Kumanudi

Kumanudi

Država	Srbija
Osnivač porodice	Dimitrije Kumanudi
Poreklo	Trapezunt, Jedrene (Adrijanopolj) Osmansko carstvo
Nacionalnost	Srpska (grčkog porekla)
Današnji potomci	Kumanudi

Kumanudi su srpska porodica grčkog porekla iz koje potiču Konstantin Kumanudi, ministar finansija i predsednik beogradske opštine, Andrija Kumanudi, direktor Narodne banke, i dr.

Poreklo

Porodica Kumanudi je grčkog porekla. U Srbiju su došli iz Jedrena 1829, a poreklom su iz Trapezunta. Slavu nisu slavili. Slavili su imendane, koje slave svi pravoslavni hrišćani. Osim toga držali su „zavet“ na Sv. Haralampija i Sv. Varvaru, jer su porodicu dok je živela u Drinopolju (Jedrene, Adrijanopolj) sačuvali od kuge.

Dimitrije Kumanudi

Dimitrije Kumanudi je sa Despinom rođ. Karamuzi imao sina Atanasija Kumanudija (rođ. 1812) i Đorđa^[1].

Atanasije Kumanudi

Atanasije Kumanudi, trgovac, prvo je sa 12 godina bio zaposlen (školovanje u zanatu) kod Terzibašića u Beogradu. Imao je sinove Jovana, Stefana i Konstantina.

Prof. dr Stefan Kumanudi, profesor klasične filologije u Atini.

Konstantin Kumanudi

Jovan Kumanudi.

Dr Stefan Kumanudi

Prof. dr Stefan Kumanudi (1818-1899) bio je veoma ugledan profesor klasične filologije na Atinskom univerzitetu.

Rođen u Jedrenu, Stefan Kumanudi (ili Stefanos Kumanudis) studirao je filozofiju, latinski i nemački jezik u Minhenu, a zatim u Berlinu i Parizu. Postavljen je za profesora latinskog jezika na Atinskom univerzitetu i 36 godina bio sekretar Arheološkog društva Grčke. Otpočeo je prva sistematska arheološka iskopavanja u Atini i udario temelje Arheološkog muzeja u Atini, jednog od najvažnijih te vrste u svetu. Njegov rečnik grčkog (Συναγωγή νέων λέξεων υπό λογίων πλασθεισών από της Αλώσεως μέχρι των καθ’ ημάς χρόνων) proglašen je za delo kulturne baštine i preštampano 1980. u Atini. Njegov latinsko-grčki rečnik i danas je u širokoj upotrebi u Grčkoj.^[2]

Konstantin Kumanudi

Kostantin Kosta Kumanudi bio je minisar finansija, predsednik beogradske opštine.

Jovan Kumanudi

Jovan Kumanudi oženio se Hrizantom Zinzifa, rodom iz Bitolja, čiji ujak je bio direktor carine Guta. Njihova deca su Andrija, Dimitrije, Mileva i Katarina. Jovan Kumanudi je umro u Beogradu 1866. godine^[3]. Bio je „pravitelstveni bankar” 1844. godine^[4] (što nema veze s Narodnom bankom koja je osnovana 1884. godine). Kao „pravitelstveni bankar” vršio je plaćanja u ime srpske države (uglavnom isplatu danka Porti) i zamenu oštećenog novca iz državne blagajne^[5] Posedovao je više nekretnina u Beogradu (nekoliko kuća, među njima i Grčku kraljicu, koju je nasledila kći Mileva, i jednu pivaru na Jaliji). Sa Milanom Milovukom je izdavao Trgovačke novine (1861-1862).^[6]

Andrija Kumanudi, sin Jovanov, bio je direktor Narodne banke ("praviteljstvujušči bankar"), vlasnik, između ostalog, kafane „Grčka kraljica”, ranije „Despotov han“ u današnjoj Knez Mihailovoj ulici. Posle je ova kafana bila vlasništvu Mileve Kumanudi (uoči Drugog svetskog rata).

Dimitrije Kumanudi, sin Jovanov (* 1855 – † 1924). U mladosti radio u diplomatiji. Ljubitelj konja, suosnivač Dunavskog kola jahača "Knez Mihailo".^[7]

Đorđe Kumanudi

Đorđe Kumanudi, brat Atanasijev, imao je sinove Dimitrija, Atanasija, Kumanudija, Aleksandra Kumanudija i Đorđa Kumanudija^[1].

Dimitrije Kumanudi.
Atanasije Kumanudi.
Kumanudi Kumanudi.
Aleksandar Kumanudi.
Đorđe Kumanudi.

Porodične kuće i imanja

Andrija Kumanudi direktor Narodne banke ("praviteljstvujušči bankar"), bio je vlasnik, između ostalog, kafane „Grčka kraljica“, ranije „Despotov han“ u današnjoj Knez Mihailovoj ulici. Posle je ova kafana bila vlasništvu Mileve Kumanudi (uoči Drugog svetskog rata).

Reference

^ ^a ^b D. Popović, O cincarima, Beograd 1937, str. 399.
^ Σοφία Ματθαίου, Στέφανος Α. Κουμανούδης (1818-1899): Σχεδίασμα βιογραφίας. Αθήνα: Η εν Αθήναις αρχαιολογική εταιρία 1999.
^ Milivoje M. Kostić, Uspon Beograda, knj. 1, Beograd 1994, 179
^ Ljubodrag A. Popović, Šematizam Kneževine Srbije 1839–1851, Arhiv Srbije, Beograd 1999, 131
^ /M. M. Kostić, Uspon Beograda, 118
^ M. M. Kostić, Uspon Beograda, 119-120
^ "Politika", 12. jan. 1924, str. 5

Vidi još

Spisak najistaknutijih srpskih porodica u Kneževini i Kraljevini Srbiji

Spoljašnje veze

Aleksandar Bačko: Stare srpske porodice - Kumanudi (24. oktobar 2015)

[autogenerated1-1] D. Popović, O cincarima, Beograd 1937, str. 399.

[2] Σοφία Ματθαίου, Στέφανος Α. Κουμανούδης (1818-1899): Σχεδίασμα βιογραφίας. Αθήνα: Η εν Αθήναις αρχαιολογική εταιρία 1999.

[3] Milivoje M. Kostić, Uspon Beograda, knj. 1, Beograd 1994, 179

[4] Ljubodrag A. Popović, Šematizam Kneževine Srbije 1839–1851, Arhiv Srbije, Beograd 1999, 131

[5] /M. M. Kostić, Uspon Beograda, 118

[6] M. M. Kostić, Uspon Beograda, 119-120

[7] "Politika", 12. jan. 1924, str. 5

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]