Korisnik:Vladimir Fric/pesak

U drugim Medijima 

Televizija

-Kalifornikacija-Sezona 1, Epizoda 5

- Rouzmari I Tajm– Sezona 1 Epizoda 1 

-Dauntonska Opatija – Sezona 6, Epizoda 5

Likovna umetnost

''Лепа Госпа Без Милости'' bila je popularna tema za Prerafaelite. Obradili su je Frenk Dikse, Frenk Kadogan Kuper, Džon Vilijam Voterhaus, Artur Hjuz, Volter Krejn i Henri Mejnel Rijam. Postoji i satirična verzija koja je obavljena u magazinu Panč 1. decembra 1920. godine.

Muzičke adaptacije

Najpoznatija muzička adaptacija koja postoji je od Čarlsa Vilijersa Stanforda. To je dramatična interpretacija koja zahteva talentovanog (muškog) vokalistu i pođednako talentovanog korepetitora. I dan danas je popularna i uvrštena je u mnoge antologije engleskih pesama ili engleske muzičke umetnosti koje su snimili mnogi poznati izvođači.  Patrik Hedli je napisao verziju za tenor, hor za četiri glasa i orkestar.

Film

Američki film Pesnik Vrhova iz 1915. godine  je zasnovan upravo na ovoj pesmi. Antagonista iz filma Koralina, koji je -kadar-po-kadar animirana mračna fantazija, upućuje na Lepu Gospu u pesmi (videti u odeljku Knjige).

Film Koralina (koji je režirao Henri Selik) spominje zlu Drugu Majku kao “beldam” (engl. Belle Dame), i uključuje sličnu temu u kojoj junak biva zarobljen kod lepe žene koja ga navodno voli.

Knjige

Poslednje dva stiha 11. strofe, „Kad san taj presta, ostah sam kraj padine“, iskorišćena su za naslov kratke naučno-fantanstične priče koju je napisao Džejms Tiptri Junior 1973., a koja je nominovana za Hugo i Nebjula nagrade.

Poslednja dva stiha 1. stofe (''већ трска свену, птичији пој сав неста сад'') su iskorišćena za epigraf za knjigu Rejčel Karson Tiho Proleće iz 1962., koja govori o ekološkoj šteti uzrokovanoj neodgovornom upotrebom pesticida. Drugi stih se ponavlja kasnije u knjizi, kao naslov za poglavlje o specifičnim posledicama koje je upotreba pesticida imala na ptice.

Stih je isto upotrebljen na 27. strani knjige Filipa Rota Ljudska Ljaga, kao reakcija na Kolmanov opis mnogo mlađe žene koja je novi predmet njegove naklonosti.

Beldam u knjizi Koralina Nila Gejmena iz 2002. godine, koja je fantastična priča strave i užasa, odnosi se na misterioznu ženu iz Kitsove pesme koja se isto zove Belle Dame. Njih dve imaju mnogo sličnosti i obe domamljuju protagoniste u svoje jazbine tako što pokazuju ljubav prema njima i daju im poslastice. Protagonisti se u obe priče susreću sa duhovima koji su pre njih upoznali ove žene i upozoravaju protagoniste na njihovu pravu prirodu. Na kraju priče, protagonisti su izgubljeni u njihovim jazbinama, samo što Koralina uspeva da pobegne, dok bezimeni vitez iz pesme ostaje zarobljen.

Knjige Vladimira Nabokova Lolita, Bleda Vatra, Pravi Život Sebastijana Najta pozivaju se  na pesmu.

U  Hunting Ground    (Lovište) Patriše Brigs, Lepa Gospa Bez Milosti je identifikovana kao Dama od Jezera i skriveni je antagonista.

Novela Bledi Kralj Dejvida Fostera Volasa iz 2011. godine poziva se na naslov pesme.

Pesma se takođe spominje u priči pod naslovom ‘’The Adventure of the Three Gables’’  (’’Avanture tri Zabata’’) iz Memoara Šerloka Holmsa, koje je napisao Artur Konan Dojl. U Konan Dojlovim Memoarima opis lika Isadore Klein poredi se sa lepom gospom bez milosti.

Zbirka novela Kasandre Kler  Tales From the Shadow hunter Academy  (Akademije Mračnog Lovca) sadrži novelu pod naslovom Bledi Kraljevi i Princeze, nazvanu po stihovima: ''Tad mnogi  kralj I vitez sa njim, sav bled mi reče  kao sen''. Tri strofe pesme se takođe navode u noveli.

U intervjuu za časopis The Quietus  engeski tekstopisac i muzičar Džon Lajdon je naveo ovu pesmu kao omiljenu.