Korisnik:Petarff/pesak
Eugen Goldštajn[uredi | uredi izvor]
| Eugen Goldštajn | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5 septembar 1850 |
| Mesto rođenja | Gleivitz, provincija Šlezija, Kraljevina Pruska, Nemačka konfederacija, |
| Datum smrti | 25 decembar 1930 (80 god.) |
| Mesto smrti | Berlin, Slobodna država Pruska, Veimarska Republika, Slobodna država Pruska, Veimarska Republika |
| Naučni rad | |
| Poznat po | Otkriće anodnih zraka |
| Nagrade | Hjuzova medalja |
Eugen Goldštajn (ger. Eugen Goldstein , 5. septembra 1850 - 25. decembra 1930) bio je nemački fizičar. Bio je rani istraživač ispusnih cevi, otkrivač anodnih zraka i zaslužan je za otkriće protona[1]. Bio je rođak violinista Mihaila Goldštajna i Borisa Goldštajna.
Život[uredi | uredi izvor]
Goldštajn je rođen 1850. godine u gradu Gljivice u Gornjoj Šleskoj (današnja Poljska), u jevrejskoj porodici. Studirao je u Vroclavu, a kasnije, kod Helmholca, u Berlinu. Goldštajn je radio u Berlinskom opservatorijumu od 1878. do 1890. godine, ali je veći deo svoje karijere proveo u opservatorijumu u Potsdamu, gde je postao šef astrofizičkog odeljenja 1927. Umro je 1930. i sahranjen u Berlinu.
Rad[uredi | uredi izvor]
Sredinom devetnaestog veka, Julius Pluker (ger. Julius Plücker) je istraživao svetlost emitovanu u vakumskim cevima (Kruksove cevi) i uticaj magnetnih polja na sjaj. Kasnije, 1869. godine, Johan Vilhem Hitorf (ger. Johann Wilhelm Hittorf) proučavao je cevi za pražnjenje sa energetskim zracima koji se protežu od negativne elektrode, katode. Ovi zraci su proizveli fluorescenciju kada su pogodili staklene zidove cevi, a kada ih je prekinuo čvrsti predmet, bacili su senku.
1870-ih Goldstein je započeo svoj lična istraživanja cevi za pražnjenje i nazvao emisiju svetlosti katodni zraci (Kathodenstrahlen) koje su istraživali i drugi . [2] Otkrio je nekoliko važnih svojstava katodnih zraka, što je doprinelo njihovoj kasnijoj identifikaciji kao prvim subatomskim česticama, elektronima. Otkrio je da se katodni zraci emituju sa metalne površine i nose energiju. Pokušao je da izmeri njihovu brzinu Doplerovim pomeranjem spektralnih linija u sjaju koji emituju Kruksove cevi.
Godine 1886. otkrio je da cevi sa perforiranom katodom takođe emituju sjaj na kraju katode. Goldštajn je zaključio da pored već poznatih katodnih zraka, kasnije prepoznatih kao elektroni koji se kreću od negativno naelektrisane katode ka pozitivno naelektrisanoj anodi, postoji još jedan zrak koji putuje u suprotnom smeru. Pošto su ovi zraci prolazili kroz rupe, ili kanale, na katodi, Goldštajn ih je nazvao "Kanalstrahlen", ili kanalski zraci. Sastoje se od pozitivnih jona čiji identitet zavisi od zaostalog gasa unutar cevi. Bio je to još jedan od Helmholcovih učenika, Vilhelm Vin, koji je kasnije sproveo opsežne studije kanalnih zraka i s vremenom će ovo delo postati deo osnove za masenu spektrometriju.
Anodni zrak sa najvećim odnosom e/m potiče od gasa vodonika (H2), a napravljen je od jona H +. Drugim rečima, ovaj zrak je napravljen od protona. Goldštajnov rad sa anodnim zracima H + očigledno je bio prvo posmatranje protona, mada se strogo govoreći može tvrditi da je Vin bio taj koji je merio e/m odnos protona i treba mu pripisati zaslugu za njegovo otkriće.
Goldstein je za istraživanje kometa takođe koristio cevi za pražnjenje. Predmet, poput male kuglice od stakla ili gvožđa, postavljen na put katodnih zraka proizvodi sekundarne emisije uz strane cevi, odbijajući se napolje na način koji podseća na rep komete. Pogledajte slike Hedenusa za slike i dodatne informacije.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Moore, Carl E.; Jaselskis, Bruno; von Smolinski, Alfred (1985-10). „The proton”. Journal of Chemical Education (na jeziku: engleski). 62 (10): 859. ISSN 0021-9584. doi:10.1021/ed062p859. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Monatsberichte der Königlich Preussischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin (na jeziku: nemački). The Academy. 1876.
- ^ Hedenus, M. (2002). „Eugen Goldstein and his laboratory work at Berlin Observatory”. Astronomische Nachrichten (na jeziku: engleski). 323 (6): 567—569. ISSN 1521-3994. doi:10.1002/1521-3994(200212)323:63.0.CO;2-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hedenus, M., Der Komet in der Entladungsröhre, 2007, GNT-Verlag
- Brief obituary of Eugen Goldstein, Nature, 1931, volume 127, page 171
- Goldstein, E., "Über eine noch nicht untersuchte Strahlungsform an der Kathodeinducirter Entladungen" in Berlin Akd. Monatsber. II, 1886, page 691
- Goldstein, E. (1898). „Ueber eine noch nicht untersuchte Strahlungsform an der Kathode inducirter Entladungen”. Annalen der Physik. 300 (1): 38—48. Bibcode:1898AnP...300...38G. doi:10.1002/andp.18983000105.
- Goldstein, E., "Vorläufige Mittheilungen über electrishe Entladungen Verdünnten Gasen" in Berlin Akd. Monatsber., 1876, page 279
- von Traubenberg, H. Rausch (septembar 1930). „Die Bedeutung der Kanalstrahlen für die Entwicklung der Physik - Eugen Goldstein zur Vollendung seines achtzigsten Lebensjahres” (PDF). Naturwissenschaften. 18 (36): 773—776. Bibcode:1930NW.....18..773R. doi:10.1007/BF01497858. Pristupljeno 2007-09-11.[mrtva veza]