Korpus Hermetikum
Corpus Hermeticum je zbirka od 17 starogrčkih spisa čije se autorstvo tradicionalno pripisuje legendarnoj helenističkoj ličnosti Hermesu Trismegistu, sinkretičkoj kombinaciji grčkog boga Hermesa i egipatskog boga Teuta.[1] Traktati u korpusu su prvobitno napisani u periodu oko 100. — oko 300. godine, [2] ali zbirku kakva je danas poznata prvi su sastavili srednjovekovni vizantijski urednici. Na latinski su ga u 15. veku preveli italijanski humanisti Marsilio Fićino (1433–1499) i Lodoviko Lazareli (1447–1500).[3]
Iako latinska, reč corpus je obično rezervisan za čitav korpus postojećih spisa koji se odnose na nekog autora ili temu, Corpus Hermeticum sadrži samo mali izbor postojećih hermetičkih tekstova (tekstovi koji se pripisuju Hermesu Trismegistu, poznatijem kao Hermetica). Njene pojedinačne rasprave citirali su mnogi autori počev od drugog i trećeg veka pa nadalje, ali je zbirka ovih tekstova kao takva prvi put posvedočena tek u delima vizantijskog filozofa Mihaila Psela (oko 1017–1078). [4]
Nakon što su ih Fićino i Lazareli preveli na latinski, Corpus Hermeticum je u velikoj meri uticao na zapadnu ezoteričnu tradiciju. Posebno se smatralo važnim tokom renesanse i reformacije, u kojima je hermetizam često funkcionisao kao vrsta srednjeg položaja između hrišćanstva i paganizma. [5] Hermesova percipirana antika osigurala je da će svako pisanje koje mu se pripisuje zauzeti važno mesto u Fićinovoj doktrini prisca theologia („antička teologija“), koja potvrđuje da postoji jedinstvena, istinska teologija koja je prisutna u svim religijama i koju je Bog dao čovečanstvu u dalekoj, iskonskoj prošlosti.[6]
Pozadina
[uredi | uredi izvor]Većina tekstova je predstavljena u obliku dijaloga, omiljenog oblika didaktičkog materijala u antici . Najpoznatija rasprava u Corpus Hermeticum je njegova uvodna rasprava, koja se zove Poimandr. Međutim, barem do 19. veka, ovo ime (pod raznim oblicima, kao što su Pimander ili Pimandr) se takođe uobičajeno koristilo za označavanje zbirke kao celine.[7]
Prevod Corpus Hermeticum iz 15. veka na latinski je dao osnovni podstrek u razvoju renesansne misli i kulture, imajući dubok uticaj na filozofe kao što su Piko dela Mirandola (1463–1494), Đordano Bruno (1548–1600), Frančesko Patrići (1529–1597), Robert Flud (1574–1637), i mnogih drugih.[8]
Latinski prevod
[uredi | uredi izvor]Godine 1462, Marsilio Fićino (1433–1499) je radio na latinskom prevodu Platonovih sabranih dela za svog pokrovitelja Kozima de Medičija (prvog člana čuvene porodice Mediči koja je vladala Firencom tokom italijanske renesanse). Međutim, kada je rukopis Corpus Hermeticum postao dostupan, odmah je prekinuo rad na Platonu kako bi počeo da prevodi Hermesova dela, za koja se u to vreme smatralo da su mnogo starija, pa samim tim i autoritativnija, od Platonovih.[9]
Dok je Fićino preveo prvih četrnaest rasprava (I–XIV), Lodoviko Lazareli (1447–1500) je preveo preostala tri (XVI–XVIII). [10] Poglavlje XV izdanja ranog modernog doba je nekada bila ispunjena zapisom iz Suda (vizantijske enciklopedije iz desetog veka) i tri odlomka iz hermetičkih dela koje je sačuvao Joanes Stobaeus (f. peti vek), ali je ovo poglavlje izostavljeno u kasnijim izdanjima, koja stoga ne sadrže poglavlje XV. [11]
Nazivi rasprava
[uredi | uredi izvor]Traktati sadržani u Corpus Hermeticum su: [12] [13]
- I. Poimandrova beseda Hermesu Trismegistu
- II. Hermes Asklepiju
- III. Sveta beseda Hermesova
- IV. Beseda Hermesa Tatu: Posuda za mešanje iliti monada
- V. Hermesova beseda Tatu, njegovom sinu: Taj bog je nevidljiv i potpuno vidljiv
- VI. Hermes Asklepiju: Da je dobro samo u Bogu i nigde drugde
- VII. Da je najveće zlo u čovečanstvu neznanje o Bogu
- VIII. Hermes Tatu: Da ništa od stvari koje postoje nije uništeno, i greše oni koji kažu da su promene smrti i uništenja
- IX. Hermes Asklepiju: O razumevanju i osećajnosti: [Da su lepo i dobro samo u Bogu i nigde drugde]
- X. Hermes Tatu: Ključ
- XI. Um (Noza) Hermesu
- XII. Hermes Tatu: O zajedničkom umu
- XIII. Hermes Tatu, tajni dijalog na planini: O ponovnom rođenju i o zavetu ćutanja
- XIV. Hermes Asklepiju: Zdravlje duha
- XVI.[a] Asklepije kralju Amonu: Definicije o bogu, materiji, poroku, sudbini, suncu, intelektualnoj suštini, božanskoj suštini, čovečanstvu, rasporedu obilja, sedam zvezda i čovečanstvu prema slici
- XVII. Asklepije caru Amonu
- XVIII. Tat kralju: O duši ometenoj osećanjima tela
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- ^ The Chapter no. XV of early modern editions was once filled with an entry from the Suda (a tenth-century Byzantine encyclopedia) and three excerpts from Hermetic works preserved by Joannes Stobaeus (fl. fifth century), but this chapter was left out in later editions, which therefore contain no chapter XV.[14]
- Hermes Trismegist
- Hermetika, spisi koji se pripisuju Hermesu Trismegistu
- Definicije Hermesa Trismegista do Asklepija, Hermetička rasprava koja pripada istom podžanru 'religio-filozofske' Hermetike
- Rasprava o osmoj i devetoj, hermetički traktat koji pripada istom podžanru 'religio-filozofske' Hermetike
- Hermetizam, filozofski sistemi zasnovani na spisima koji se pripisuju Hermesu Trismegistu
- Hermetika, spisi koji se pripisuju Hermesu Trismegistu
Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ A survey of the literary and archaeological evidence for the background of Hermes Trismegistus in the Greek Hermes and the Egyptian Thoth is found in Bull 2018, str. 33–96.
- ^ Copenhaver 1992, str. xliv; Bull 2018, str. 32. Earlier dates have been suggested, most notably by the modern historians Flinders Petrie (500–200 BCE) and Bruno H. Stricker (c. 300 BCE), but these suggestions have been rejected by most other scholars (see Bull 2018, str. 6, note 23)
- ^ Copenhaver 1992, str. xl–xliii.
- ^ Copenhaver 1992, str. xlii.
- ^ Ebeling 2007, str. viii.
- ^ Ebeling 2007, str. 61–64.
- ^ See, e.g., the English translation by Everard, John 1650. The Divine Pymander of Hermes Mercurius Trismegistus. London.
- ^ Ebeling 2007, str. 68–70.
- ^ Copenhaver 1992, str. xlvii–xlviii.
- ^ Hanegraaff 2006, str. 680.
- ^ Copenhaver 1992, str. xlix.
- ^ Copenhaver 1992.
- ^ Salaman et al. 1999.
- ^ Copenhaver 1992, str. xlix.
Reference
[uredi | uredi izvor]Radovi naveo
[uredi | uredi izvor]- Bull, Christian H. (2018). The Tradition of Hermes Trismegistus: The Egyptian Priestly Figure as a Teacher of Hellenized Wisdom. Religions in the Graeco-Roman World: 186. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-37084-5. doi:10.1163/9789004370845.
- Copenhaver, Brian P. (1992). Hermetica: The Greek Corpus Hermeticum and the Latin Asclepius in a New English Translation, with Notes and Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-42543-3.
- Ebeling, Florian (2007). The Secret History of Hermes Trismegistus: Hermeticism from Ancient to Modern Times. Prevod: Lorton, David. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4546-0. JSTOR 10.7591/j.ctt1ffjptt.
- Fowden, Garth (1986). The Egyptian Hermes: a Historical Approach to the Late Pagan Mind. Cambridge University Press. ISBN 0-521-32583-8. OCLC 13333446.
- Hanegraaff, Wouter J. (2006). „Lazzarelli, Lodovico”. Ur.: Hanegraaff, Wouter J. Dictionary of Gnosis and Western Esotericism. Leiden: Brill. str. 679—683. ISBN 9789004152311.
- Salaman, Clement; van Oyen, Dorine; Wharton, William D.; Mahé, Jean-Pierre (1999). The Way of Hermes. London: Duckworth Books. ISBN 9780892811861.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Hermetica: The Greek Corpus Hermeticum And The Latin Asclepius In A New English Translation na sajtu Internet Archive
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
