Kosor 787
| Kosor 787 | |
|---|---|
| |
| Država porekla |  Ujedinjeno Kraljevstvo
|
| Tip | osmatrački zemaljski radar |
| Frekvencija | 2,940−2,980 MHz |
| Širina snopa | 1,4 km |
| OPM | 12 po minutu |
| Domet | 185 km |
| Azimut | 0−360 ° |
| Podizanje | 0−45 ° |
| Snaga | 450 kW |
Kosor 787 (engl. Cossor C.R. 787) je osmatrački zemaljski radar srednjeg dometa opšte namene za praćenje situacije u vazduhu britanske proizvodnje.
Opis
[uredi | uredi izvor]Pojavio se 1960. godine i zbog korišćenja desetcentimetarskog S-opsega (S-band) imao je vrlo uzan radarski snop zahvaljujući kojem je imao dobar vertikalni prikaz visoke rezolucije uz prihvatljivu veličinu antene i snagu uređaja. Posebno je bio pogodan za aerodromsku prilaznu kontrolu leta jer je njime bilo moguće navođenje aviona koji sleće u lošim meteo-uslovima ili noću sve na daljinu od 900 metara od aerodroma.
Mogao je biti izveden kao pokretan ili stacionaran i imao je sistem za uklanjanje smetnji u odrazu nastalih zbog kiše ili snega. Opsluživala su ga tri čoveka - dva operatera i jedan tehničar. U zavisnosti od željene preciznosti, operater je mogao da izabere jedan od četiri raspoloživa dometa radara: 18,5, 46,25, 92,5 i 185 kilometara (10, 25, 50 i 100 nautičkih milja), pri čemu je situaciju u vazduhu pratio na ekranu prečnika 305 mm.
Jugoslavija
[uredi | uredi izvor]Izloženi primerak u Muzeju vazduhoplovstva – Beograd bio je postavljen na vrhu kontrolnog tornja od prvog dana rada Aerodroma „Nikola Tesla” od 1962. do 1989. godine i na neki način postao je njegov zaštitni znak. Po rashodovanju iste godine predat je Muzeju.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Izvori
[uredi | uredi izvor]- Sadržaj ovog članka je jednim delom ili u celosti preuzet sa Muzeja vazduhoplovstva Beograd. Nosilac autorskih prava nad materijalom je dao dozvolu da se isti objavi pod slobodnom licencom. Dokaz o tome se nalazi na OTRS sistemu, a broj tiketa sa konkretnom dozvolom je 2009082810052656.