Pređi na sadržaj

Korisnik:Pejaavt2121/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

FK Deri Siti[uredi | uredi izvor]

Deri Siti
Puno imeFudbalski Klub Deri Siti
NadimakCrvena i Bela Armija, "The Candystripes"
Osnovan1928
StadionBrendivel stadion, Deri, Severna Irska
Kapacitet7,700
VlasnikVlasništvo navijača
MenadžerRuaidri Higins
LigaPremijer Liga Irske
Veb-sajtwww.derrycityfc.net
Domaća oprema
Gostujuća oprema


Fudbalski klub Deri Siti je profesionalni klub sa sedištem u Deriju u Severnoj Irskoj. Igra u Irskoj Premijer ligi, ligi najvišeg nivoa Republike Irske i jedini je učesnik te lige koji je iz Severne Irske. Domaći teren kluba je Stadion Brendivel, a njihovi igrači nose dresove sa crvenim i belim prugama odakle i potiče nadimak "Тhe Candystripes"[1]. Klub je takođe poznat i kao Crvena i bela armija, Deri ili samo Siti.[2]

Klub je osnovan 1928. godine i u početku je igrao u Irskoj Ligi, domaćoj ligi Severne Irske koju je i osvojio u sezoni 1964-65. Zbog razniҳ bezbednosniҳ problema tokom Severnoirskog sukoba 1971. godine, klub nije mogao da igra domaće mečeve na svom Brendivel stadionu. Zbog toga je tim igrao domaće utakmice u Kolrejnu, oko 48 kilometara dalje. Snake bezbednosti su naredne godine povukli primedbe, te je klub ponovo mogao da održava domaće utakmice na svom originalnom stadionu Brendivel, ali zbog insistiranja lige Severne Irske da klubu i dalje bude zabranjena upotreba stadiona, klub se povlači iz te lige. Nakon 13 godina u juniorskom fudbalu, klub se pridružio novoj Prvoj Ligi Irske u sezoni 1985-86. Nakon osvajanja titule i Prvoj Ligi Irske, klub je postigao promociju u Irsku Premijer ligu 1987. godine i tu zadržao sve do 2009. godine dok nije izbačen u niži rang zbog administracije. Osvojili su triplu krunu domaćeg prvenstva u sezoni 1988-89, i tako postali do sada jedini klub iz Irske lige kome je tako nešto pošlo za rukom.

Nakon što je većinu svog vremena proveo u Irskoj Premijer ligi, klub je izbačen u novembru 2009. godine, kada je otkriveno postojanje sekundarnih, nezvaničnih ugovora sa igračima. Nakoliko nedelja kasnije, klub je vraćen u viši rang, ali je klub na kraju ipak bio degradiran u niži, drugi rang fudbala, Irsku Prvu Diviziju, odakle se kasnije vratio u Irsku Premijer ligu.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Osnovan 1928. godine, klub je odlučio da u svom imenu ne koristi kontraverzan oficijalni naziv grada – Londonderi[4]. Takođe su odlučili da ne nastave sa korišćenjem imena prethodnog glavnog gradskog kluba, Deri Seltika, kako bi bili što inkluzivniji za sve ljude i ljubitelje fudbala u gradu.[5][6] Deri Sitiju je odobren ulazak u Irsku ligu 1929. godine i dobio je dozvolu od grada Londonderija da koristi opštinski stadion Brendivel[5]. Prvi značajan uspeh klub je postigao 1935. godine gada su osvojili gradski kup[7]. Taj uspeh su uspeli da ponove 1937. godine, ali nakon toga klub nije osvojio nijedan bitan trofej sve to 1949. godine, kada su pobedili Glentoran i tako osvojili Irski Kup[8]. Taj kup su osvojili po drugi put 1954. godine, ponovo u finalu pobedivši Glentoran[9] i po treći put 1964. godine - iste godine kada su osvojili i Zlatni Kup - uprkos tome što je u to vreme klub samo povremeno bio aktivan zbog ukidanja maksimalne zarade zaposlenih i igrača 1961. godine. Zbog toga, klub se po prvi put kvalifikovao za neko evropsko takmičenje u kada su se kvalifikovali za UEFI-n Kup Pobednika Kupova u sezoni 1964-65, u kome su u prvoj rundi izgubili od time iz Rumunije Steaue iz Bukurešta, ukupnim rezultatom 5-0. U sezoni 1964-65, klub je osvojio Irsku ligu i kasnije postao prvi tim iz Irske lige koji je uspeo da pobedi dvomeč nekog evropskog takmilenja. pobedivsi FK Lin ukupnim rezultatom 8-6 u Kupu evropskih šampiona 1965/66.[10] Deri nije odigrao sledeću rundu u ovom takmičenju, jer je Fudbalski savez Severne Irske izrekao da njihov stadion ne ispunjava potrebne standarde[5], nakon utakmice koja je odigrana na tom stadionu u prvoj rundi. Deri je sumnjao da ovo ima sektaške motive, jer je klub igrao u uglavnom nacionalističkom gradu i zbog toga je dobijao podršku uglavnom od katolika. Zbog ovoga, protiv Fudbalskog saveza Severne Irske, sa sedištem u Belfastu, dominirali su protesti koji su sumnjali da bi savez radije želeo da ih predstavlja tradiocionlni sindikalni tim [11]. Nakon ovoga, odnosi između saveza i kluba su se brzo pogoršali.[12]

Na mečevima u prvih 40 godina kluba, nije bilo značajnijih sektaških problema, ali se 1969. godine kampanja Severnoirskog saveza za građanska prava pretvotila u nasilje u zajednici, zbog čega počinje Severnoirski sukob u trajanju od 30 godina [13]. Uprkos svim društvenim i političkim nemirima, Deri je stigao do finala Irskog kupa 1971. godine, u kome je poražen od Distilerija rezultatom 3-0[14]. Nakon što je lokalitet oko grada Brendivel doživao neke od najgorih nasilja, brojni klubovi koje su podržavali uniositi nisu bili voljni da tamo igraju utakmice. Kraljevska policija Ulstera proglasila je ovu zonu nesigurnom za utakmice. Budući da nije bilo drugog lokalnog terena gde bi klub igrao utakmice, Deri je morao da igra "domaće" utakmice na stadionu Šougraunds u većinski sindikalističkom gradu Kolrejnu, koji je bio udaljen preko 48 kilometara. Ovo je trajalo od septembra 1971. godine sve do oktobra 1972. godina, kada je klub tokom utakmica imao sve manji broj navijača na stadionu budući da navijači Derija nisu bili voljni da putuju u Kolrejn, zbog dugačkog puta i političke situacije u tom gradu. Zbog oboga, klub je bio u strašnoj finansiskoj situaciji, zbog čega je zatražio dozvolu da se vrati na svoj originalni stadion Brendivel. Uprkos novim procenama bezbednosnih snaga koje su zakljuile da Brendivel nije bio ništa više opasan nego drugi ligaški tereni i same ukidanje zabrane, Derijev predlog da se vrate na svoj stadion nije prihvaćen za samo jedan glas[13]. Klub je smatrao da ne može da nastavi i da se održi bez svog domaćeg terena, te se 13. oktobra 1972. godine klub povlači iz lige Severne irske.[5][15]

Tokom dugih 13 godina, klub je nastavio da se takmiči u juniorskoj konkurenciji, igrajući u lokalnoj Subotnoj jutarnjoj ligi, te je kasnije tražio ponovni prijem u ligu. Svaki put kada bi klub nominovao Brendivel za svoj domaći teren, liga bi im odbila ponovni prijem. Ponovo sumnjajući da ovo ima sektaški motiv i verujući da nikada neće ponovo biti primljen u ligu, Deri je skrenuo pažnju na neku drugu ligu.[13]

Ulazak u Irsku Ligu[uredi | uredi izvor]

Deri je 1985. godine konkurisao da se pridruži reorganizovanoj Irskoj Ligi (liga Republike Irske) sa Brendivelom kao domaćim terenom. Ovaj potez je zahtevao izuzimanje od regularnih pravila Fudbalskog saveza Severne Irske kao i Međunarodne federacije fudbalskih asocijacija FIFE, ali je na kraju derbi primljen u Prvu ligu Irske 1985. godine, pridruživši se kao polu-profesionalni klub[5]. Kako je stadion kluba bio smešten u republičkoj oblasti poznatoj pod imenom "Free Derry" ili "Oslobodite Deri", gde je kroz istoriju u lokalnoj zajednici postojao skepticizam prema Kraljevskoj policiji Ulstera[13], Deri je dobio specijalnu dozvolu od Evropske kuće fudbala (UEFA), da upravlja svojim domaćim utakmicama i sam bira na kojem će se stadionu one igrati. Smatralo se da je prisustvo Kraljevske policije Ulstera imalo veće šanse da izazove sukob nego da ga spreči.[16]

Prva utakmica koju je Deri odigrao u novom sistemu, bila je pobeda rezultatom od 3-1 u Kupu Irske nad ekipe Houm Farm iz Dablina. Utakmica je odigrana na Brednivelu 8. septembra 1985. godine[17]. Povratak seniorskog fudbala u grad Deri privukao je dosta publike[5]. Kasnije u toj sezoni, nakon što je Deri postao potpuno profesionalan tim, klub je osvojio Šild Prve Divizije lige Irske sa ukupnim rezultatom od 6-1 nad Longford Taunom[18]. Sledeće godine - 1987. godine - Deri je osvojio Prvu Diviziju i promociju u Premijer ligu Irske, u kojoj je i dan danas.[19] Klub je 1988. godine došao do finala Kupa Irske, ali je izgubio od Dandoka. U sezoni 1988-89, klub je finansijski bio primoran da se vrati na polu-profesionalni status, ali je ekipa Džima MekLaflina uspela da osvoji triplu krunu; Premijer ligu Irske, Liga Kup i Kup Irske. Klub se kvalifikovao za Kup evropskih štampiona u sezoni 1989-90, gde se u prvoj rundi susreo sa prethodnim osvajačima, Benfikom. Deri Siti je u ovom dvomeču poražen razultatom 6-1.[5]

Moderni usponi i padovi[uredi | uredi izvor]

Od 1989. godine, Deri je samo jednom osvojio Irsku Premijer ligu u sezoni 1996-97, ali je u tri navrata završio kao drugoplasirani. Klub je osvojio još pet Kupa Irske 1995, 2002, 2006, 2012 i 2022. godine, a bio je vicešampion 1994, 1997, 2008 i 2014. godine. Klub je takođe osvojio još 10 Liga Kupova.[20]

Tim Deri Sitija pre utakmice sa Sligo Roversima u Kupu Irske 2006. godine na Sligo Šougraundsu 29. oktobra

Klub je bio preopterećen finansijskim probleima i bio je na ivici bankrota zbog neplaćanja poreza 2000. godine. Lokalne poznate ličnosti i drugi ljudi iz grada su se bacili u prikupljanje sredstava kako bi klub spasili od izumiranja[21]. Kako bi prikupio dodatni novac, klub je organizovao priljateljske utakmice protiv izuzetno poznatih i cenjenih klubova kao što su Seltik[22] Mančester Junajted[23], Barselona[24] i Real Madrid[25]. Ovo je pomoglo klubu da opstane, ali se nastavilo sa problemima te je Deri 2003. godine zamalo izgubio mesto i Premijer ligi Irske, kada je završio na devetom mestu i morao da igra dvomeč protiv lokalnih rivala, Fin Harpsa. Deri je nakon produžetaka na Brendivelu, ovaj dvomeč pobedio ukupnim rezultatom sa 2-1, i tako je ostao u vrhu, izbegavajući dalje probleme i štetu.[26]

Nakon što je klub sredio finansije, 2004. godine je postao prvi klub u Irskoj kome je dodeljena značajna UEFA licenca[27]. Deri se ponovo vratio na status profesionalnom fudbalskog kluba, a njegova forma se poboljšala[28] završivši na drugoj poziciji u ligi 2005[29]. godine. Osvajanjem Liga Kupa 2005. godine, klub se po prvi put kvalifikovao za Setant Kup 2006. godine[30][31]. Klub se kvalifikovao za preliminarnu rundu Kupa UEFA 2006-07. godine, pobedivši FK Goteborg i Gretnu, te se klup kvalifikovao za prvu rundu gde su morali da igraju protiv Pariz Sen Žermena[12] ; nakon nerešenog rezultata kod kuće od 0-0, klub je izugubio u gostima sa rezultatom 2-0[32]. Deri je završio na drugom mestu u ligi 2006. godine[33], ali je uspeo da osvoji Kup Irske i Liga Kup, tako osvojivši duplu krunu[34][35]. Kvalifikovali su se za Setant Kup 2007. godine, kao i za preliminarnu rundu UEFA Lige Šampiona 2007/08. godine[36] i primljeni su u restukruiranu Premijer Ligu 2007. godine[37]. Te iste godine, klub je imao razočaravajuće učešće u ligi, te je završio na sedmom mestu uprkos tome što je na početku sezpne bio favorit za osvajanje[38]. Ipak, klub je uspeo da osvoji svoj osmi Liga Kup, zahvaljujući pobedom od 1-0 nad FK Bohimijanom u meču koji se odigrao na Brendivel stadionu.

Zbog ogromnih dugova, klub je u novembru 2009. godine izbačen iz Irske lige od strane Fudbalskog saveza Irske, zbog kršenja Sporazuma o učešću, ali se 2010. godine pojavio novi klub iz Derija pod imenom Deri Siti kome je Irski Fudbalski savez dozvolio ulazak u Prvu ligu Irske.[3][39] Do januara 2010. predvođeni novim odborom, predsednik Filip O'Doherti je sklopio ugovor sa Humelom.

Ponedeljka 15. februara 2010. godine, novi Deri Siti je od strane Nezavisne komisije za licenciranje klubova dobio livencu Prve Divizije, što mi je omogućilo da se 2010. godine takmiči u Prvoj ligi. Do kraja oktobra te godine, Deri je već obezbedio titulu u Prvoj Diviziji, te je obezbedio promociju nazad u Premijer Ligu irske nakon pobede od 1-0 u poslednjoj utakmici sezone u gostima protiv Monagan Junajteda.

Derijev najbolji strelac, Mark Faren, koji je završio sezonu sa 20 golova, postigao je pobedonosni pogodak protiv Monagan Junajtedapre nego što se penzionisao od fudbala iz zdravstvenih razloga odnosno borbe protiv benignog tumora mozga. Faren je umro od raka u februaru 2016. godine, a klub je u njegovu čast povukao iz upotrebe njegov dres sa brojem 18.

Boje i grb[uredi | uredi izvor]

Sve varijacije domaćih dresove Deri Sitija

Deri Siti je u svojoj prvoj sezoni 1929-30. godine nosio čuvene boje Aston Vile, sa belim šorcevima[40]. Boje su trajale do 1932. godine, kada su usvojeni beli dresovi sa crnim šorcevima.[5] Ovo je 1934. godine zamenjeno sada već tradicionalnim i dobro poznatim crveno-belim prugama sa crnim šorcevima. Stil vuče poreklo od Šefild Junajteda, a posebno Bilija Gilespija[5], koji je rodom iz obližnjeg Donegala[41]. On je igrao za Šefild Junajted od 1913. do 1932. godine, kada je kao kapiten predvodio svoj klub do pobede u FA Kupu 1925. godine. Igrač Šefilda, sa najviše nastupa za reprezentaciju Irske[41], bio je izuzetno poštovan u svojoj domovini, te je nakon odlaska iz Šefilda postao igrač-trener Derija, zbog čega klub menja svoje dresove u roku od dve godina kao znak zahvalnosti.[40]

Deri je sve do sada nosio crveno-bele pruge, osim u periodu od 1956. do 1962. godine, kada su igrači kluba nosili žutu i crnu boju[5]. Svi dresovi su od 1962. godine imali crveno-bele pruge različitih varijanti. Kompletan dres sadrži i bele čarape, iako su prvobitno bile korištene crne čarape osim ako se dres slaže sa protivničim dresovima, u kojem slučaju bi igrači radi razlikovanja na terenu nosili crvene čarape. Slično tome, klub je koirstio bele šorceve u ranim 1970-im i 1985. godine[40]. Ovi šorcevi i crne čarape se i dalje ponekad nose, ukoliko se dresovi slažu sa protivnikom. Gostujući dresovi su varirali od bele boje, preko sivih i zelenih pruga, do žutih pruga, belih pruga, svetlo-plavih, te crnih pruga.[42]

Deri je imao različite dobavljače dresova, kao što su Adidas[43], Avek[44], Erea, Fila, Le Kok Sportif[45], MečViner[44], Umbro[46], Spal O'Nils, Humel, a trenutno Adidas. Sponzori koji su bili prikazivani na dresovima su Nortlendc[47], Vorvik Volpejpers[48], Smitviks[45] i AsetKo. Neki od spoonzori koji su bili prikazivani na rukavma dresova su Triniti Hotel[49], Tigi Bed Hed, Tigi Ketvolk. Za sezonu 2007. godine, kluv je na dresovima odmah ispod vrata koristio logotipe lokalvnih medija Q102.9 i Deri Njuza, kao i logo Meteor Elektrikala na prednjem delu dresa.[50]

Gradski grb, koji je klub koristio pre uvođenja jedinstvenog grba 1986. godine

Tokom godina u ligi Severne Irske, klub nije nosio grb na dresu, kao ni tokom većeg dela prve sezone u Irskoj ligi. Umesto toga, koristili su grb grada na klupskim suvenirima kao što su šalovi, kape i značke. Simboli koje koriste na rukavima su skelet, zamak sa tri kule, Sveti Đorđev krst i mač. Mač i krst su simboli London Sitija (centralne gradske četvrti Londona), koji zajedno sa Irskom harfom ugrađenom u krst, demonstriraju povezanost između dva grada - zvaničnog imena grada Derija (Londonderi) i pravog grada Londona. Smatra se da je zamak sa tri kule predstavlja staru lokalnu Normansku tvrđavu koju je 1305. godine izgradio De Burka klan[51]. Veruje se da skelet simboliše viteza ovog klana koji je umro od gladi u tamnicama zamka 1332. godine[52]. Ovo sve je praćeno latinskom motivom "Vita, veritas, victoria", što znači "Život, istina, pobeda".

U aprilu 1986. godine, klub je organizovao takmičenje u dizajniranju grba. Pobednički rad je dizajnirao Džon Devlin, student sa koledža Sveti Kolumb, a grb je prvi put iskorišćen u utakmici 5. maja 1986. godine kada je Deri bio domaćin Notingem Forestu, gde su Liam Nelis i Pol Gormli (na svoj peti rođendan) glumili maskote kluba. Na grbu je bila prikazana pojednostavljena verzija gradkog Fojl mosta, koji je otvoren 18 meseci ranije. Imao je tradicionalnu crveno-bele pruge sa dresa uokvirene tankim crvenim linijama. Grb je na sebi imao i godinu osnivanja kluba, kao i fudbalsku loptu u centru. Ime kluba na grbu napisano je impakt fontom.

Budući da je novina mosta zastarela tokom vremena, ovaj grb je trajao do 15. jula 1997. godina, kada je prvi put prikazan trenutni grb na Lendzdaun Roudu, na prijateljskoj utakmici pred-sezone između Seltika i Derija[53]. Moderan grb sadrži fudbalsku loptu u centru, godinu osnivanja kluba i ime kluba u sans-serifnom fontu - Industria Solid. Čuvene crveno-bele pruge su i dalje prisutne, zajedno sa velikom količinom crvene boje koja popunjava levu stranu grba, koja je odvojena od desne strane belom prugom. Poznate kulturne znamenitosti povezani sa gradom su izostavljeni sa grba zbog minimalističkog dizajna. Na domaćim dresovima, grb kluba je uvek bio pozicioniram iznad srca.

Domaći teren[uredi | uredi izvor]

Domaći teren Deri Sitija je opštinski stadion Brendivel, koji se nalazi jugo-zapadno od Bogsajda u Brendivel oblasti Derija. Često se skraćeno naziva samo "Brendivel" i takođe je mesto za lokalne trke hrtova, sa stazom koja okružuje sam teren. Dimenzije stadiona su 101 metara * 66 metara[54]. Pravni vlasnik stadiona je Gradsko veće Derija koje daje klubu daje da koristi stadion[5]. Zbog zdravstvenih i bezbednosnih propisa, ima kapacitet od 2900 sedišta za UEFA takmičenja[55], iako može da primi 7700 gledaoca na uobičajenim ligaškim utakmicama[56]. Zakrivljena "Nova tribina" sa svim sedištima izgrađena je 1991. godine, dok je razvoj drugih objaketa odlagan više puta, te se odvija do kraja sezone 2015/16.[57][58][59]

Planovi Derija da kupi ovaj teren su propali zbog kratkog vremenskog intervala između njegovog osnivanja 1928. godine i početka sezone 1928/29. Zbog ovoga je Londonderi Korporacija (sada Gradsko veće Derija) ja ponudio klubu da koristi stadion Brendivel, koji je prethodno bio korišćen sve do kraja 19. veka. Klub je to prihvatio i zbog toga i danje radi pod ograničenjima Povelja Časnog Irskog društva koja nalažu da Brendivel mora biti dostupan za rekreaciju zajednice. Zbog ovoga, klub nema privatno vlasništvo stadiona, i stoga ne može da razvija i gradi stadion po sopstvenom nahođenju, pri čemu je diskretnost i odluka o prodaji prepuštena Gradskom veću Derija.[5][60]

Navijači Deri Sitija na Brendivel Stadionu

Prva utakmica koju je Deri Siti odigrao na Brendivelu je bio poraz rezultatom 2-1 od strane Glentorana 22. avgusta 1929. godine[5]. Godine 1993. prvi put se pominje kupovina Bonds Filda u Votersajd delu grada, ali se smatralo da je to predaleko od navijača iz Sitisajd dela, pogotovo iz Brendivel oblasti. Klub je kao opciju imao i stari teren Deri Seltika, Seltik park, ali je oklevao da donese konačnu odluku, te je Gejlik Atletik Asocijacija kupila ovaj teren deset godina kasnija. Klub je takođe odlučio protiv kupovina Menan Parka po ceni od £1,500.[5]

Zbog nestabilne političke situacije u Severnoj Irskoj tokom Severnoirskog sukoba i strahom za protestante i one sa unionističkom tradicijom koji posećuju nacionalistički grad Deri, Brendivel se nije uvek koristio kao domaći teren Deri Sitija. U 1970. i 1971. godini, Deri je igrao "domaće" utakmice protiv Linfilda na Vindosr Parku u Belfastu - domaćem terenu Linfilda. Od septembra 1971. godine do oktobra 1972. godine Deri je bio primoran da igra sve "domaće" utakmice na Šougraunds u većinski protestantskom Kolrejnu, pošto je policija smatrala da je republikansko područje Brendivel previše nesigurno za gostujuće sindikaliste, koji su u tom vreme i sami činili barem polovinu svih navijača Deri Sitija. Seniorski fudbal se nije gledao na Brendivelu narednih 13 godina jer Fudbalska Liga Severne Irske nije sklonila zabranu korišćenja stadiona i Deri je odlučio da zbog toga napusti ligu[13]. Za to vreme, na Brendivelu se igrao samo juniorski fudbal. Derijevom prijemom u Irsku ligu, 1985. godine su se seniorske utakmice vratile na Brendivel.

U decembru 2010. godine, klub je uveo novi sistem sezonskih karata kako bi zaustavili zloupotrebu ulaznica i kako bi imali što tačnije brojanje posetilaca na utakmicama

Zbog radova na renoviranju Brendivela, klub je sve svoje domaće utakmice u sezoni 2017. godine igrao na Magin Parku u Bunkrani.[61]

Navijači[uredi | uredi izvor]

Navijači Deri Sitija na Parku Prinčeva u Parizu, 28. septembra 2006. godine

Za irske standarde, Deri Siti ima relativno veliku i lojalnu bazu navijača. Klub se smatrao jednim od najjačih i najbolje podržanih klubova u Fudbalskoj ligi Severne Irske, a po ulasku u Fudbalsku Ligu Irske 1985. godine, skoro 10.000 ljudi je prisustvovalo prvoj utakmici seniorskog fudbala na Brendivelu posle 13 godina. Prosečna posećenost od 3.127 ljudi je bila najveća posećenost od svih klubova u sezoni 2006. godine[62]. Najveća posećenost zabeležena je na poslednjoj utakmici sezone između Derija i Kork Sitija u petak 17. novembra kada 6.080 ljudi uživalo u pobedi Derija od 1-0. Derijevi navijači na gostujuće utakmice uglavnom putuju autobusima[48]. Pružili su veliku podršku Deriju u UEFA Ligi Evrope 2006. godine - oko 3.000 navijača je otputovalo u Madervel gde su "napravili zvučni zid" dok je Deri pobedio Gretnu sa 5-1 na Fir Parku[63][64]. Oko 3.000 navijača je otišlo u Pariz da gledaju utakmicu između Derija i Pariz Sent Žermena na Parku Prinčeva. Tokom utakmica na domaćem terenu, navijači bez karata koji su očajnički želeli da gledaju utakmice mogli su da gledaju utakmicu iz daljine dok stoje, sa Gradskog groblja u Kreganu koje je neki vid vidikovca koji kleda na Brandevil.

Klub je poznat po duhu zajednica, a navijači su igrali ključnu ulogu u opstanku kluba. Kada su dugovi doveli Deri blizu bankrota i izumiranja u sezoni 2000-01. godine, lokalna zajednica je masovno reagovala i uspela je da spasi klub.

Podrška klubu zavisi od geografija i prvazilazi granice društva. Navijači mogu biti iz radničke klase, kao što je to slučaj sa oblastima Brendival i Bogsajd, kao i iz bogatijih regiona grada, kao što je Kulmor. Sitisajd je uglavnom viđena kao tradicionalna baza kluba, pogotovo Brendivel oblast, iako je Votersajd dom manjem broju navijača. Klub podržava uglavnom Derijeva nacionalistička zajednica. Povezanost sa klubom je uglavnom u geografiji kao i u društvenim, kulturnim i istorijskim okolnostima, za razliku od određenog identiteta koji klub i navijači pominju. Zaista, pre 1969. godine, preko polovine navijača kluba dolazilo je od značajne sindikalne zajednice koja je u to vreme živela u Sitidajd delu grada. Početak Severnoirskog sukoba učinio je Brendivel previše opasnim za posetu, a podrška kluba sindikala je pala na malu manjinu u skladu sa sindikalnom depopulacijom grada. Gradska protestantska zajednica, skoro u potpunosti sa sedištem u Votersajdu, uglavnom je apatična, iako neki sindikali i lojalisti vide klub kao simbol katolicizma i nacionalizma kao rezltat sektaške podele[65][66][67][68][69][70]. Ulazak u Fudbalsku Ligu Irske je povećao percepciju, te su protestantski huligani povremeno bacali projektile na autobuse navijača Derija koji su putovali na ili se vraćali sa utakmica koje su bila igrane preko granice.[71]

Sa obzirom da je grad centralna tačka kulture i aktivnosti koja opslužuje severo-zapadni region Irske, navijača ima i u oblastima; Limavadi, Strabane u obližnjem Kaunti Tajronu i oblastima koje se graniče sa Kaunti Donegalom[72]. Klub ima brojne navijačke grupe (kao što su ultrasi), kao i podršku izvan Irske - većinski emigrirani starosedeoci Derija. Deri Siti čet je otvoreni sajt za diskusiju na internetu koji vode sami navijači. Derijevi navijači dele rivalstvo sa navijačima Fin Harpa.

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Igrači Deri Sitija proslavljaju osvajanje Kupa Irske 2006. godine

Rekordi[uredi | uredi izvor]

Piter Haton drži klupski rekord po broju odigranih utakmica za ovaj klub u Premijer ligi Irske sa preko 660 nastupa za klub. Od 16. jula 2007. godina, Pol Karan je odigrao utakmicu čime je postao drugi po broju odigranih utakmica za ovaj klub u Premijer ligi Irske sa 418 odigranih utakmica. Prati ga Šon Hargan sa 408.

Najbolji strelac kluba svih vremena je Džimi Keli sa 363 postignuta gola između 1930. i 1951. godine[78]. Igrač sa najviše postignutih golova, od ulaska kluba u Premijer ligu Irske, je Mark Faren sa 114 postignuta gola u 209 nastupa za klub između 2003. i 2012. godine. Prvi gol ikada za Deri je postigao Piter Burk na domaćem terenu protiv Glentorana 22. avgusta 1929. godina u porazu svog tima od 2-1[79]. Dva dana kasnije, Semi Karan ja imao čast da postigne prvi het-trik u istoriji kluba, kada se klub vratio sa 5-1, samo da bi na kraju izugbio od Portadauna rezultatom 6-5[79]. Beri MekKrejdi je postigao prvi gol za Deri u Fudbalskoj ligi Severne Irske, u meču na domaćem terenu u kojem je njegov tim slavio sa 3-1 protiv Houm Farma 8. septembra 1985. godine[79]. Prvi het-trik za Deri u Premijer ligi Irske postigao je Kevin Mahon u gostima protiv Fin Harpsa 15. decembra 1985. godine[79]. Derijev hiljaditi gol je postigao Konor Samon 9. maja 2008. godina protiv Šamrok Roversa.

Derijev rekordni poraz u Premijer Ligi Irske bio je od Longford Tauna u Januaru 1986. godine - rezultat je bio 5-1[50]. Klupski rekordna pobeda u Premijer Ligi Irske bila je rezultatom 9-1 protiv Galvej Junajteda u oktobru 1986. godine[50]. Jedini put kada je klub doživeo ispadanje u niži rang takmičenja, bilo je zbog kršenja propisa 2009. godine. Deri je jedini tim iz Premijer Lige irske koji je osvojio triplu krunu, u sezoni 1988-89. Derijeva pobeda od 5-1 u Kupu UEFA 2006-07. godine u gostima protiv Gretne je pobeda sa najvećom razlikom u evropskim takmičenjima nekog tima iz Premijer Lige Irske. Deri je uključujući sva takmičenja odigrao rekordan broj od 54 utakmica u celoj sezoni 2006. godine. Pre ovoga, klupski rekord je bio 49 utakmica u svim takmičenjima kada je klub osvojio triplu krunu u sezoni 1988-89.[80]

Rekord po posećenosti na stadionu Brendivel je 9.800, koji su prisustvovali utakmici drugog kola Kupa Irske između Derija i Fin Harpsa 23. februara 1986. godine[54]. Najveća posećenost na jednoj utakmici fudbalske lige Severne Irske je 12.000 u sezoni 1929-30. gde su posetioci mogli da gledaju utakmicu svog klupa protiv Linfilda.[81]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Collins, Conor (2008-06-07). „Albion Road - The History of Derry City”. web.archive.org. Pristupljeno 2023-06-16. 
  2. ^ „"Derry City 4-0 Sligo Rovers"”. web.archive.org. 2007-09-28. Pristupljeno 2023-06-16. 
  3. ^ a b „Derry City invited back to league” (na jeziku: engleski). 2009-11-12. Pristupljeno 2023-06-16. 
  4. ^ „City name row lands in High Court” (na jeziku: engleski). 2006-12-06. Pristupljeno 2023-06-16. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „Derry City - A Concise History”. web.archive.org. 2007-10-04. Pristupljeno 2023-06-16. 
  6. ^ Celtic (na jeziku: engleski), 2023-06-03, Pristupljeno 2023-06-16 
  7. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Honours List”. web.archive.org. 2007-04-29. Pristupljeno 2023-06-16. 
  8. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Brandywell Legends - IFA Cup Winners 1949”. web.archive.org. 2007-10-05. Pristupljeno 2023-06-16. 
  9. ^ „Derry City's FAI Cup history”. web.archive.org. 2007-03-28. Pristupljeno 2023-06-16. 
  10. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Brandywell Legends - Derry City vs FK Lyn (Oslo)”. web.archive.org. 2007-06-04. Pristupljeno 2023-06-16. 
  11. ^ Burdsley, Daniel & Chappell, Robert. „Soldiers, sashes and shamrocks: Football and social identity in Scotland and Northern Ireland”. Sociology of Sport Online, Brunel Universit (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-16. 
  12. ^ a b „UEFA Cup - ESPNFC”. web.archive.org. 2012-10-05. Pristupljeno 2023-06-16. 
  13. ^ a b v g d Bradley, Steve (2008-05-24). „Football's last great taboo?”. web.archive.org. Pristupljeno 2023-06-16. 
  14. ^ „Northern Ireland - Cup Finals”. www.rsssf.org. Pristupljeno 2023-06-16. 
  15. ^ Hassan, David (2002). Soccer and Society. Routledge. vol. 3, no. 3, "People Apart: Soccer, Identity and Irish Nationalists in Northern Ireland", pp. 65–83. „ISSN 1466-0970”. Pristupljeno 2023-06-16. 
  16. ^ „Northern Ireland Assembly Official Report - Monday 3 July 2000”. web.archive.org. 2006-09-26. Pristupljeno 2023-06-16. 
  17. ^ „Derry City 3-1 Home Farm”. web.archive.org. 2007-06-04. Pristupljeno 2023-06-16. 
  18. ^ „Hostoric Shield Victory For City”. web.archive.org. 2007-10-04. Pristupljeno 2023-06-16. 
  19. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Brandywell Legends - First Division Championship 1986/87”. web.archive.org. 2007-10-04. Pristupljeno 2023-06-16. 
  20. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Honours List”. web.archive.org. 2007-04-29. Pristupljeno 2023-06-16. 
  21. ^ „RTÉ Sport: Soccer: Derry City defeated Bohemians tonight in unusual circumstances”. web.archive.org. 2001-02-16. Pristupljeno 2023-06-16. 
  22. ^ „BBC SPORT | NORTHERN IRELAND | Payback time for O'Neill”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 2023-06-16. 
  23. ^ „The belief of Derry” (na jeziku: engleski). 2002-10-28. Pristupljeno 2023-06-16. 
  24. ^ „Busy Derry take on Barca” (na jeziku: engleski). 2003-08-12. Pristupljeno 2023-06-16. 
  25. ^ „The Real thing for Derry City” (na jeziku: engleski). 2001-07-25. Pristupljeno 2023-06-16. 
  26. ^ „Finn Harps FC”. web.archive.org. 2007-09-28. Pristupljeno 2023-06-16. 
  27. ^ O'Neil, Mark (2004-03-25). „First Premier Licence Is Awarded”. web.archive.org. Pristupljeno 2023-06-16. 
  28. ^ Jeremiah, Allen (2007-05-21). „Ireland News”. web.archive.org. Pristupljeno 2023-06-16. 
  29. ^ „Eircom League Premier Division 2005 (Soccerbot)”. www.soccerbot.com. Pristupljeno 2023-06-16. 
  30. ^ „Focus on Fenlon” (na jeziku: engleski). 2007-02-25. Pristupljeno 2023-06-16. 
  31. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Setenta Sports Cup History”. web.archive.org. 2007-10-09. Pristupljeno 2023-06-16. 
  32. ^ „PSG 2-0 Derry City (agg: 2-0)” (na jeziku: engleski). 2006-09-28. Pristupljeno 2023-06-16. 
  33. ^ „Derry win but must settle for second”. web.archive.org. 2007-06-24. Pristupljeno 2023-06-16. 
  34. ^ „Derry triumph after Lansdowne Road drama » Irish Football Online”. web.archive.org. 2011-08-07. Pristupljeno 2023-06-16. 
  35. ^ „Jennings the hero as Derry retain League Cup » Irish Football Online”. web.archive.org. 2008-09-28. Pristupljeno 2023-06-16. 
  36. ^ 2007–08 UEFA Champions League (na jeziku: engleski), 2023-05-10, Pristupljeno 2023-06-16 
  37. ^ Membership of the 2007 Premier Division was decided by the awarding of points for fulfilling on-field and off-field criteria determined by the FAI's Independent Assessment Group other than just points attained during the previous season. Derry was awarded 830 points – the highest of all the teams included. See:. „Ireland 2006”. www.rsssf.org. Pristupljeno 2023-06-16. 
  38. ^ „Derry City 0-1 UCD” (na jeziku: engleski). 2007-04-20. 
  39. ^ „Derry thrown out of League of Ireland”. web.archive.org. 2009-11-09. Pristupljeno 2023-06-16. 
  40. ^ a b v „CityWeb: Derry City Football Club Online : History of the Derry City kit”. web.archive.org. 2007-10-05. Pristupljeno 2023-06-16. 
  41. ^ a b „Irish Football Association, Northern Ireland - Squad Profiles - Legends of the Game - Billie Gillespie”. web.archive.org. 2008-06-13. Pristupljeno 2023-06-16. 
  42. ^ „Mahon (1998), p. 189”. 
  43. ^ „Mahon (1998), p. 113”. 
  44. ^ a b „Mahon (1998), p. 156”. 
  45. ^ a b „Mahon (1998), p. 7”. 
  46. ^ „Mahon (1998), p. 109”. 1998. 
  47. ^ „Mahon (1998), p. 49”. 1998. 
  48. ^ a b „Mahon (1998), p. 67”. 
  49. ^ „Mahon (1998), p. 197”. 
  50. ^ a b v „CityWeb: Derry City Football Club Online : General Information”. web.archive.org. 2007-06-26. Pristupljeno 2023-06-16. 
  51. ^ Beattie, Sean (2004). Donegal. Sutton: Printing Press. „ISBN 0-7509-3825-0.”. en.wikipedia.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-16. 
  52. ^ „Northern Ireland - History of Derry”. www.geographia.com. Pristupljeno 2023-06-16. 
  53. ^ Mahon (1998), pp. 189–192 
  54. ^ a b „Derry City”. What's The Score?. Pristupljeno 2023-06-16. 
  55. ^ „Brandywell gets seating increase” (na jeziku: engleski). 2006-08-09. Pristupljeno 2023-06-16. 
  56. ^ „The Stadium Guide - Brandywell Stadium”. web.archive.org. 2006-08-21. Pristupljeno 2023-06-16. 
  57. ^ „Brandywell revamp plan unveiled” (na jeziku: engleski). 2006-06-15. Pristupljeno 2023-06-16. 
  58. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2007-06-16. Pristupljeno 2023-06-16. 
  59. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. Pristupljeno 2023-06-16. 
  60. ^ „Irish soccer | Derry fans make stadium plea | eircom League Premier Division”. web.archive.org. 2007-09-30. Pristupljeno 2023-06-16. 
  61. ^ „Derry to start season at Maginn Park – Derry City Football Club” (na jeziku: engleski). 2016-12-08. Pristupljeno 2023-06-16. 
  62. ^ „Eircom League AGM – Acting Director's Report”. foot.ie. Pristupljeno 2023-06-16. 
  63. ^ „The Scotsman - Sport - Slack Gretna given cruel lesson by five-star Derry”. web.archive.org. 2007-12-03. Pristupljeno 2023-06-16. 
  64. ^ „Kenny elated after Derry triumph” (na jeziku: engleski). 2006-08-10. Pristupljeno 2023-06-16. 
  65. ^ Ethnicity and association football (na jeziku: engleski), 2023-02-24, Pristupljeno 2023-06-16 
  66. ^ Sporting nationalisms: identity, ethnicity, immigration and assimilation. . ISBN 978-0-7146-4449-3. 
  67. ^ Dunn, Seamus, ur. (2001). Facets of the conflict in Northern Ireland (Reprinted izd.). Basingstoke: Macmillan [u.a.] ISBN 978-0-312-12280-5. 
  68. ^ Armstrong, Gary; Giulianotti, Richard, ur. (1999). Football cultures and identities (1. publ izd.). Basingstoke: Macmillan. ISBN 978-0-333-73009-6. 
  69. ^ Reilly, Tom; Lees, Adrian; Davids, Keith; Murphy, W. J., ur. (2013-01-11). „Science and Football (Routledge Revivals)”. doi:10.4324/9780203720035. 
  70. ^ Tomlinson, Alan; Whannel, Garry (1986). Off the Ball. Longwood. pp. "Observe the Sons of Ulster: Football and Politics in Northern Ireland" by Bairner, Alan & Sugden, John, pp. 146–157. „.”. en.wikipedia.org (na jeziku: engleski). ISBN 978-0-7453-0122-8. Pristupljeno 2023-06-16. 
  71. ^ Sugden, John; Bairner, Alan (1995). Sport, sectarianism and society in a divided Ireland. Sport, politics and culture. Leicester: Leicester Univ. Press. ISBN 978-0-7185-0018-4. 
  72. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : iCandy Podcast”. web.archive.org. 2007-03-10. Pristupljeno 2023-06-16. 
  73. ^ Derry City F.C. (na jeziku: engleski), 2023-06-11, Pristupljeno 2023-06-16 
  74. ^ „Derry’s ‘prodigal sons’ deliver for reborn City men”. Independent.ie (na jeziku: engleski). 2022-11-14. Pristupljeno 2023-06-16. 
  75. ^ „Derry win Eircom League Cup final” (na jeziku: engleski). 2006-09-18. Pristupljeno 2023-06-16. 
  76. ^ „Wexford Youths 1-6 Derry City” (na jeziku: engleski). 2008-09-27. Pristupljeno 2023-06-16. 
  77. ^ Derry City F.C. (na jeziku: engleski), 2023-06-11, Pristupljeno 2023-06-16 
  78. ^ „Jim Kelly”. Northern Ireland's Footballing Greats. Pristupljeno 2023-06-16. 
  79. ^ a b v g „CityWeb: Derry City Football Club Online : Derry City Firsts”. web.archive.org. 2007-10-05. Pristupljeno 2023-06-16. 
  80. ^ Wilson (2007), p. 50. 
  81. ^ „Mahon (1998), p. 63.”. 1998. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Pejaavt2121/песак&oldid=26042167”