Pređi na sadržaj

Korisnik:Vladan3122/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Викторија амазоника
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Биљке
Divizija:
Скривеносеменице
(nerangirano):
Eudicotidae
(nerangirano):
Angiosperms
Red:
Nymphaeales
Porodica:
Nymphaeaceae
Rod:
Victorica
Vrsta:
V. amazonica
Binomno ime
Victoria
Victoria amazonica (Poepp.) J.C. Sowerby

Viktoria amazonika[uredi | uredi izvor]

Viktoria amazonika je vrsta cvetne biljke, druga po veličini u porodici lokvanja Nimphaeaceae. U Brazilu se zove uape jacana („lokvanj ljiljan“) i Atun Sisac („veliki cvet“) u Inki (Kečua). Njen izvorni region je tropska Južna Amerika, tačnije Gvajana i Amazonski sliv.


Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Vrsta je član roda Viktoria, smeštena u porodicu Nimphaeaceae ili ponekad u u Eurialaceae. Prvi objavljeni opis roda dao je Džon Lindli u oktobru 1837. na osnovu primeraka ove biljke koje je iz Britanske Gvajane doneo Robert Šomburg. Lindli je rodu dao ime po kraljici Viktoriji, a vrsti ime Viktoria regia.[1] Po pravopisu u Schomburgkovom opisu u Athenaeumu, objavljenom mesec dana ranije, ime je dato kao Viktoria Regina.[2] Uprkos tome što je Botaničko društvo Londona usvojilo ovaj pravopis za svoj novi amblem, Lindlijev je bio verzija koja se koristila tokom 19. veka.

Raniji izveštaj o vrsti, Euriale amazonika od Eduarda Fridricha Poepiga, iz 1832. opisuje srodnost sa Euriale Ferok. Zbirku i opis napravio je i francuski botaničar Aime Bonpland 1825. godine. Godine 1850. Džejms De Karl Sauerbi je prepoznao Poepigov raniji opis i preneo mu epitet amazonika. Lindli je odbio novo ime. Sadašnji naziv, Viktoria amazonika, nije ušao u široku upotrebu sve do 20. veka. [3][4]

Opis[uredi | uredi izvor]

Viktoria amazonika ima veoma velike listove (lamine) (obično se nazivaju „jastučići“ ili „jastučići ljiljana“), do 3 m (10 stopa) u prečniku, koji plutaju na površini vode na potopljenoj stabljici (peteljki), 7– 8 m (23–26 stopa) u dužini, što se može meriti sa dužinom zelene anakonde, zmije lokalne u tom staništu. Ovi listovi su izuzetno plutajući ako je težina ravnomerno raspoređena po celoj površini lista (kao po komadu šperploče, koji treba da bude neutralne plovnosti). Godine 1896. list V. amazonike u parku Tauer Grov u Sent Luisu, Misuri, imao je „neviđenu“ težinu od 250 funti (113,6 kg). [5]Međutim, 1867. godine Vilijam Soverbi iz botaničke bašte Regents Park u Londonu stavio je 426 funti (193,9 kg) na list prečnika samo 5' 6" (168 cm).[6] Jedan list primerka uzgojenog u Gentu u Belgiji nosio je teret od 498 funti (226 kg).[7] To je drugi po veličini lokvanj na svetu.

V. amazonika je poreklom iz plitkih voda sliva reke Amazon, kao što su mrtvaja (zvana iguarape) i zaliv (nazvan paranas). U njihovom prirodnom staništu, cvetovi prvo počinju da se otvaraju kada sunce počinje da zalazi i može proći i do 48 sati da se potpuno otvore.[8] Ovo cveće može da naraste do 40cm (16in) u prečniku i do 3,5 funti (1,6 kilograma) u težini.[9] , premašuju je u masi samo pripadnici roda Rafflesia. Svi cvetovi jedne određene biljke će, u određenoj večeri, svi biti u ženskoj fazi ili svi u muškoj fazi, tako da oprašivanje mora biti od strane druge jedinke, isključujući samooprašivanje.[10]

Stabljika i donja strana listova su obloženi mnogim malim bodljama kako bi se branili od riba i drugih biljojeda koji žive pod vodom,[11] iako takođe mogu igrati napadačku ulogu u uništavanju suparničkih biljaka u blizini dok se ljiljan razvija kada agresivno traži i hvata sunčevu svetlost,[12] uništavajući druge biljke direktno ispod njihovog lišća tako vitalnog resursa i značajno zatamnjujući vode ispod njih.Poznato je da mlađi džinovski lokvanj okreću svoje bodljikave stabljike i pupoljke dok rastu da bi na silu napravili prostor za sebe.[13]

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Svaka biljka nastavlja da proizvodi cveće tokom cele vegetacijske sezone, a one su zajedno razvile uzajamni odnos sa vrstom skarabeja iz roda Ciclocephala kao oprašivačem.[14]Svi pupoljci u jednom komadu će početi da se otvaraju u isto vreme i dok to rade, puštaju voćni miris.[15] U ovom trenutku latice cveta su bele, a bube privlače i boja i miris cveta. U sumrak cvet prestaje da proizvodi miris i zatvara se, hvatajući bube unutar svojih karpelarnih dodataka.[15] Ovde su prašnici zaštićeni parakarpelima i ceo sledeći dan cvet ostaje zatvoren. Šupljina u kojoj je buba zarobljena sastoji se od sunđerastog, skrobnog tkiva koje obezbeđuje hranu za bubu. Za to vreme biljka počinje da oslobađa antocijanine, što zauzvrat menja latice iz bele u crvenkasto ružičastu boju, što je znak da je cvet oprašen. Dok buba žvaće unutar cveta, prašnici padaju prema unutra, a prašnici, koji su već otpali, ispuštaju polen na prašnike.[15]Tokom večeri drugog dana, cvetovi će se otvoriti dovoljno da pusti bubu, i dok se ona probija kroz prašnike, biće prekrivena polenom. Ovi insekti će zatim nastaviti da pronađu novootvoreni lokvanj i oprašuju polenom koji nose sa prethodonog cveta. Ovaj proces su detaljno opisali Ghillean Pance i Horhe Arius.[15][16]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Victoria regia, kako je nazvana, opisana je od strane Tadeaš Haenke 1801.[17] godine. Nekada je bio predmet rivalstva između viktorijanskih baštovana u Engleskoj. Uvek u potrazi za spektakularnom novom vrstom kojom bi impresionirali svoje vršnjake, viktorijanski „baštovani“[18] kao što su vojvoda od Devonšira i vojvoda od Nortamberlenda započeli su takmičenje da postanu prvi koji će uzgajati i cvetati ovaj ogroman ljiljan. Na kraju, dvojica pomenutih vojvoda su postali prvi koji su to postigli, a Džozef Pakston (vojvoda od Devonšira) je bio prvi u novembru 1849. namestivši toplo močvarno stanište ljiljana (što nije lako zimi u Engleskoj sa samo kotlovima na ugalj za grejanje), i "Mr Ajvison" drugi i više konstantnije uspešniji (za Nortamberlend) u Sion House-u.

Vrsta je kupila maštu javnosti i bila je tema nekoliko posvećenih monografija. Botaničke ilustracije kultivisanih primeraka u delu Fiča V.J. Hookera iz 1851. godine Victoria Regia[19] dobile su priznanje kritike u Athenaeumu, „tačne su i prelepe“.[20] Vojvoda od Devonšira poklonio je kraljici Viktoriji jedno od prvih cveća i dao mu ime u njenu čast. Ljiljan, sa rebrastom donjom površinom i listovima koji prožimaju „kao poprečni nosači i oslonci“, kao Pakstonova inspiracija za Kristalnu palatu, zgradu četiri puta veću od Svetog Petra u Rimu.“[21]

Prikazana je na gvajanskom grbu.[22]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Članak „Acta Horticulturae“-Knock K. izdanje  iz 2004 godine .  
  • Članak „Oxford University Press“-Ray, Hon. Robert izdanje iz 2007 godine.
  • Članak „Acta Amazonica“-Prance Ghillean T. izdanje iz 1975 godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Knotts, K. (2004). „AN ADVENTURE IN PARADISE: NEW DEVELOPMENTS IN THE RAISING OF CULTIVARS OF THE GIANT WATERLILY, VICTORIA SCHOMB”. Acta Horticulturae (634): 105—109. ISSN 0567-7572. doi:10.17660/actahortic.2004.634.13. 
  2. ^ Lady Sydney Morgan, review in Athenaeum, 1837, Routledge, 2013-07-23, str. 62—67, ISBN 978-0-203-19891-9, Pristupljeno 2024-05-18 
  3. ^ Ray, Hon. Robert (Francis), (born 8 April 1947), Chairman, Australian Political Exchange Council, 2009–13; Senator for Victoria, 1981–2008, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2024-05-18 
  4. ^ Opitz, Donald L. (2014). „‘The sceptre of her pow'r’: nymphs, nobility, and nomenclature in early Victorian science”. The British Journal for the History of Science (na jeziku: engleski). 47 (1): 67—94. ISSN 0007-0874. doi:10.1017/S0007087413000319. 
  5. ^ Brittain, William James, (22 July 1905–12 July 1977), Chairman: Brittain Publishing Co. (London) Ltd; Brittain Publishing Co. (Canada) Ltd; London and Local Newspapers Ltd; Brittain Newspapers Ltd; Latin-American Trade Ltd; World Trade Publishing Co. Ltd; Indicator Newspapers Ltd; West London Chronicle Ltd; Practical Banking Ltd, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2024-05-18 
  6. ^ „Volume 1923 - Japan Chronicle Commercial Supplement > Date 29 November 1923”. Japan Chronicle Online. Pristupljeno 2024-05-18. 
  7. ^ „Supplementum Epigraphicum GraecumSivrihissar (in vico). Op. cit. Op. cit. 334, n. 19.”. Supplementum Epigraphicum Graecum. Pristupljeno 2024-05-18. 
  8. ^ Prance, Ghillean T.; Arias, Jorge R. (1975). „A study of the Floral Biology of Victoria amazonica (Poepp.) Sowerby (Nymphaeaceae)”. Acta Amazonica. 5 (2): 109—139. ISSN 0044-5967. doi:10.1590/1809-43921975052109. 
  9. ^ Esposito, Matthew, ur. (2020-01-03), Frank Vincent, Around and about South America: Twenty Months of Quest and Query (New York: D. Appleton and Co., 1890), pp. 249–250, 260–261, 265–266, 303, Routledge, str. 400—402, ISBN 978-1-351-21162-8, Pristupljeno 2024-05-18 
  10. ^ Fitter, Richard (1985). „Key Environments: Galapagos Edited by Roger Perry Pergamon Press, Oxford, 1984, £14·95, $23·95”. Oryx. 19 (1): 49—50. ISSN 0030-6053. doi:10.1017/s0030605300019591. 
  11. ^ NYMPHÆACEÆ.—WATER LILY TRIBE, Cambridge University Press, 2014-01-23, str. 24—26, Pristupljeno 2024-05-18 
  12. ^ „Charles Babbage to Sir David Brewster, January 1829 [baascoRH0010022a2c]”. Electronic Enlightenment Scholarly Edition of Correspondence. 2023. Pristupljeno 2024-05-18. 
  13. ^ McGuffie, Joshua (2019-07-10). „Planet Earth II: BBC (November 2016–January 2017) Television”. Journal of the History of Biology. 52 (3): 505—507. ISSN 0022-5010. doi:10.1007/s10739-019-09575-4. 
  14. ^ Seymour, R. S.; Matthews, P. G. D. (2006-06-27). „The Role of Thermogenesis in the Pollination Biology of the Amazon Waterlily Victoria amazonica”. Annals of Botany (na jeziku: engleski). 98 (6): 1129—1135. ISSN 0305-7364. doi:10.1093/aob/mcl201. 
  15. ^ a b v g „Charles Babbage to Sir David Brewster, January 1829 [baascoRH0010022a2c”. Electronic Enlightenment Scholarly Edition of Correspondence. 2023. Pristupljeno 2024-05-18. 
  16. ^ „Figure 8: Total distribution of COVID-19 cases in Victoria, Australia from 28 August 2021 to 8 November 2021.”. dx.doi.org. Pristupljeno 2024-05-18. 
  17. ^ „Diversity is our mission. BGBM Annual Report 2015-2016”. 2018-05-02. doi:10.3372/jb.2015-2016.en.1. 
  18. ^ Gardeners and Gardens, Duke University Press, 2007-02-28, str. 151—184, Pristupljeno 2024-05-18 
  19. ^ Hooker, William Jackson; Fitch, W. H. (1847). Description of Victoria regia, or, Great water-lily of South America (with four plates) /by Sir W.J. Hooker. London :: Reeve,. 
  20. ^ Allibone, S. Austin (1884-11-29). „Allibone's “critical dictionary of English authors””. Notes and Queries. s6—X (257): 435—435. ISSN 1471-6941. doi:10.1093/nq/s6-x.257.435c. 
  21. ^ Loewer, H. Peter; Loewer, Peter (2002). The evening garden: flowers and fragrance from dusk till dawn. Portland, Or: Timber Press. ISBN 978-0-88192-532-6. 
  22. ^ Loewer, H. Peter; Loewer, Peter (2002). The evening garden: flowers and fragrance from dusk till dawn. Portland, Or: Timber Press. ISBN 978-0-88192-532-6. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Vladan3122/песак&oldid=27794293”