Краљица ваздуха и таме

Kraljica vazduha i tame
Prvo izdanje knjige
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	The Queen of Air and Darkness
Autor	T. H. Vajt
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	fantastika
Izdavanje
Datum	1939.
Broj stranica	282 (prvo izdanje)
Serija(l)	Kralj bivši i budući
Hronologija
Prethodnik	Mač u kamenu
Naslednik	Vitez lošeg kova

Kraljica vazduha i tame (engl. The Queen of Air and Darkness) je fantastični roman britanskog pisca T. H. Vajta, koji predstavlja drugi deo tetralogije Kralj bivši i budući. Nastavlja priču o novokrunisanom kralju Arturu, koji je još uvek pod tutorstvom mudrog Merlina, njegovom ratu protiv kralja Lota, a takođe uvodi u priču klan Orkni, grupu likova koji će izazvati konačan pad kralja.

Originalna druga knjiga u nizu bila je Veštica u šumi, objavljena 1939. godine. Ona ima istu generalnu radnju kao Kraljica vazduha i tame, ali je znatno duža i većina teksta je drugačija.

Radnja

Roman počinje sa četvoricom dečaka sa Orknija, Gavejnom, Agravejnom, Gaherisom i Garetom, koji pričaju priče kasno u noć. Dok pričaju, postaje jasno da gaje veliko poštovanje i ljubav prema svojoj majci, prelepoj kraljici Morgoz, iako se ona ne posvećuje u potpunosti majčinstvu, već ima želju da razume i otključa svoje magijske moći dok njen muž, kralj Lot, kreće u rat protiv kralja Artura. Takođe se satnaje da je Arturov otac, Uter Pendragon, silovao Morgozinu majku, Igrejn, što čini Morgoz Arturovom polusestrom (iako niko još nije svestan ove činjenice osim Merlina, koji je zaboravio da to kaže Arturu).

Artura još uvek podučava Merlin, iako se odnos između njih dvojice promenio. Umesto da Merlina vidi kao svemoćnog mudraca, Artur ga kroz roman tretira pre kao prijatelja. Uprkos tome, Merlin i dalje pokušava da nauči Artura kako da stvori savršeno društvo u svom novoformiranom kraljevstvu. Artur nije preterano zainteresovan i radije bi vodio ratove nego brinuo o seljanima.

Nazad na Orknijskim ostrvima, četvorici dečaka je dosadno i traže priču od svog učitelja, Svetog Toirdhilbaha, dosta drugačijeg učitelja iz Merlina. On im priča priču, ali se brzo iznervira na dečake i preti da će ih udariti šilejlom ako ga ne ostave na miru. Dok dečaci šetaju plažom nakon posete učitelju, ser Grimor Grimursum i kralj Pelinor stižu na obalu u magičnom brodu. Zajedno sa njima je i saracenski vitez po imenu ser Palomid. Njih trojica su prethodno bili u Flandriji gde se Pelinor zaljubio u ćerku flandrijske kraljice. Vitezovi su potom ušli u brod i nisu mogli da ga okrenu, zbog čega je Pelinor postao toliko izmučen ljubavlju da više ne želi da lovi Čudovišnu zver.

Artur se sprema za bitku protiv Lotovih gelskih ratnika i počinje da prihvata ideju viteštva. On otkriva Merlinu da planira da uguši Lotovu pobunu, a zatim da iskoristi svoju moć da sprovede pravdu širom svog kraljevstva.

Morgoz je zadovoljna što su se tri nespretna viteza iskrcala jer nemaju pojma da je Engleska u ratu sa Orknijem. Ona iskorišćava njihovo neznanje i pokušava da ih natera da se zaljube u nju. Poziva vitezove u lov na jednoroge, ali ne uspevaju da ulove ni jednog. Dečaci se konsultuju sa Svetim Toirdhilbahom, a zatim pokušavaju da uhvate živog jednoroga kako bi ga doveli svojoj majci. Skoro da uspeju, ali Agravejn ubija jednoroga u naletu besa. Ostala tri brata su ljuta jer veruju da im je Agravejn uništio šanse da dobiju nagradu od svoje majke; samo Garetu je žao jednoroga. Morgoz nije zadovoljna što su uspeli tamo gde ona nije i naredila je da se išibaju.

Na ravnicama Bedegrejn, Artur se priprema za bitku. On objavljuje svoju ideju o Okruglom stolu i Merlin ga obaveštava da jedan drugi kralj ima takav sto. Ovaj kralj je Leodegrans, otac Arturove buduće supruge, Ginevre. Ser Kej kaže da veruje da, ako će rat pomoći pokorenom narodu da živi boljim životom, oni treba da budu pokoreni. Merlin ga ljutito obaveštava da postoji izvesni Austrijanac koji deli Kejove stavove i koji je „uvalio svet u krvavi haos”.

Ser Palomid i ser Grimor, zabrinuti zbog ljubavi kralja Pelinora, planiraju da se preruše u Čudovišnu zver i namame ga da je juri. Njihov plan se izjalovi kada se pojavi prava Čudovišna zver i počne da ih juri. Provode noć uhvaćeni na pola litice.

Morgoz, frustrirana što se vitezovi nisu zaljubili u nju, odlučuje da su joj njeni dečaci važniji. Garet žuri da kaže svojoj braći da ih ona voli i otkriva da se Gavejn i Agravejn žustro svađaju. Agravejn želi da pošalje pismo Lotu, obaveštavajući ga o tri viteza i Morgozinim planovima da ga prevari. Gavejn se razbesneo tom idejom, smatrajući je izdajom njihove majke. Svađa se završava kada Agravejn zapreti Gavejnu skrivenim nožem, a Gavejn ga umalo ubije.

Merlin zna da je njegovom vremenu sa Arturom skoro došao kraj, jer će uskoro biti zatvoren na hiljadu godina. Artur je uznemiren i pita zašto Merlin ne može da izbegne zatvor koji ga čeka, a ovaj mu priča parabolu da objasni da niko ne može pobeći od sudbine. On takođe upozorava Artura na Ginevru i Lanselota, ali Artur je previše tužan zbog Merlinovog predstojećeg odlaska da bi to upozorenje primio k srcu.

Rano sledećeg jutra kralj Pelinor šeta sam po plaži kada ugleda Palomida i Grimora zaglavljene na litici, a Zver koja ih čeka ispod. Objašnjava da se Zver zaljubila u njih, jer ona misli da su njih dvojica u kostimu drugi pripadnik njene vrste, i on odbija da ubije stvorenje. Umesto toga, on je drži pritisnutim dok Grimor i Palomid beže u Morgozin zamak. Pelinor se ponovo nalazi sa Gicom, ćerkom kraljice Flandrije. Vraća se u zamak i otkriva da Čudovišna zver čeka napolju. Merlin započinje svoje putovanje da pronađe Nimue i prolazi pored njih. On savetuje par vitezova da psihoanalizuju Čudovišnu zver. Oni to i čine, ali se njihov trud izjalovi i Čudovišna zver se zaljubljuje u ser Palomida. Pelinor tada odustaje od jurnjave Zveri i ser Palomid preuzima njegovo breme.

Artur se suočava sa Lotom u bici koja će odrediti ko će vladati Britanijom. Artur tokom noći savladava Lota iz zasede, uprkos tome što Lot ima veći broj vojnika. Suprotno viteškom kodeksu, on takođe prvo napada neprijateljske vitezove umesto pešadije. Artur shvata da je pogrešno klati seljane radi zabave vitezova, kao što je Merlin insistirao u svojim lekcijama. Uz pomoć francuskih plemića, Bana i Borsa, Artur dobija bitku.

Poraženi Lot se vraća kući, a tri engleska viteza šokirana su saznanjem da je Orkni bio u ratu sa Engleskom. Morgoz odlazi na jug u Englesku kako bi se pomirila sa Englezima i sa sobom dovodi svoje sinove i trojicu vitezova. Artur obavlja venčanje Gice i Pelinora, koga se rado seća kao prvog viteza kojeg je upoznao. U isto vreme, Sveti Toirdhilbah se takođe ženi. Nakon ceremonije Morgoz zavodi Artura i zatrudni. Tada se Merlin, daleko u Severnom Hamberlandu, seća da je zaboravio da kaže Arturu da je Morgoz bila njegova polusestra, tako da je Arturova preljuba takođe bila incest. Morgoz ostaje trudna sa Mordredom, koji će jednog dana doći da uništi kraljevstvo svog oca.

Naslov

Naslov potiče iz jedne pesme A. E. Hausmana. Odnosi se na Morgoz, kraljicu vešticu sa Orknijskih ostrva. Ona ima četiri sina, ali ne mari za njih i više voli svoju magiju.

Veštica u šumi

Kraljica vazduha i tame je suštinski drugačija knjiga od Veštice u šumi, i obuhvata manje od polovine njene dužine. Opšti zaplet je sličan, ali ton je mračniji i nasilniji, a mnogi detalji su drugačiji; ser Palomid je učitelj dečacima, na primer, a satira kraljice Morgoz je duža i manje komična.

Spoljašnje veze

• Kraljica vazduha i tame na sajtu Goodreads