Kosta Jovanović (knjižar)
Kosta Jovanović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1838. |
| Mesto rođenja | Šabac |
| Datum smrti | 23. oktobar 1923. |
Kosta Jovanović (Šabac, 20. jun 1838 — Beograd, 23. oktobar 1923) bio je srpski knjižar. Vezuje se za knjižarstvo niškog kraja.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kosta Jovanović je u Šapcu proveo detinjstvo, gde je završio osnovnu školu i šest razreda gimnazije. Kao mladić putovao je u Beograd u trgovinu braće Sterije i Fiča Molerovića. Naposletku Kosta otvara svoju manufakturnu radnju u Šapcu. Posle izvesnog vremena prelazi sa svojom radnjom u Beograd, gde direktno trguje carigradskom robom. Kosta je često i sam, preko Niša, išao za Carigrad.
Za vreme bombardovanja Beograda od strane Turaka 1862. godine, Kosta je učestvovao u borbi protiv neprijatelja, pucajući sa prozora Mitropolije na turske vojnike na Kalemegdanu, zbog čega je između ostalog smatran i velikim patriotom.
U to vreme njegovo obrazovanje nije ostalo nezapaženo. Ubrzo po oslobođenju Niša od Turaka 1878. godine, na predlog tadašnjeg ministra pravde Dimitrija Matića, upućen je u Niš u novootvoreni Kazneni zavod za računovođu. Na položaju činovnika uprave Kaznenog zavoda proveo je nekoliko godina, i potom ostaje da živi u Nišu.
Posle smrti Dušana Valožića 1889. godine, Kosta preuzima njegovu dobro razrađeu knjižaru i drži je sve do balkanskih ratova. Knjižaru su punih 20 godina posećivale sve niške školske generacije.
S najavom Prvog balkanskog rata 1912. godine i usled starosti, Kosta je bio primoran da se povuče u tih i miran život. Pošto nije uspeo da proda knjižaru, deo materijala je prodao na sitno, a ostatak poneo svojoj kući da bi kasnije 1915. godine bugarski vojnici sve spalili. Kosta je 1918. u Nišu dočekao oslobođenje Srbije, gde je ostao do jula 1919. godine. Nakon toga se seli u Beograd, gde je naposletku i umro.[1]
Kosta je u Nišu živeo pune 42 godine, veoma uvažavan i cenjen od strane svojih sugrađana.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Starčević, Velimir (2011). Staro srpsko knjižarstvo. Službeni glasnik. str. 206, 207. ISBN 9788651906896.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Starčević, Velimir (2011). Staro srpsko knjižarstvo. Beograd: Službeni glasnik
- Jonović, Petar (2005). Srpsko knjižarstvo. Novi Sad: Prometej