Kragujevački golub visokoletač
Kragujevački golub visokoletač (engl. Kragujevac pigeon highflyer) je stara autohtona rasa golubova iz Srbije, iz grada Kragujevaca, karakteriše je izuzetna pamet i moć pamćenja, poseduje jedinstven izgled za jednog visokoletača, široka ćuba i mali beo kljun, ima karakterističan let sa repom raširenim u lepezu. Leti u jatu kružno, iznad i striktno u pravcu golubarnika do same tačke kada ne može golim okom da se vidi dužina leta je od 6 do 8 časova,kod ekstremnih primereka i preko 11 časova.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Kragujevački golub visokoletač je nastao parenjem domaćih rasa visokoletača koje su odgajane na crkvenim imanjima na prostorima Šumadije. Prvi pisani tragovi o ovoj rasi potiču iz pedesetih godina ovog veka a prvo pojavljivanje na izložbi sitnih životinja zabeleženo je od 4 do 6 juna 1954 u Kragujevcu pod nazivom "Izložba ptica" u objektu zvanom Sokolana izgrađenom u naselju Stara radnička kolonija 1929 godine.U takmičarskim listama 1960 godine Saveza sportskih društava odgajivača golubova visokoletača S.R.S. Kragujevac, podrazumevalo se da visokoletač bude sa belim kljunom. Neposredno pred navedenu izložbu sačinjen je i jedan od prvih radnih standarda rase da bi se ocenjivala u eksterijeru. Taj standard je pretrpeo više izmena, prva je 1975 god. potom 1981 god. 1998 god. i najnovija revizija 2019 god. koja je urađena po najnovijem šablonu standarda Evropskog saveza (Entente Européenne d'Aviculture et de Cuniculture), a verifikovala ga je standard komisija Asocijacije udruženja sitnih životinja Srbije (AOS).U tom periodu ova rasa postaje zanimljiva i široj javnosti pa su učestali i tekstovi o njoj u novinama, dnevnim listovima i na internet portalima[1][2][3].
Rasa Kragujevački golub visokoletač se do 1978 izlaže sporadično i samo na lokalnim izložbama a od 1978 počinje izlaganje po celoj Srbiji. Predstavljanje ove rase počinje jednim tekstom u biltenu Odgajivač[4] koji je tada bio organ Saveza odgajivača sitnih životinja Jugoslavije a takođe i u knjizi "Priručnik za sudije[5]" iz tog vremena, potom rasa počinje da se izlaže na teritoriji cele Jugoslavije. Takođe postoji revidiran tekst standarda iz 1998 u priručniku za sudije pod nazivom Standard golubova.
Do 1974 Ova rasa se zvanično takmičila u letu o čemu postoje pisani tragovi u vidu ocenskih listi izdatih od strane SAVEZA SPORTSKIH DRUŠTAVA ODGAJIVAČA GOLUBOVA VISOKOLETAČA S.R.S
Na sajmu peradarstva u Somboru 1978 godine u katalogu je zabeleženo pojavljivanje ove rase golubova na takmičanju u lepoti a potom 1978 i 1979 u Zrenjaninu[6][7] i od tada je njegovo pojavljivanje na izložbama konstantno.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Kragujevački golub visokoletač ima veoma mekan i spor rad krila,u toku leta rep mu je raširen u lepezu,lete usko i kružno iznad svojih volejera i relativno brzo dostižu propisane visine. Mladi golubovi već posle nekoliko letova se veoma dobro jate, tako da jata od pet do deset golubova lete u zgusnutom i kompaktnom poretku. Usled volijernog odgoja kod koga su zahtevane i potencirane eksterijerne odlike došlo je do smanjenja letačkih sposobnosti tako da danas ovi golubovi lete od 6 do 8 časova,mada ima i primeraka sa vremenom leta do preko 11 časova.
Opis rase[uredi | uredi izvor]
Opšti Utisak: Figura tela je srednje veličine, elegantnog držanja,živahan i veseo.
Rasne odlike: Uvek beo kljun, široka ćuba takoreći od uha do uha. Navedene rasne karakteristike mogu se uzeti pod opšti utisak.
Glava[uredi | uredi izvor]
Oblik: Okruglog oblika,čelo više, strmije i šire.
Položaj glave: Horizontalno nošena.
Struktura perija glave: glava sa širokom ćubom (koja se prostire od uha do uha) bez rozetni.
Ćuba: široka, koja se prostire od uha do uha, gornja ivica ćube je postavljena u ravni sa temenom.
Kljun: Srednje dužine, postavljen je tako da formira ravnu liniju sa linijom čela. Kljun je uvek bele boje. Tamni, tamnoplavi i plavi golubovi mogu imati tamne mrlje na vrhu kljuna.
Oči[uredi | uredi izvor]
Boja Očiju: Oči su svetle i bistre.
Posebne osobine: dozvoljena je i bledo ružičasta boja po obodu beonjače,zenice su srednje veličine i crne.
Kapci: struktura, fina, očni okviri ( Očni prstenovi) moraju biti dvostruki i pravilno postavljeni oko oka, čvrsti i zategnuti, boja odgovara boji kože.
Kljun:
Oblik: srednje dug (od 12 do 14 mm).
Položaj kljuna: postavljen je tako da formira ravnu liniju sa linijom čela.
Boja kljuna: Kljun je uvek bele boje. Tamni, tamnoplavi i plavi golubovi mogu imati tamne mrlje na vrhu kljuna.
Grlo: Dobro izrežano, puno, kompaktno.
Vrat[uredi | uredi izvor]
Oblik: srednje dug, prilično širok i jak.
Struktura perija: glatko, normalno, sjajno (predstavlja najlepše obojeni deo tela, sjajan i jarko obojen).
Grudi: Široke, pune i zaobljene.
Leđa: Srednje veličine, ravna,blago nagnuta prema repu,zatvorena.
Krila:
Oblik: Srednje duga, čvrsta i jaka.
Stav: kraća od repa, leže na repu, ne ukrštaju se i ne dodiruju.
Struktura perija: duga, šira.
Rep:
Oblik: Srednje dug, u repu su 12 do 16 širokih i čvrstih pera.
Stav: U produžetku linije leđa, blago kos prema tlu, ali ne dodiruje tlo.
Noge:
Dužina: srednje dužine, crveno-ružičaste boje.
Držanje: prave i snažane.
Boja: crveno-ružičaste.
Stav: prav i pravilan.
Operjanost: noge nisu operjane.
Boja i crtež:
Postoje pet osnovnih boja: beli, crni, crveni, plavo-kovani, plavo-prugasti.
Boje koje se ređe javljaju: crni sa najdužim letnim perima u beloj boji, crveni boje bakra, bledocrveni, crveni sa leđima i repom u plavoj nijansi, crveni gde su najduža letna pera i rep u beloj boji, plavo-kovani svetlije nijanse, plavo-kovani tamnije nijanse, plavo-kovani gde su vrat i grudi plameno obojeni, a krila svetloplava ili tamnoplava, plavo-kovani kod kojih su najduža pera u krilima bela, plavo-prugasti svetlije nijanse, plavo-prugasti tamnije nijanse, plavo-prugasti gde su vrat i grudi plameno obojeni, a krila svetloplava ili tamnoplava, plavo-prugasti kod kojih su najduža pera u krilima bela.
Grube greške: Preveliko ili premalo telo, usko čelo,mala uska ćuba (kapa), žute ili crvene oči, dugačak i tanak kljun, tanak vrat, uzana prsa, viseća krila,otvorena leđa, nepotpun rep, operjane noge, mekano i rastresito perije, neravnomerne i nesimetrične šare.
Ocena:
Opšti utisak, stanje, forma, stav, držanje, oblik glave, kljun, boja očiju, ivice očiju, struktura perija, boja i crtež.
Veličina prstena: 7mm.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ 456236664. „AOS-INFO-NEWS”. Issuu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-20.
- ^ „Prijavljivanje na Fejsbuk”. Facebook (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-05-20.
- ^ Deo iz emisije City Kg kids o Kragujevackom golubu visokolrtacu (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-05-20
- ^ časopis za problematiku odgoja golubova,živine,ptica,kunićah malih životinja, Odgajivač; et al. (mart 1981) [1.3.1981]. „60070151”. Odgajivač. Novi Sad : Savez odgajivača sitnih životinja Jugoslavije;1978-1984. ISSN 0351-8299. Arhivirano iz originala 20. 05. 2021. g. Pristupljeno 20. 05. 2021.
- ^ Savez odgajivača sitnih životinja Jugoslavije (1981). Priručnik za sudije. Novi Sad: Požarevac Prosveta.
- ^ „Facebook”. www.facebook.com. Pristupljeno 2021-05-20.
- ^ „Facebook”. www.facebook.com. Pristupljeno 2021-05-20.