Коњ (песма)
| Konj | |
|---|---|
| Pesma | |
| Izvođač | grupa Ljube |
| Objavljena | 1994. |
| Jezik | ruski |
„Konj“ (rus. Konь) je ruska pesma koju je grupa Ljube prvi put izvela 1994. godine. Autor muzike je Igor Matvijenko, autor teksta je njegov dugogodišnji saradnik Aleksandar Šaganov.
Pesma je izuzetno popularna, u izvođenju mnogih izvođača i dobila je karakter „narodne”. [1][2] Takav slučaj desio se i u Srbiji, ekvivalent bi bila pesma Pukni zoro.[3]
O pesmi
[uredi | uredi izvor]Prema rečima Matvijenka, pesma je napisana za još jedan njegov produkcijski projekat „Ivanuški Internašnl“ i tek u poslednjem trenutku došla je ideja da se prepravi za grupu Ljube.
Prema rečima Nikolaja Rastorgujeva, prvo javno izvođenje pesme održano je na muzičkom festivalu Zvёzdnый priboй-94 u Sevastopolju, tokom kojeg pevač nije mogao da zadrži suze.[4][5][6]
Popularnost
[uredi | uredi izvor]Kao rezultat sociološke studije koju je 2015. godine sproveo časopis Ruski Reporter, tekst „Konja“ je zauzeo 32. mesto na listi najpopularnijih stihova u Rusiji, ispred himne Sovjetskog Saveza, čiji je tekst zauzeo 39. mesto na ovoj rang listi.[7] Dmitrij Sokolov-Mitrič smatra da je pesma postala svojevrsna nezvanična himna Rusije.[8]
Direktor hora Sretenjskog stavropigijskog manastira Nikon Žila ističe da je ovo najpopularnija pesma sa repertoara hora među slušaocima širom Rusije. [9]
Tekst
[uredi | uredi izvor]
U tekstu su korišćeni arhetipski motivi ruske lirike. Postoji i sličnost sa linijom Sergeja Jesenjina iz pesme „Lišće pada, lišće pada...“.
Sokolov-Mitrič, pokušavajući da otkrije tajnu njenog uspeha, piše: „Sve genijalno je jednostavno i neobjašnjivo. Možda ima veze sa imidžom konjanika - neiscrpnog i fundamentalnog za svaku kulturu. Čovek i konj - tu je pripitomljena moć, uzajamno pokoravanje i još mnogo toga. Nema naroda, bar u Rusiji i njenom neposrednom okruženju, gde slika konja ne bi bila do krajnosti sakralizovana“. O stihovima „Pusti me da vidim / Gde polje rađa zoru“, on formuliše: „I evo je – narodne ideje. I opet nečuvena jednostavnost. Stići do horizonta. Uvek koračajući ka suncu u naivnoj nadi da ću ga uhvatiti. Misija je prosta i istovremeno odlična. Jer nije bitno da li to mesto postoji ili ne. Važno je da postoji beskrajan izvor izazova za ovu naciju. Hodajte, skačite, jurite prema svetlosti koja se pojavljuje, na Istok. Gde sve počinje i ništa ne umire. Odatle dolazi novi dan, nova svetlost, novi život“.[8]
Muzika
[uredi | uredi izvor]Pesma je napisana u tonalitetu d - mola. „Akordi i note su progresivni, četvrtine, ravnomerne i produžene.” Ona „počinje bez pratnje, a kapela, u narodnoj tradiciji, kada počinje pevač. Muški hor se pridružuje postepeno, kao izdaleka. Treći stih je ton viši, intenzitet se pojačava, emocije preplavljuju, a završna fraza, u najboljim tradicijama žanra, ostavlja prostor za razmišljanje, neku nedorečenost“.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „Alekseй Šelest. Intervью s Igorem Matvienko”. Arhivirano iz originala 2016-08-23. g. Pristupljeno 2016-08-26.
- ^ „Pяtь pesen Igorя Matvienko, kotorыe ušli v narod”. 7Dneй.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-02-13.
- ^ Nportal (2022-12-05). „MNOGI NE MOGU DA POVERUJU: Kako je nastala pesma "Pukni zoro" - ni majka mu nije verovala da je napisao ovu numeru”. Nportal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-09-08.
- ^ „Segodnя večerom. Igorь Matvienko. Vыpusk ot 17.02.2018”. Arhivirano iz originala 2020-02-06. g. Pristupljeno 2021-09-22.
- ^ „LЮBЭ — Konь — YouTube”. Arhivirano iz originala 2021-09-18. g. Pristupljeno 2021-09-22.
- ^ „«Konь» v filьme «Zona Lюbэ» (otrыvok)”. Arhivirano iz originala 2014-07-20. g. Pristupljeno 2016-08-27.
- ^ Vitaliй Leйbin, Natalья Kuznecova (2015-06-26). „Slova ne vыkinešь”. rusrep.ru. Arhivirano iz originala 2016-04-21. g. Pristupljeno 2016-04-10.
- ^ a b „TOLЬKO MЫ S KONEM”.
- ^ „Regent Hora Sretenskogo monastыrя Nikon Žila v Voroneže: «Naša muzыka internacionalьna!»”. Arhivirano iz originala 2019-02-17. g. Pristupljeno 2016-08-26.
