Korisnik:Vuksaa24 NT

Alokacija resursa

Alokacija resursa, u ekonomiji, naziv za podelu resursa za odgovarajuće namene. Može se odvijati uz veće ili manje učešće organa kao što je država. Tržište može biti dobar alokator, ali ne uvek i vladina regulacija je uvek neophodna.

Za efikasno raspoređivanje resursa na tržištu potrebna je konkurentnost tržišta proizvodnih faktora i proizvoda, koja se obezbeđuje kada ne postoje barijere za ulazak na tržište i kada potrošači i proizvođači imaju potpune informacije, ali ovo je savršeno tržište koje ne postoji. Da bi se obezbedili ovi uslovi potrebna je državna regulacija. Konkurencija može biti neefikasna zbog pada troškova proizvodnje, pa je i tada potrebna državna regulacija. Vladina regulativa obezbeđuje zaštitu i zakonsku primenu radi zaštite ugovornih aranžmana neophodnih za funkcionisanje tržišta. Postoje određene robe koje tržište ne obezbeđuje u potrebnim količinama, čak i uz zakonsku regulativu i uklonjene prepreke za konkurenciju. Tu nastaje problem eksternih efekata (eksternalija), koji se koriguje politikom javnog sektora, odnosno subvencija, diskriminatornog oporezivanja ili budžetske satisfakcije. Postoje javna dobra koja bi privatni preduzetnici mogli da proizvode, jer su svima potrebna, ali problem je naplata. Primer je javna rasveta ili zaštita zelenila. Ne žele da preuzmu proizvodnju takve robe jer ne mogu da je plate, niti da isključe neplatiše iz proizvodnje.

Država može da reši problem tako što će oporezovati privredu i građane, odnosno potencijalne korisnike javnih dobara, čime posredno naplaćuje korišćenje, pa se brine o proizvodnji javnih dobara. Kvazi-javna dobra kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje ili stanovanje za siromašne, koje trenutno obezbeđuje država, mogla bi da obezbedi privatna preduzeća. Država proizvodi ova javna dobra jer smatra da bi privatna ponuda tih dobara bila neadekvatna ni u kvantitetu ni u kvalitetu. Tržište je neefikasno, jer bi potcenilo potražnju i tako formiralo nedovoljnu ponudu javnih dobara, odnosno alokacija resursa ne bi bila optimalna, a javna dobra su neefikasna u tržišnom smislu. Zbog toga je potrebna državna intervencija.

Neophodno je prepustiti alokaciju resursa tržištu jer ono to čini najracionalnije i najbolje može da odgovori na fundamentalno pitanje privrede što je: "kako i za koga proizvoditi" . Međutim, ona je najbolji alokator resursa samo ako se obezbedi savršena konkurencija, koju je veoma teško stvoriti. Bez obzira na nemogućnost stvaranja savršene konkurencije, tržište je i dalje, u većini slučajeva, prihvatljiv mehanizam alokacije resursa. U drugim situacijama, javne finansije dolaze u obzir.

Upravljanje resursima u organizacionim naukama bavi se alokacijom. Neoklasična škola ekonomije polazi od fundamentalne ideje da su predmet ekonomske nauke retka dobra ili resursi za koje je izuzetno važno njihovo efikasno korišćenje i optimalna alokacija.

Leonid Hurvič je 2007. godine dobio Nobelovu nagradu, koju je podelio sa Erikom Maskinom i Rodžerom Majersonom, koji su usavršavali svoj rad u tehnikama nesavršenih tržišta. Njihov rad se koristi za pronalaženje najefikasnijeg metoda alokacije resursa s obzirom na dostupne informacije.