Korisnik:Uroš Štulić/pesak

Sistem za oslanjanje motornog vozila (sistem vešanja)

Sistema za oslanjanje održava stabilnost vozila u svim situacijama vožnje obezbeđujući elastičnu vezu između točkova i karoserije.

Udobnost i bezbednost

Sile i oscilacije koje proizilaze iz kretanja vozila po površini imaju značajan uticaj na stabilnost, udobnost i upravljivost vozila. Potreban je ispravan sistem vešanja da bi se ove oscilacije minimizirale i očuvale optimalne karakteristike vožnje. Ovo je ključno za održavanje najvišeg nivoa ublažavanja udarnih opterećenja, amortizacije, kontrole oscilacija i stabilnosti vozila, posebno u krivinama, pri većim brzinama kada su sile koje deluju na vozilo višestruko jače.

Komponente sistema za oslanjanje

Postoje četiri složena podsistema ili mehanizma koji čine sistem za oslanjanje, a to su:

• mehanizam za vođenje točka - obezbeđuje relativno pomeranje točka u odnosu na karoseriju i prenose horizontalne reaktivne sile točka na karoseriju (poluge, oslonci, zglobovi).
• elastični oslonci - ublažavaju udarna opterećenja i šalju vertikalne reaktivne sile na karoseriju (opruge).
• elementi za amortizaciju oscilovanja - smanjuju udarna opterećenja tako što prigušuju oscilacije elastičnih oslonaca, koji uključuju sistem oslanjanja i celo vozilo (amortizeri).
• stabilizatori - pri skretanju povećavaju stabilnost vozila

Sistemi za oslanjanje su podeljeni u zavisne i nezavisne kategorije na osnovu prirode i vrste komponenti koje se koriste za upravljanje volanom. Kod zavisnih sistema, kruta greda povezuje levi i desni točak i deluje kao sistem „krutog mosta“ (pogonskog ili upravljačkog), omogućavajući da se kretanje jednog točka prenese na drugi. Upravljački mostovi teretnih vozila koriste zavisne sisteme oslanjanja. Na upravljačkim mostovima putničkih automobila i češće na njihovim pogonskim mostovima primenjuju se nezavisni sistemi podrške. U slučaju nezavisnih sistema, pogonski most nije konstruisan od jednog krutog kućišta, već su točkovi povezani sa diferencijalom pomoću poluvratila dizajniranih kao zglobni menjači, koji su tipično asinhroni (nejednakih ugaonih brzina).

Metalni delovi kao što su lisnate opruge (gibnjevi), spiralne opruge i torzione opruge (štapovi), kao i nemetalne komponente kao što su pneumatski i hidraulični elastični elementi, kao i njihove kombinacije (uključujući gumene delove na nosačima motora, spona i kugla) čine sistem vešanja elastične komponente. Amortizeri su elementi koji prigušuju oscilacije. Za smanjenje bočnog naginjanja vozila najčešće se koristi torziona vrsta stabilizatorskih opruga (stabilizatora).

Održavanje sistema za oslanjanje

Na dužinu trajanja sistema za oslanjanje utiču razni faktori, a neki od njih su:

• uslovi na putevima
• opterećenje vozila
• kilometraža
• način vožnje
• uticaji okoline (toplota i hladnoća, prljava i slana voda)

Kontinuirano opterećenje tokom eksploatacije uzrokuje habanje opruge, odnosno dovodi do zamora i gubitaka elastičnosti, što na kraju smanjuje kapacitet opruga da se prošire na svoju prvobitnu veličinu (zato će korišćene opruge biti duže od novih opruga). Zamenom dotrajalih opruga produžuje se vek trajanja amortizera i drugih delova vešanja, kao što su gume, a održava se adekvatan razmak od tla. Pored toga, odgovarajuće opruge nude bolju vožnju i bolju kontrolu pravca. Da bi se garantovalo optimalno prianjanje pneumatika, amortizere i opruge uvek treba zameniti u isto vreme. Opruge uvek treba zameniti u paru, levu i desnu, a poželjnije je istovremeno zameniti i amortizere.

Pravilan rad amortizera omogućavaju oscilirajuće ruke koje povezuju točkove sa šasijom. Gumene i metalne čaure preko kojih su postavljena ramena takođe smanjuju prenos vibracija na putnički prostor. Brza vožnja po neravnom terenu, kada ramena koja se ljuljaju apsorbuju intenzivne udarce u dodiru sa neravninama i rupama, najviše štete.

Ležajevi točkova (koji se sastoje od nekoliko kuglica ili valjaka raspoređenih u termootpornom kavezu i dva prstena) smanjuju trenje između dva povezana dela koji se rotiraju duž iste ose, omogućavajući točkovima da se pomeraju u odnosu na šasiju. Kada točkovi počnu da stvaraju buku pri brzinama između 80 i 120 km/h, ležajevi se ne mogu popraviti i moraju se odmah zameniti. Pošto istrošeni ili oštećeni ležajevi ubrzavaju propadanje ostalih delova točkova i vešanja, njihovu zamenu ne treba odlagati na duži vremenski period.

Homokinetički zglobovi prenose obrtni momenat i snagu od menjača do pogonskih točkova i pomažu radu amortizera. Homokinetički spojevi traju veoma dugo jer štitnici od termoplastičnih elastomera sprečavaju prašinu i prljavštinu da uđu unutra. Nedostatak masti, agresivna vožnja (na putu i ​​van njega), visoke temperature i udari su ono što im šteti. Homokinetičke zglobove treba temeljno proveravati svake dve godine.