Krste Petkov Misirkov

Krste Petkov Misirkov
Lični podaci
Puno ime	Krste Petkov Misirkov
Datum rođenja	(1874-11-18)18. novembar 1874.
Mesto rođenja	Postol, Osmansko carstvo
Datum smrti	26. jul 1926.(1926-07-26) (51 god.)
Mesto smrti	Sofija, Kraljevina Bugarska
Potpis

Krste Petkov Misirkov ili Krsta Petković Misirkov (Postol, 18. novembar 1874 — Sofija, 26. jun 1926) bio je filolog, književnik, istoričar, etnograf, publicista i kolekcionar.

Život i karijera

Krste Misirkov rođen je 18. novembra 1874. godine u selu Postol, u Egejskoj Makedoniji. Selo se nalazi u blizini drevnog makedonskog glavnog grada Pele.

Obrazovanje

Šest razreda osnovne škole završio u ​​rodnom mestu. Školu je pohađao na grčkom jeziku. Loše materijalna situacija u porodici onemogućilao mu je da odmah nastavi školovanje. Nakon nekoliko godina pauze, dobio je stipendiju od srpskog udruženja „Sveti Sava“. Stipendija koju je dobio nije bila dobro prihvaćena jer se smatralo da se na ovaj način reklamira Srbija, kao što je to bio slučaj Grčkom i Bugarskom u Makedoniji.

Neko vreme primao je stipendiju sve dok nije shvatio da je počela da se koristi u političke svrhe. Izraženost politike kroz aktivnosti udruženja „Sveti Sava“, videla se u neredima koji pokrenuli makedonski naučnici. Zbog neslaganja sa neistomišljenicima, pobegao je iz Beograda u Sofiju.

U Bugarskoj se situacija ništa nije razlikovala u odnosu na Srbiju. Kako bi nastavio svoje obrazovanje u Sofiji, bio je primoran da nauči da čita i piše na bugarskom jeziku, što je odbio. Ponovo je pobegao u Srbiju pokušavši da završi treći razred gimnazije. Nije uspeo u svojo nameri. Upisao je prvu godinu teološke škole u Beogradu. Škola je bila specifična. Cilj je bio da se makedonski studenti pripreme za sveštenike i učitelje koji će kasnije biti u Makedoniji širiti priču o Srbiji.

Makedonski studenti izrazili su svoje nezadovoljstvo i pobunili se. Nakon pobune, škola je bila zatvorena a makedonski studenti su bili poslati u unutrašnjost Srbije. Tako se došao u Šabac, gde je završio četvrti razred gimnazije.

Nakon završene srednje škole, odlučio je da upiše i drugu srednju školu u Beogradu. Učiteljsku školu završio je 1895. godine.

Karijera

Rodna kuća Misirikova

Diploma

Nakon završetka škole, dobio je kancelariju u Prištini. Umesto da se pojavi na radnom mestu, tajno se preselio u Odesu.

Završena škola nije mu bila priznata u Turskoj. Bio je primoran da napiše seminarski rad o bogosloviji rodnog sela. Dve godine studirao je Medicinski fakultet. U studentskom okruženju, postao je veoma aktivan. Pisao je eseje, istorijsku etnografiju Balkanskog poluostrva koji je objavljena u časopisu „Živa antika“.

Usred najveće bitke za prevlast u Makedoniji, vratio se iz Turske u Makedoniju, u rodno selo. Upoznao se sa makedonskim revolucionarnim pokretom i istovremeno prikupio bogat folklorni, etnografski i topografski materijal, koji je kasnije objavio u svom časopisu „Vardar“.

Potom odlazi u Petrograd gde postaje član bugarskog društva studenata. Zajedno sa nekolicinom istomišljenika, osnovao je Tajni makedonsko-jedrenski komitet. Međutim, ruska vlada, zatvorila je Univerzitet u Petrogradu u pred-revolucionarnom periodu. Zbog novonastale situacije i lošeg zdravstvenog stanja, opet odlazi u Odesu.

Delo

Istraživao je popularnost Marka Kraljevića, što je poslužilo za njegov diplomski rad. Godine 1902., završio je fakultet u Petrogradu.

Iste godine osnovao je makedonsko studento društvo u Petrogradu. Godinu dana kasnije, makedonsko studensko društvo je preimenovano i od tada je delovalo kao društvo makedonskih naučnika i književnika - „Sveti Kliment“. Članovi ovog društva pokrenuli su inicijativu da svoje zahteve proslede najpre ruskoj vladi a kasnije i vladama drugih evropskih zemalja. Zahtevi su se zasnivali na priznavanju prava makedonskog naroda da bude nezavisan i makedonski književni jezik bude zvanično priznat. Zahtevali su i vraćanje Ohridske arhiepiskopije.

Krste Petkov postao je saradnik naučniku Petru Lavrovu. Žrtvovao je svoju univerzitetsku karijeru, napustio Petrograd i preselio se u Bitolj. U Bitolju je radio kao profesor u srednjoj školi. U Bitolj dolazi ruski konzul, Aleksandar Rostkovski, koji nije imao podršku svoje vlade. Turske vlasti u avgustu 1903. godine, iscenirale su i optužili ga za ubistvo konzula, zbog čega je on ponovo morao da ode u Rusiju.

Rusija je razvijala razne aktivnosti, pre svega novinarsku. Prevodio je knjige i udžbenike na makedonski jezik i zalagao se za otvaranje makedonske škole. Pripremio je prvo izdanje svog časopisa za štampu ali nije imao dovoljno sredstava da podigne štampani materijal. Prvi i ujedno i jedan broj časopisa sadrži vredan materijal napisan u makedonskom jeziku. U časopisu je opisao makedonski jazik i makedonsku naciju uopšteno. Pored časopisa „Vardar“, koji je štampan u 1905. godine (ali ne u prodaje), bio je uključen u rad istorijskog i filološkog društvo.

Tokom Prvog svetskog rata bio je vojni dopisnik prednji za južni deo Makedonije. U Drugom balkanskom ratu odlazi Kišinjev gde se vraća da radi kao profesor. Tokom 1913. makedonska kolonija u Petrogradu počela je da izdaje časopis i on odmah uspostavlja kontakte sa kolonijom koja je bila u bliskoj saradnji sa ljudima koji su radili u časopisu. Radove je objavljivao pod svojim imenom i pod pseudonimom K. Pelski.

Poslednje nedelje života

Misirkov grob u Sofiji

Prema memoarima njegove supruge Ketrin, šest nedelja lečen je bez tačne dijagnoze. Pretpostavljalo se da je bio oboleo od meningitisa ili encefalitisa.

Nakon šest nedelja jakog bola i povremenih nesvestica, umro je u bolnici 26. jula 1926. godine.

Kasnije je utvrđeno da je umrlo od tumora na mozgu. Mrtav, ceo dan leži u krevetu pored njega samo njegova žena. Nije bilo nikoga ko bi ga sahranio. Njegova supruga nije imala para za sahranu. Bolnica je ponudila da telo ostave na obdukciju, ali Ketrin i sin Sergej su to odbili.

Sahranjen je na groblju u Sofiji, mestu za sirotinju, gde je sahranjeno samo desetak ljudi.

Dela

• Predgovor
• Ono što smo uradili i šta treba da radimo u budućnosti?
• Da li Makedonci treba da imaju nacionalne naučne i literana prijateljstva?
• Nacionalni separatizam: koliko je razvijen i kako će se razvijati u budućnosti.
• Mogi li Makedonija da ima svoju etnografsku i političku jedinicu?
• Nekoliko reči o makedonskom književnom jaziku.

Probugarska dela:

• „Napomene o južnoslovenskoj filologiji i istoriji“ 1907. godina
• „Inteligencija u Makedoniji“ - 1912. godina
• „Naš nacionalni ep i Makedonija“ - 1919. godina

U ostvarivanju ideje o posebnom makedonskom jaziku, objavio je knjigu - „O makedonskih stvarima“ (Sofija, 1903). Knjiga predsatvlja političku analizu položaja makedonskog naroda i nacrt programa za makedonski nacionalni pokret. Istovremeno, ona otkriva politiku susednih zemalja protiv makedonskog naroda, jezika, kulture i etničkog identiteta.