Pređi na sadržaj

Korisnik:Teodoradora/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lin Huijin

kin. 林徽因

pinjin: Lín Huīyīn
Datum rođenja10. jun 1904.
Mesto rođenjaHangdžou, Narodna Republika Kina
Datum smrti1. april 1955.
Mesto smrtiPeking, Narodna Republika Kina
Zanimanjearhitektica, spisateljica
Značajni radoviSpomenik narodnim herojima, Grb Narodne Republike Kine

Lin Huijin (kin. 林徽因, pinjin: Lín Huīyīn; Hangdžou, 10. jun 1904 - Peking, 1. april 1955) bila je kineska arhitektica i spisateljica. Prva je žena arhitekta u modernoj istoriji Kine, članica tima projektanata Spomenika narodnim herojima u Pekingu i grba Narodne Republike Kine[1]. Bila je prva supruga arhitekte Lijang Sičenga.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođena je 10. juna 1904. godine u gradu Hangdžouu, u provinciji Džeđijang[2]. Njen otac, Lin Čangmin, bio je intelektualac i diplomata u doba kasne dinastije Ćing. Ime Huijin dobila je po istoimenoj pesmi iz Knjige pesama[2].

Godine 1916. upisala je žensku gimnaziju Peihua. Lijang Sičenga, sina Lijang Ćičaoa, upoznala je 1918. godine.

Sa ocem se 1920. godine preselila u London, gde je počela da se interesuje za arhitekturu.

Sa Lijang Sičengom je 1924. godine otišla u SAD, na studije arhitekture na Univerzitetu Pensilvanija. S obzirom da odsek za arhitekturu ovog univerziteta sve do 1934. godine nije primao ženske studente, Lin Huijin je upisala odsek za likovne umetnosti. Ona je, ipak, pohađala sva predavanja iz arhitekture, a njeni rezultati bili su bolji od rezultata mnogih njenih muških kolega. U februaru 1927. godine, diplomirala je na odseku za likovne umetnosti, a potom dobila posao asistenta profesora na odseku za arhitekturu.

Zajedno sa Ven Jiduom, Lijang Šićijenom i Lijang Sičengom, osnovala je Društvo za razvoj kineskog pozorišta. Glumila je u predstavama i učestvovala u diskusijama o pozorišnoj umetnosti.

Lin Huijin, Rabindranat Tagor i Sju Džimo

Lin Huijin i Lijang Sičeng venčali su se u Kanadi 1928. godine. Medeni mesec proveli su u Evropi, istražujući tamošnju arhitekturu. Po povratku u Kinu, istraživali su drevna kineska zdanja. Pored rada na prepoznavanju značaja kineske arhitekture, velika strast bila joj je i književnost. Pisala je pesme, pripovetke, eseje i dramske tekstove. Savremenici su je nazivali Ženom Genijem. Njeni bliski prijatelji bili su pesnik Sju Džimo, pisac Šen Congven i akademik Đin Juelin. Sju Džimou, koji je 19. novembra 1931. godine nastradao u avionskoj nesreći na letu iz Nanđinga u Peking, gde je trebalo da prisustvuje njenom predavanju, posvetila je pesmu Lament za Džimoa.

Godine 1949. osnovan je odsek za arhitekturu na Univerzitetu Ćinghua, na predlog Lijang Sičenga, koji je bio i prvi upravnik, a u osnivanju odseka učestvovala je i Lin Huijin.

Veče pre nego što je Komunistička partija Kine zauzela Peking, Lin Huijin i Lijang Sičeng sastali su se sa partijskim vrhom u mestu Sibajpou, kako bi osigurali da zdanja drevnog Pekinga neće biti oštećena tokom sukoba, što je druga strana i obećala. Grad je, na kraju, predat mirnim putem.

Nakon okončanja građanskog rata, Lin Huijin dobila je posao profesorke na odseku za arhitekturu Univerziteta Ćinghua. Iste godine, održana je prva Narodna politička konsultativna konferencija Kine, na kojoj je Lin Huijin izabrana za članicu tima projektanata nacionalnog grba Narodne Republike Kine, prethodno vodivši radni tim Univerziteta Ćinghua koji je predložio da se na grbu nađu žadni prsten, pet zvezda, župčanik, snopovi žitarica i ime države. Godine 1950, na drugoj Narodnoj političkoj konsultativnoj konferenciji odlučeno je da će grb biti izrađen na osnovu razrađenog nacrta tima sa Univerziteta Ćinghua[3]. U tom periodu, Lin Huijin je takođe projektovala i glavni nacrt groblja revolucionara Babaošan[4].

Iako je njeno zdravlje već tada bilo narušeno, ona je nastavila da radi projekte za kinesku vladu. Pored tima projektanata nacionalnog grba, bila je članica i tima projektanata Spomenika narodnim herojima, projektujući konkretno bazu spomenika i izgled venca.

Nakon duge borbe sa tuberkulozom, Lin Huijin preminula je 1. aprila 1955. godine, u bolnici Tongren u Pekingu. Pomen, kom su prisustvovali mnogobrojna porodica i prijatelji, održan je 3. aprila u hramu Sjenlijang u Pekingu. Sahranjena je na groblju Babaošan. Lijang Sičeng lično je projektovao njen spomenik, u čiju strukturu je ubacio i repliku venca koji je Lin Huijin osmislila kao deo Spomenika narodnim herojima.

  • Spomenik narodnim herojima, trg Tijenanmen u Pekingu
    Spomenik narodnim herojima, trg Tijenanmen u Pekingu
  • Nacionalni grb koji je dizajnirao tim čija je članica bila i Lin Huijin
    Nacionalni grb koji je dizajnirao tim čija je članica bila i Lin Huijin

Dekan Fakulteta za dizajn Univerziteta Pensilvanija, Fric Stajner, 2022. godine pokrenuo je postupak ponovnog proučavanja njenog rada. Univerzitet je 13. oktobra 2023. godine objavio da će Lin Huijin posthumno biti dodeljena diploma osnovnih studija arhitekture, kako bi se ispravila greška učinjena u prošlosti[5][6]. Svečana ceremonija biće održana 18. maja 2024. godine.

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Njen deda po ocu, Lin Sjaosjun, bio je carski diplomac u petnaestoj godini vladavine cara Guangsjua, nagrađen stipendijom za dalje studije u Japanu. Otac Lin Čangmin bio je generalni sekretar u vojsci Guo Songlinga, a nastradao je u ratu. Majka joj se zvala He Sjuejuen.

Njen polubrat Lin Heng, bio je pilot Kineskog vazduhoplovstva, poginuo u bici iznad grada Čengdua, 1941. godine.

Sa suprugom Lijang Sičengom imala je dvoje dece: sina Lijang Congđijea, kineskog ekološkog aktivistu, i ćerku Lijang Cajbing koja je bila novinarka novinske agencije Sinhua.

Njena bratanica, Lin Jing, američka je arhitektica, projektantkinja Spomen-kompleksa vijetnamskim veteranima u Vašingtonu.

Stvaralaštvo

[uredi | uredi izvor]
  • Sabrana dela Lin Huijin- izabrao i uredio njen sin, Lijang Congđije
  • Sabrana dela Lin Huijin o arhitekturi (2000)- urednik Lijang Congđije
  • Lin Huijin o arhitekturi (2004) ISBN 978-7-5613-2946-7
  • Sabrana dela Lin Huijin - izdavačko društvo Novi svet (četiri toma): zbirke prevoda pesama i drama, eseja, pripovedaka i pisama, o kineskoj arhitekturi i o arhitekturi Pekinga
  • Sabrana dela Lin Huijin (šest tomova): zbirka radova o arhitekturi, zbirke pesama, eseja, pisama, pripovedaka i drama
  • Zbirka radova Lin Huijin, Tijenđinško narodno izdavačko društvo, 2014 (dva toma): zbirke književnih radova i radova o arhitekturi

Fotografije

[uredi | uredi izvor]

Prikaz u savremenim medijima

[uredi | uredi izvor]
  • Aprilski dani (1999) televizijska serija, Lin Huijin tumači glumica Džou Sjun
  • Huijin (2021) pozorišna predstava, nasovnu ulogu tumači Čen Pinling

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ 靳, 镜宇 (2020-01-31). „新疆多源国产海量遥感卫星原始影像库的设计与实现”. 地矿测绘. 3 (1). ISSN 2630-4732. doi:10.32629/gmsm.v3i1.472. 
  2. ^ a b 壹, 岚枫 (2011). 【林徽因·梁思成】一身诗意千寻瀑. 《西南联大的爱情往事》. 沈阳: 辽宁教育出版社. ISBN 978-7-5382-9175-9. 
  3. ^ „正投影 国徽设计中亮丽的一笔”. 2013-05-14. 
  4. ^ „北京卫视报道”. 
  5. ^ „An Architectural Pioneer Receives Her Due”. 2023-11-16. 
  6. ^ „宾夕法尼亚大学将向林徽因颁发迟到的建筑学学士学位”. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • 陈学勇 2004《林徽因寻真 - 林徽因生平创作丛考》北京：中华书局。
  • 《梁思成与林徽因-一对探索中国建筑史的伴侣》 美费慰梅著 曲莹璞 关超等译 中国文联出版公司 ISBN 978-7-5059-267
  • 林洙 2004《梁思成、林徽因与我》 北京：清华大学出版社。ISBN 978-7-302-08676-5
  • 黄振翔 (Wong, Sidney ). "Lin Huiyin（林徽因）and Liang Sicheng（梁思成） as Architectural Students at the University of Pennsylvania (1924-27)" Planning and Development Volume 23, No. 1, page 75-93, 2008.
  • 黄振翔 2022 《史海钩沉：林徽因的北京培华女中》原文在2022年7月24日在宾大设计连线发表 （https://mp.weixin.qq.com/s/Cr0ruHHF5c2KPIVELh2G7A）更生版在 （页面存档备份，存于互联网档案馆） 2002年7月27日在安邦智库平台发表 （http://www.anbound.com.cn/ViewArticle.php?ArticleID=978D76676F5E7918F81D28E7D092CA0D） （页面存档备份，存于互联网档案馆）
  • 黄振翔 2023 《林徽因为何选择宾大学建筑？》 原文在2023年4月24日在宾大设计连线发表（https://mp.weixin.qq.com/s/lvNxrniXVxBrfrnjIg5HsA （页面存档备份，存于互联网档案馆))
  • 陈学勇 2008《莲灯微光里的梦：林徽因的一生》 人民文学出版社 ISBN 978-7-02-006556-1
  • 傅野 《民国情事》 广西师范大学出版社
  • 岚枫. 《西南联大的爱情往事》 第一版. 沈阳: 辽宁教育出版社. 2011年7月. ISBN 978-7-5382-9175-9
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Teodoradora/песак&oldid=27762050”