Ksantip od Kartagine
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ksantip od Kartagine (grč. Ξάνθιππος) je bio grčki vođa najamnika, koji je bio u službi Kartagine tokom Prvoga punskoga rata. Uočio je prednosti i mane kartaginske vojske i na osnovu toga je izveo uspešnu reorganizaciju vojske, obučio ih novom borbenom poretku, pa su pod njegovim vođstvom pobedili u bici kod Bagrade 255. p. n. e. i uništili su rimski ekspedicioni korpus u severnoj Africi. Zarobio je rimskoga konzula Marka Atilija Regula.
Vođa najamnika
[uredi | uredi izvor]Ksantip je poreklom bio Spartanac. Stupio je u službu Kartagine 255. p. n. e., kada se Kartagina nalazila u veoma teškom položaju. Nakon pobede rimske flote u bici kod Eknoma rimska vojska pod komandom Marka Atilija Regula iskrcala se u severnoj Africi. Rimska vojska je pobedila u bici kod Adisa, u kojoj su Kartaginjani izgubili većinu pešadije. Težak poraz izazvao je metež u Kartagini, a i sama Kartagina se našla pod opsadom, pa je bila spremna na pregovore i ustupke. Marko Atilije je previše tražio na pregovorima, pa se rat nastavio. Tada su Kartaginjani unajmili veliki broj helenskih najamnika, među kojima je bio Lakedemonjanin Ksantip. Vojna ličnost Ksantipova bila je zasnovana na spartanskoj disciplini i znatnom vojnom iskustvu. Po dolasku u Kartaginu, uzroke kartaginskog poraza uočio je u okviru njihovog vojnog ustrojstva i zapovedničkog kadra, te se uveren u mogućnost preuređenja posvetio tom poslu.
Ksantipova reorganizacija kartaginjanske vojske
[uredi | uredi izvor]Najpre je temeljito izučio njihov dotadašnji način ratovanja i sredstva kojima raspolažu. Ksantip je došao do zaključka da su Kartaginjani dotada gubili bitke zbog nesposobnih generala. Shvatio je da nisu dovoljno koristili svoju prednost u konjici i slonovima. Pošto su kartaginske vojskovođe čule njegovo mišljenje, procene i zaključke o uzrocima ranijih poraza odlučili su da mu povere vrhovno zapovedništvo nad vojskom. Ksantip je krenuo da reorganizuje vojsku Kartagine. Ksantip je imao na raspolaganju 12.000 pešaka, 4.000 konjanika i blizu 100 slonova. Za svoju vojsku odabrao je novi borbeni poredak i počeo je da ih obučava manevrisanju u tom poretku. Vojska je bila ohrabrena promenom i spremna za sukob sa Rimljanima.
Bitka kod Tunisa
[uredi | uredi izvor]Rimljani su bili iznenađeni da su se Kartaginjani odlučili na boj i da su izašli na otvoreno polje. Ksantip je ispred svoje vojske razvio slonove u jednoj liniji, a iza njih je rasporedio falangu gradske milicije. Najamničku pešadiju rasporedio je na desnoj strani, a elitnu konjicu postavio je na krila. Rimljani su ispred legija rasporedili velite, a na krilima konjicu. Odmah na početku bitke brojčano nadmoćnija kartaginjanska konjica rasterala je rimsku konjicu. Napad slonova je blokirao rimsku pešadiju. Slonovi su gazili prve redove rimskih legija, ali glavnina vojske bila je pošteđena od slonova zbog velike dubine rimskih redova. Međutim kartaginjanska konjica ih je opkolila sa svih strana i napadala. Bitku kod Tunisa preživelo je samo 2.000 rimskih vojnika, koji su nakon pobede nad najamnicima izašli iz bitke. Ostali su ili poginuli ili zarobljeni. Oko 500 njih je zarobljeno zajedno sa Markom Atilijem Regulom.
Nepoznat kraj
[uredi | uredi izvor]Prema Polibiju Ksantip se brzo nakon okončanja svoje misije i velikoga uspeha vratio kući. Polibije pominje da postoji i druga priča, ali taj deo nije očuvan kod Polibija. Prema Diodoru sa Sicilije Ksantip je otišao na Siciliju, gde je trebalo da pomogne da se digne opsada Lilibaja. Uspeo je da ohrabri vojsku i da pobedi Rimljane, ali nezahvalni i ljubomorni Kartaginjani dali su mu bušan brod, koji mu se potopio na Jadranskom moru dok se vraćao kući. Diodorova verzija priče ne izgleda verovatna. Postoji izveštaj da je Ptolemej III Euerget 245. p. n. e. imenovao Ksantipa za namesnika jedne od novoosvojenih egipatskih provincija.