Kukeri

Kukeri (bug. кукери; jednina: kuker) su bogato kostimirani muškarci širom Bugarske, koji obavljaju tradicionalne rituale sa namerom da uplaše zle duhove. Slični običaji mogu se naći širom Balkana i u Grčkoj (uključujući Rumuniju i oblast Ponta). Kostimi pokrivaju većinu tela i uključuju ukrašene drvene maske životinja (ponekad sa dva lica) i velika zvona pričvršćena za pojas. Oko Nove godine i pre posta, kukeri šetaju i plešu kroz sela, kako bi uplašili zle duhove kostimima i glasnom zvonjavom. Takođe se veruje da oni donose selu zdravlje, sreću i bogatu žetvu tokom cele godine.

Kukeri tradicionalno posećuju komšijske kuće noću, da ih „sunce ne bi uhvatilo na putu” i domaćini ih darivaju jajima, brašnom i zrnevljem. Nakon paradiranja kroz selo, obično se okupljaju u centru sela da bi igrali do iznemoglosti i zabavljali ljude. Rituali Kukera se razlikuju po oblastima, ali u suštini svrha im je ista.

Rasprostranjenost

Ovaj običaj se smatra bliskim tračkom kultu Dionisa na širem području Trakije. Slični rituali mogu se naći u mnogim delovima Balkana.^[1] Naziv kuker je proizašao iz latinske reči cuculla što znači „kapuljača, pokrov za glavu” ili cucurum - „futrola za strele”.^[2]

Na grčkom govornom području Trakije, poznati su kao Kalogeros - nosač štapa, ili skraćeno cuci, u bivšoj Jugoslaviji poznati su kao didi, didici, u Bugarskoj kao kuker ili babushar, a u Pontskoj Anadoliji kao momogeros. U Rumuniji, ove utvare se uglavnom pojavljuju zajedno sa kozom, poznatom kao capra, turca or brezaia.^[3]

Kuker

Kuker je božansko oličenje plodnosti, ponegde u Bugarskoj i Srbiji u pitanju je dualno božanstvo. U Bugarskoj se ritualni spektakl proleća (neka vrsta karnevala) odvija po pravilima narodnog pozorišta, u kojem Kukerovu ulogu tumači čovek ogrnut ovčijim runom ili kozjom kožom, noseći rogatu masku i ukrašen velikim drvenim falusom. Tokom rituala, iskazuju se različiti fiziološki postupci, uključujući i seksualni čin, kao simbol božanskog svetog braka, dok simbolična supruga, koja se pojavljuje trudna, oponaša bolove porođaja. Ovaj ritual označava započinjanje poljskih radova (oranje, setva) i sprovodi se uz učešće brojnih alegorijskih ličnosti, među kojima je i Kralj sa svojom pratnjom.^[1] Uglavnom se za ulogu kralja bira mladi domaćin sa sinom prvencem, ili otac blizanaca, kako bi godina bila plodna. Za njega se u centru sela sprema trpeza, gde on jede tri zalogaja, otpija vino i nazdravlja za plodnost, uspeh i zdravlje. Zatim treba da upregne kukere u ralo, da izore tri brazde i da poseje seme. Kukeri simbolično ubijaju kralja (ili odvode kukersku nevestu na istok) noseći oružje za kralja, krst, nakon čega ubijeni kralj vaskrsava. U moderno doba nema kralja, već mlada i mladoženja. Mladoženja u rukama nosi kutiju u koju svako ubacuje novac.

Maske

Većina maski ima drvenu konstrukciju. Na njih se kače raznobojne trake, lepe se komadi tkanine, ogledala, sjajni kamenčići i drugi ukrasi. Treba da budu što strašnije, kako bi egfikasno mogle da uplaše zle duhove. Najstariji primerci pravljeni su u obliku ovna, jarca i bika. Njihovo obavezno prisustvo u Kukerskim igrama dokazuju činjenicu da su povezani sa kultom Dionisija. Efektivnost maskiranih kukera dodatno se pojačava zvukom bronzanih i gvozdenih zvona. Neke maske imaju i dva lica - na jednom je nos prćast i lice nasmejano, a na drugom je nos grbav i lice zlokobno. Ove maske su simbol dobra i zla koji su nerazdvojni i večiti. Veliki značaj simbolizma maske pridaje se bojama ukrasa. Uglavnom preovladava crvena, simbol plodnosti obnavljajuće prirode, sunca i ognja; crna boja predstavlja zemlju i njenu majku boginju, a bela je boja svetlosti i vode.

Reference

^ ^a ^b Kernbach, Victor . Dicţionar de Mitologie Generală. Bucureşti: Editura Ştiinţifică şi Enciclopedică. 1989. ISBN 978-973-29-0030-7.
^ W. Puchner, Studien zur Volkskunde Südosteuropas und des mediterranen Raums, 2009, pp. 180 fn. 32.
^ Puchner, Walter (2009). Studien zur Volkskunde Südosteuropas und des mediterranen Raums. Böhlau Verlag Wien. str. 276. ISBN 978-3-205-78369-5. .

Spoljašnje veze

„Startsi-Kukeri-Mummers of Karlovo Region, Bulgaria”. Kukeri Foundation. Arhivirano iz originala 30. 03. 2012. g. Pristupljeno 23. 10. 2011.
http://kukeriwines.com/
http://www.surva-bg.com/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. april 2016)
http://www.kukerlandia.com/en/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. januar 2018)

[Kernbach-1] Kernbach, Victor . Dicţionar de Mitologie Generală. Bucureşti: Editura Ştiinţifică şi Enciclopedică. 1989. ISBN 978-973-29-0030-7.

[2] W. Puchner, Studien zur Volkskunde Südosteuropas und des mediterranen Raums, 2009, pp. 180 fn. 32.

[3] Puchner, Walter (2009). Studien zur Volkskunde Südosteuropas und des mediterranen Raums. Böhlau Verlag Wien. str. 276. ISBN 978-3-205-78369-5. .

[1]

[2]

[3]