак

Isijavanje
Orig. naslov	The Shining
Autor	Stiven King
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	horor
Izdavanje
Broj stranica	392
Hronologija
Naslednik	Doktor Slip

„Isijavanje” je horor roman američkog autora Stivena Kinga, objavljen 1977. godine. Ovo je Kingov treći roman, kao i prvi bestseler, čiji je uspeh Stivena Kinga učinio jednim od najpoznatijih autora horor žanra. Radnja romana i likovi inspirisani su piščevim životnim iskustvom: posetom hotelu „Stenli”, kao i problemima sa alkoholom. Roman je 1980. adaptiran na istoimeni film. Nastavak knjige objavljen je 2013, pod nazivom „Doktor Slip”, koji takođe ima svoju filmsku adaptaciju.

„Isijavanje” prati život Džeka Torensa, pisca i nekadašnjeg alkoholičara, koji prihvata posao čuvara u hotelu „Vidikovac”. U hotel odlazi sa svojom porodicom, ženom Vendi i sinom Denijem, koji poseduje „isijavanje”, sposobnost koja dozvoljava Deniju da vidi uznemirujuću prošlost hotela. Nedugo nakon što zaveje sneg, natprirodne moći hotela obuzeće Džeka i on će postati najveći neprijatelj sopstvene porodice.

Radnja

Radnja romana uglavnom se odvija u izmišljenom hotelu „Vidikovac”, izolovanoj i ukletoj građevini u Koloradu. Istorija hotela sačinjena je od smrti pojedinih gostiju, kao i incidenta u kome je bivši čuvar Grejdi, podlegnuvši groznici brvnare, ubio svoju porodicu i sebe.

Džek Torens, njegova žena Vendi i njihov petogodišnji sin Deni sele se u hotel nakon što Džek prihvata posao čuvara. Džek je pisac i lečeni alkoholičar, koji ima probleme sa kontrolom besa, zbog koga je jednom prilikom polomio Denijevu ruku i izgubio posao profesora nakon što je pretukao jednog od učenika. Džek se nada da će izolovanost hotela pomoći njegovoj porodici da se zbliži i oprosti mu, kao i da će mu dati motivaciju da nastavi sa pisanjem. Vendi i Džek ne znaju da njihov sin poseduje moć „isijavanja”, koje mu omogućava da čita misli, kao i da vidi budućnost. Deniju se često priviđa Toni, dečak stariji od njega koji mu govori stvari koje će se desiti u budućnosti. Torensovi dolaze u hotel na poslednji dan sezone i obilaze ga uz pratnju menadžera. U kuhinji sreću Dika Halorana, kuvara koji poseduje moć sličnu Denijevoj. Haloran je svestan da Deni može da vidi uznemirujuće događaje iz prošlosti hotela i govori mu da samo okrene glavu ako vidi tako nešto i da će sve te stvari nestati, a ako se nađe u opasnosti, može ga mislima pozvati i on će doći. Traži od njega da mu obeća da neće ulaziti u sobu broj 217. Gosti i osoblje napuštaju hotel i ostavljaju porodicu Torens same u hotelu.

Nakon što se porodica useli u „Vidikovac”, Deni počinje da viđa duhove i ima halucinacije. Deni ne govori svojim roditeljima o halucinacijama koje ima, jer oseća da je očeva briga o hotelu važnija. Vendi želi da ostavi Džeka samog u hotelu, kako bi se posvetio poslu čuvara i pisanju, ali Deni odbija njen predlog, jer zna da će Džek sa njima biti srećniji, on voli svog oca, uprkos tome što mu je polomio ruku. Ipak, Deni uskoro shvata da njegovo prisustvo budi natprirodne moći hotela i pretvara odjeke njegove tragične prošlosti u ozbiljne pretnje. Priviđenja dobijaju živu formu, a životinje od žive ograde ispred hotela se pomeraju i napadaju Denija. Deni uspeva da tajno uzme ključ i iz radoznalosti ode u sobu broj 217, gde u kupatilu pronalazi mrtvu ženu. Kada Kada sneg zaveje, porodica Torens će se naći u ukletom hotelu, izolovana od ostatka sveta.

„Vidikovac” će bezuspešno pokušati da zaposedne Denija, ali će polako obuzeti Džeka, kada on pronađe knjigu u kojoj su zabeleženi svi uznemirujući događaji u istoriji hotela. Džek polako dobija groznicu brvnare i postaje sve nestabilniji, pa tokom košmara uništava radio, a kasnije i motorne sanke i tako svojoj porodici prekida dve poslednje veze sa spoljnim svetom. Jednog dana, nakon svađe sa Vendi, Džek otkriva da je hotelski bar pun pića, a kasnije će prisustvovati i zabavi koju je hotel priredio za njega, na kojoj će se upoznati sa duhom barmena Lojda. Na zabavi pleše sa duhom mlade, zgodne žene koja pokušava da ga zavede. Kada se Džek napije, hotel koristi duh bivšeg čuvara Grejdija da natera Džeka na ubistvo svoje žene i sina. Džek odbija, ali moći hotela i Džekova slabost prema alkoholu i bes ga nadjačavaju i on podleže kontroli hotela. Džek napada Vendi, ali ga ona savladava uz Denijevu pomoć i zajedno ga zaključavaju u ostavu. Grejdijev duh oslobađa Džeka iz ostave, nakon što mu on obeća da će ubiti Vendi i doneti mu Denija. Džek napada Vendi sa jednim od čekića, nanosivši joj teške povrede, ali ona uspeva da pobegne i zaključa se u kupatilo. Džek udara čekićem u vrata i pravi rupu, kroz koju provlači ruku i pokušava da otključa vrata, ali ga Vendi sprečava, tako što ga poseče žiletom.

U međuvremenu, Deni mislima šalje Haloranu poruku u kojoj govori da je u nevolji i da mu je potrebna pomoć. Haloran odlazi u „Vidikovac”. Na putu do hotela bori se sa životinjama od žive ograde i kada stigne Džek mu nanosi teške povrede. Dok Džek juri Denija kroz hodnike hotela, polako dobija kontrolu nad sobom i moli Denija da beži. Deni naziva Džeka maskom i lažnim licem hotela. Hotel ponovo preuzima kontrolu nad Džekom, terajući ga da nasilno razbije sopstveno lice čekićem, uništavajući poslednje što je ostalo od Džeka i ostavljajući svoj duh hotelu. Deni se priseća da Džek nije vodio brigu o pritisku grejača i da će hotel uskoro eksplodirati. Deni, Vendi i Haloran uspeju da pobegnu iz hotela pre nego što on eksplodira i ubije Džeka. Haloran na motornim sankama odvodi Denija i Vendi na sigurno.

Epilog romana govori o Haloranu koji pomaže Deniju i Vendi da se oporave od nemilih događaja.

Uticaji

Hotel „Stenli” bio je Kingova inspiracija za hotel „Vidikovac”

Nakon romana „Keri” i „Salemovo”, koji su smešteni u Kingovom rodnom Mejnu, King je želeo da promeni mesto radnje svoje sledeće knjige. „Želeo sam da provedem godinu dana van Mejna, da bi moj novi roman imao drugačiji kontekst.” Otvorio je kartu na kuhinjskom stolu i prstom pokazao na slučajno mesto za koje se ispostavilo da je Kolorado.

30. oktobra 1974. King se sa svojom ženom prijavio u hotel „Stenli” u Koloradu. Njih dvoje bili su jedini gosti hotela te noći. „Kada smo stigli, osoblje se spremalo da zatvori hotel i mi smo bili jedini gosti hotela, sa svim tim dugim, praznim hodnicima.”

Deset godina ranije, King je čitao kratku priču „Veldt”, Reja Bredberija i bio inspirisan da napiše priču o osobi čiji se snovi ostvaruju. 1972. započeo je roman nazvan „Mračni sjaj” o dečaku vidovnjaku, ali mu se ideja nije svidela i napustio je pisanje knjige. Tokom noći u Stenliju, ideja mu se vratila.

King je sa svojom ženom večerao u velikoj trpezariji, u kojoj su bili samo njih dvoje. Mogli su da jedu samo jedno jelo i njihov sto je jedini bio postavljen. „Sve su stolice bile podignute na stolovima, osim naših, pa je muzika odzvanjala salom. Osećao sam kao da me je Bog namerno doveo, da čujem i vidim sve to. Kada sam legao u krevet te noći, imao sam celu knjigu u svojoj glavi.”

Nakon večere, King je odlučio da se prošeta hotelom i završio u baru, gde mu je piće služio barmen Grejdi.

„Te noći sanjao sam kako moj trogodišnji sin trči hodnicima, gledajući preko ramena širom otvorenih očiju i vrišteći. Jurilo ga je vatrogasno crevo. Probudio sam se sav u znoju, i bio sam inč udaljen da padnem s kreveta. Ustao sam, zapalio cigaretu, seo na stolicu i gledao kroz prozor i dok je cigareta izgorela imao sam kostur knjige u svojim mislima.”

„Ponekad se ispovedamo. Uvek krijemo ono o čemu se ispovedamo. To je jedan od razloga zbog kojih stvaramo priču. Kada sam napisao „Isijavanje”, na primer, protagonista romana je čovek koji je polomio ruku svom sinu, koji je u prošlosti tukao decu, koji je prebio samog sebe. Kao mlad otac dvoje dece, bio sam užasnut sopstvenim osećanjima antagonizma prema svojoj deci. Pomislio sam kako ima mnogo mladih očeva i majki koji se ljute na svoju decu. Da, bilo je momenata kada sam bio ljut na svoju decu i kada sam želeo da ih povredim. Moja deca su sada velika, imaju trinaest, petnaest i osam godina i svi su oni super deca i mislim da nisam digao ruku na njih poslednjih sedam godina, ali bilo je vremena...”

„Isijavanje” je napisano pod velikim uticajem romana „Ukleta kuća na brdu”, autorke Širli Džekson, kratkih priča Edgara Alana Poa: „Pad kuće Ašera” i „Maska crvene smrti”, bajke Šarla Peroa „Plavobradi”.

Naslov romana inspirisan je pesmom Džona Lenona „Instant Karma!”, koja sadrži stih:„We all shine on.”

Simbolika

Tri najvažnija detalja u „Isijavanju” pojavljuju se pre početka samog romana. Ovi detalji su zapravo citati i ključni su za razumevanje dela.

Prvi citat je i najvažniji. To je odlomak uzet iz dela „Maska crvene smrti” Edgara Alana Poa. U Poovoj priči, izmišljeni srednjevekovni princ se, zajedno sa drugim plemićima, zaključao u zamak, kako bi sebe i njih spasio od bolesti (Crvene smrti). Jednom prilikom odlučio je da priredi bal pod maskama. U ponoć se na balu pojavljuje Crvena smrt i sve ih ubija. Priča se završava sa rečenicom:„Mrak i propast i Crvena Smrt zavladaše nad svima”, koji se nekoliko puta pojavljuje u „Isijavanju”.

Pojedini detalji iz „Maske crvene smrti” pojavljuju se i u „Isijavanju”. Crvena boja istaknuta je u oba dela. U Poovoj priči Crvena smrt ostavlja crvene mrlje po telu, a naročito po licu žrtve. Kada se Crvena smrt pojavi na balu, njeno odelo poprskano je krvlju. Prostorija u kojoj Crvena smrt ubija sve goste na balu ima prozore kao krv crvene. Krv takođe igra sličnu ulogu u „Isijavanju”. Denija stalno prati krv i moždana materija kroz delo, pogotovo kada je u hotelu. Džek vidi krv kako izlazi iz sata.

Postoje i druge sličnosti među ovim pričama. King se u opisu hotela „Vidikovac” fokusira na njegovu grandioznost i odsečenost od sveta, kao i Po u opisu zamka. U obe priče pominje se veliki časovnik sa natprirodnim moćima. Motiv maski primetan je u oba dela. U Poovoj „Maski Crvene smrti” svi likovi na balu nose maske. U „Isijavanju” glavni likovi se kriju iza maski u metaforičnom smislu. Deni na kraju dela naziva Džeka maskom i lažnim licem hotela. Džek prisustvuje balu koji je hotel priredio za njega, na kome gosti nose maske.

Drugi citat je kraći od prvog i glasi: „Spavanje razuma stvara čudovišta.” To je španska fraza koju je korisio umetnik Francisko Goja. Na Gojinoj slici umetnik spava na stolu, dok razne leteće životinje - sove, koje simbolizuju ludost i slepi miševi, koji simbolizuju neukost, lete iznad njega. Umetnikov san predstavlja njegovo viđenje španskog društva u ono doba - po njegovom mišljenju neobrazovano. Gojin rad igra na granicama sna i jave, racionalnog i iracionalnog, prirodnog i natprirodnog. Kingov roman hoda po sličnim granicama. Unutar hotela „Vidikovac”, sva tri člana porodice Torens imaju poteškoće da razlikuju stvarnost od iluzije. U romanu King stvara sopstvenu verziju Gojine ekspresije. I Džek i Deni se slažu da „Ovo neljudsko mesto stvara ljudske monstrume”.

Treći i poslednji citat je poslovica:„Kad zasija, zasijaće”, obično korišćena da bi se opisalo vreme. Ona dobija drugačije značenje u kontekstu romana, gde isijavanje predstavlja psihičku moć. Ako se isijavanje posmatra kao prirodni fenomen, ovaj citat sugeriše na predviđanje budućnosti. Da su Džek i Vendi verovali isijavanjima svog sina, tragedija koja se desila u hotelu „Vidikovac” mogla je biti izbegnuta.

Izbačeni prolog i epilog

Originalno u knjizi je postojao prolog „Pre predstave”, koji je sadržao događaje iz prošlosti hotela „Vidikovac”, kao i epilog „Nakon predstave”. Nijedan od ova dva dela nije se našao u finalnoj verziji knjige. Prolog i Epilog objavljeni su tek u specijalnoj ediciji „Isijavanja”, 2017. godine.

Adaptacije

Film „Isijavanje”

Roman je 1980. adaptiran na istoimeni film, koji je režirao Stenli Kjubrik. Iako je Stiven King bio razočaran ovom adaptacijom, ona se smatra jednim od najboljih horor filmova svih vremena. Kingovo mišljenje o filmu se i dalje nije promenilo.

Roman je takođe adaptiran i na televizijsku seriju, koja je premijerno prikazana 1997. Stiven King je pisao i pomno pratio scenario, kako bi se osigurao da ona prati priču romana. Serija je stekla popularnost i priznanja kritičara, ali poslednjih godina dobija manje pozitivnih kritika nego Kjubrikov film.

Roman je adaptiran i na istoimenu operu, 2016. godine.

Literatura

1. Beahm, George (1989). The Stephen King Companion. Andrews McMeel press
2. Winter, Douglas (1984). Stephen King: The Art of Darkness
3. Beahm, George (1999). Stephen King Country. Running Press.
4. Beahm, George (1998). Stephen King: America's Best-Loved Boogeyman. Andrews McMeel Press.
5. Thomson, David. The Days and Nights at the Overlook
6. Britannica

Spoljašnje veze

1. Let's Read The Shining by Stephen King
2. Shmoop.com - The Shining Symbols, Imagery, Allegory