Kult ličnosti Nikolaja Čaušeskua
Tokom Hladnog rata, rumunski diktator Nikolae Čaušesku predsedavao je najrasprostranjenijim kultom ličnosti unutar Istočnog bloka. Inspirisana kultom ličnosti oko Kim Il-sung u Severnoj Koreji, počela je sa julskim tezama iz 1971. godine koje su preokrenule liberalizaciju šezdesetih godina i nametnule striktnu nacionalističku ideologiju, uspostavile staljinistički totalitarizam i povratak socijalističkom realizmu. U početku je kult ličnosti bio fokusiran na samog Čaušeskua. Međutim, početkom osamdesetih, njegova žena, Elena Čaušesku - jedna od retkih žena komunističkog vođe koja je postala vlast u vlastitom pravu - takođe je bila u fokusu kulta.[1]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Rano seme kulta ličnosti može se naći u aklamaciji Čaušeskua nakon njegovog govora u kojem je osudio invaziju Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968. godine. Od tog datuma, došlo je do sve veće identifikacije Rumunije sa Čaušeskuom u oba rumunska medija i u izjavama drugih zvaničnika.[1] Pravi početak kulta ličnosti, međutim, došao je nakon što je Čaušesku posetio Kinu i Severnu Koreju 1971. godine. Posebno je bio impresioniran osobnim načinom na koji su kineski Mao Cedong i severnokorejski Kim Il-sung vladali svojim zemljama, kao i kultovi ličnosti koji ih okružuju.[2] Ceaucuescuov prethodnik, George Georgiju-Dež, bio je predmet kulta ličnosti. Međutim, kult koji je okruživao Čaušeskua daleko je prevazišao sve što je okruživalo Georgiju-Deža, pri čemu ga je jedan posmatrač opisao kao "sultanistički režim"."[3]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Čaušesku je postao predsednik Državnog Veća 1967. godine, čineći ga de jure i de fakto šefom države. Godine 1974. imao je radno mesto na puno radno mesto, predsednik Republike. Tada je dobio kraljevski "predsednički žezlo". Salvador Dali mu je čestitao na novom žezlu u telegramu koji je objavila štampana štampa u Rumuniji, koja je u napomeni uredila sarkazam.
Pored toga, Čaušesku je bio predsednik Vrhovnog saveta za ekonomski i socijalni razvoj, predsednik Nacionalnog saveta za rad, i predsednik Socijalističke demokratije i fronta jedinstva.[4]
Od ranih godina, učenici su učili pesme i pesme u kojima su hvaljene "partija, vođa i nacija".[5]
Svrha kulta je bila da se svako javno protivljenje Čaušeskuu onemogući, jer je po definiciji smatran nepogrešivim i iznad svake kritike.[6]
Medijski portreti[uredi | uredi izvor]
Čaušesku je počeo da bude predstavljen od strane rumunskih medija kao komunistički teoretičar genija koji je dao značajan doprinos Marksizmu-Lenjinizmu[5] i političkom lideru čija je "misao" bila izvor svih nacionalnih dostignuća.[4][5] Njegovi sakupljeni radovi su ponovo objavljivani u redovnim intervalima i prevedeni na nekoliko jezika. Radovi su na kraju brojali na desetine knjiga i bili su sveprisutni u rumunskim knjižarama.[5] Elena je predstavljena kao "Majka nacije". Po svemu sudeći, njena taština i njena želja za počastima nadmašila je njenu suprugu.[2]
Mediji su koristili izraz "zlatno doba Čaušeskua" i mnoštvo fomulaičnih naziva kao što su "garant napretka i nezavisnosti nacije" i "vizionarski arhitekta budućnosti nacije".[4] Dan Ionesku, pisac Radija Slobodna Evropa sastavio je listu epita za Čaušeskua koje su koristili rumunski pisci. Među njima su bili "arhitekta", "nebesko telo" (Mihai Beniuc), "demiurg", "sekularni bog" (Korneliu Vadim Tudor), "jelka", "Princ Šarmantan" (Ion Manole), "genij", "svetac" (Eugen Barbu), "čudo", "jutarnja zvezda" (Vasile Andronahe), "navigator" (Viktor Nistea), "spasitelj" (Nikolae Stoian), "sunce" (Alekandru Andritoiu), "titan" (Ion Potopin) i "vizionar" (Viorel Kozma).[7] [8] On se najčešće opisivao kao Provodilac, ili "vođa".[2]
Međutim, on je takođe opisan kao čovek skromnog porekla, koji se svojim naporima uzdigao na vrh, i time je simbolički povezan sa običnim narodnim herojima u rumunskoj istoriji, kao što su Horea i Avram Iancu.[6]
Nije iznenađujuće da su Čaušeskovi bili veoma zabrinuti za svoj javni imidž. Većina fotografija ih je prikazala u kasnim 40-im. Rumunska državna televizija bila je pod strogim nalozima da ih prikaže na najbolji mogući način. Na primer, proizvođači su morali pažljivo da osiguraju da Čaušeskuov mali rast (koji je bio visok 1,65 metara) nikada nije bio naglašen na ekranu. Elena nikada nije viđena u profilu zbog njenog velikog nosa i sveukupnog kućnog izgleda. Posledice za kršenje ovih pravila bile su ozbiljne; jedan producent je pokazao snimak Čaušeskua koji trepće i mucao, i bio je zabranjen tri meseca.[2]
U jednom trenutku, sveprisutne fotografije Čaušeskua su predstavljale jednu fotografiju u kojoj je prikazan u polu-profilu, sa samo jednim prikazom uha. Posle šale o tome kako je portret "na jedno uho" (rumunski idiom znači "biti lud"), fotografije sa profila su smatrane neprikladnima i portreti su zamenjeni novim fotografijama u kojima su oba uha bila jasno vidljiva.[9][10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Deletant, str. 203
- ^ a b v g Sebetsyen, Victor (2009). Revolution 1989: The Fall of the Soviet Empire. New York City: Pantheon Books. ISBN 0-375-42532-2.
- ^ Roper, str. 60
- ^ a b v Ronald D. Bachman (ed.), Romania: A Country Study. "The Ceausescu Era" Washington: GPO for the Library of Congress, 1989.
- ^ a b v g Crowther, str. 125
- ^ a b Crowther, str. 126
- ^ Deletant, str. 204
- ^ "An A to Z of the Personality Cult in Romania" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2022), Radio Free Europe SK/1 (2 February 1989).
- ^ Alex. Ştefănescu, "Un portret neretuşat al lui Ceauşescu" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2009), România literară, 2/2009
- ^ Caterina Preda, Dictators and Dictatorships: Artistic Expressions of the Political in Romania and Chile (1970s-1989): No Paso Nada...?, Universal-Publishers, 2010, p. 284
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sebetsyen, Victor (2009). Revolution 1989: The Fall of the Soviet Empire. New York City: Pantheon Books. ISBN 0-375-42532-2.