Labudovi
Labudovi Vremenski raspon:
| |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Domen: | Eukaryota |
Carstvo: | Animalia |
Tip: | Chordata |
Klasa: | Aves |
Red: | Anseriformes |
Porodica: | Anatidae |
Rod: | Cygnus Garsault, 1764 |
Tipska vrsta | |
Cygnus cygnus | |
Vrste | |
6–7 vidi tekst. | |
Sinonimi | |
Cygnanser Kretzoi, 1957 |
Labudovi (Cygnus) su rod ptica iz porodice Anatidae,[3] u koju još spadaju guske i patke. Labudovi se od gusaka u užem smislu razlikuju i dužim vratom koji im omogućuje pretraživanje dna dubljih voda, i veličinom tela koje ih čini najvećim vodenim pticama.
Labudovi su grupisani sa blisko srodnim guskama u potporodici Anserinae gde čine pleme Cygnini. Ponekad se smatraju posebnom potporodicom Cygninae. Postoji šest živih i mnogo izumrlih vrsta labudova; pored toga, postoji vrsta poznata kao koskoroba labud koji se više ne smatra jednim od pravih labudova. Labudovi se obično pare jednom u životnom veku, mada ponekad dolazi do „razvoda“, posebno nakon neuspeha gnežđenja, a ako partner umre, preostali labud će se pridružiti drugom. Broj jaja u svakom nasadu kreće se od tri do osam.[4]
Opis
[uredi | uredi izvor]Labudovi su najveći postojeći članovi porodice vodenih ptica Anatidae, i među najvećim pticama letećim. Najveće živuće vrste, uključujući nemog labuda, labuda trubača i velikog labuda, mogu dostići dužinu od preko 1,5 m (59 in) i težiti preko 15 kg (33 lb). Raspon njihovih krila može biti preko 3,1 m (10 ft).[5] U poređenju sa srodnim guskama, oni su mnogo veći i imaju proporcionalno veća stopala i vrat.[6] Odrasli takođe imaju deo kože bez perja između očiju i kljuna. Polovi su slični po perju, ali su mužjaci generalno veći i teži od ženki.[7] Najveća vrsta labudova ikada bila je izumrli Cygnus falconeri, džinovski labud koji ne leti poznat po fosilima pronađenim na mediteranskim ostrvima Malta i Sicilija. Smatra se da je njegov nestanak rezultat ekstremnih klimatskih fluktuacija ili dolaska superiornih predatora i konkurenata.[8]
Perje labudova je ili potpuno belo, ili je mešavina crnog i belog, pri čemu bela varijanta može ponekad imati crne vrhove krila. Crni labudovi su jedina crna vrsta labudova. Imaju bele vrhove krila i izraženo crveno obojene kljunove. Mužjaci i ženke su uvek vrlo slični, bez polnog dimorfizma. Raspon krila im može dostići dva metra, a mogu težiti 15 kilograma. Suprotno krilima, noge su im relativno kratke, tako da labudovi na tlu deluju prilično nespretno. No zato imaju vrlo snažne letne mišiće, pa mogu preleteti i više od hiljadu kilometara do svojih gnezdišta na severu. Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima. Ostaju s njima do godine dana. Navodi o životnom veku labudova su vrlo različiti. Kreću se od 19 pa do 50 godina, a delom i puno više od toga.
Vrste labudova na severnoj hemisferi imaju čisto belo perje, ali vrste na južnoj hemisferi su pomešane crno-belo. Australijski crni labud (Cygnus atratus) je potpuno crn osim belog letećeg perja na njegovim krilima; pilići crnih labudova su svetlosivi. Južnoamerički crnovrati labud ima belo telo sa crnim vratom.[9]
Labudove noge su obično tamnocrnosive boje, osim južnoameričkog crnovratog labuda, koji ima ružičaste noge. Boja kljuna varira: četiri subarktičke vrste imaju crne kljunove sa različitim količinama žute boje, a sve ostale su crvene i crne sa šarama. Iako ptice nemaju zube, labudovi, kao i drugi pripadnici Anatidae, imaju kljunove sa nazubljenim ivicama koji izgledaju kao mali testerasti 'zubi' u sklopu kljunova koji se koriste za hvatanje i jelo vodenih biljaka i algi, ali i mekušaca, malih riba, žaba, i crva.[10] Kod nemog labuda i crnovratog labuda, oba pola imaju mesnatu kvržicu u dnu kljunova na gornjoj donjoj čeljusti, poznatu kao kvrga, koja je veća kod mužjaka, zavisi od stanja i menja se sezonski.[11][12]
Raspodela i kretanje
[uredi | uredi izvor][[Daotetka:Whooper-swan.jpg|mini|desno|Veliki labudovi migriraju sa Islanda, Grenlanda, Skandinavije i severne Rusije u Evropu, centralnu Aziju, Kinu i Japan]]
Labudovi se uglavnom nalaze u umerenim sredinama, retko se javljaju u tropima. Grupa labudova u letu se zove bevi ili klin.[13] Četiri (ili pet) vrsta se javljaju na severnoj hemisferi, jedna vrsta se nalazi u Australiji, jedna izumrla vrsta je pronađena na Novom Zelandu i na Čatamskim ostrvima, a jedna vrsta je rasprostranjena u južnoj Južnoj Americi. Oni nisu prisutni u tropskoj Aziji, Centralnoj Americi, severnoj Južnoj Americi i čitavoj Africi. Jedna vrsta, nemi labud, uneta je u Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland.[6]
Nekoliko vrsta je migratorno, bilo u potpunosti ili delimično. Nemi labud je delimičan migrant, koji živi u područjima Zapadne Evrope, dok je u potpunosti migratoran u Istočnoj Evropi i Aziji. Labud čikavac i labud iz tundre su u potpunosti selice, a labudovi trubači su skoro u potpunosti migrirajući.[6] Postoje izvesni dokazi da je crnovrati labud migratoran preko dela svog opsega, ali detaljne studije nisu utvrdile da li su ova premeštanja migracije na dagimi ili kratkim dometima.[14]
Ponašanje
[uredi | uredi izvor]Labudovi se hrane u vodi i na kopnu. Gotovo su u potpunosti biljojedi, iako mogu jesti male količine vodenih životinja. U vodi se hrana dobija uzdizanjem ili trzanjem, a njihova ishrana se sastoji od korena, krtola, stabljika i listova vodenih i potopljenih biljaka.[6]
Labudovi su poznati po tome da se pare na doživotni rok, i obično se vezuju čak i pre nego što dostignu polnu zrelost. Labudovi trubači, na primer, koji mogu da žive čak 24 godine i počinju da se razmnožavaju tek sa 4–7 godina, formiraju monogamne parne veze već sa 20 meseci.[15] „Razvod“, iako retko, se ipak dešava; jedna studija nemih labudova je utvrdila stopu od 3% za parove koji se uspešno razmnožavaju i 9% za parove koji se ne razmnožavaju.[16] Veze unutar parova se održavaju tokom cele godine, čak i kod društvenih i migratornih vrsta poput mal labuda, koji se okupljaju u velikim jatima u zimovanjima.[17] Labudova gnezda su na tlu blizu vode i oko metar u prečniku. Za razliku od mnogih drugih pataka i gusaka, mužjak pomaže u izgradnji gnezda, a takođe će se smenjivati u inkubaciji jaja.[18] Pored pataka zviždača, labudovi su jedini anatidi koji to čine. Prosečna veličina jajeta (za nemog labuda) je 113×74 mm, težine 340 g, veličine nasada od 4 do 7, a period inkubacije traje 34–45 dana.[19] Labudovi veoma velikoj meri štite svoja gnezda. Oni će nemilosrdno napasti sve što vide kao pretnju svojim pilićima, uključujući ljude. Moguće je da se u jednom takvom napadu jedan čovek udavio.[20][21] Intraspecifično agresivno ponašanje zaštite mladih pokazuje se češće nego interspecifično ponašanje za hranu i sklonište. Agresija prema drugim vrstama je više izražena kod Bevikovih labudova.[22]
Sistematika
[uredi | uredi izvor]Labudovi u užem smislu su vrste roda Cygnus, koji se, već prema gledanju, dele na 5 odnosno 7 vrsta. Južnoamerički koskoroba labud (Coscoroba coscoroba) je jedina vrsta roda Coscoroba.
Dokazi sugerišu da je rod Cygnus evoluirao u Evropi ili zapadnoj Evroaziji tokom miocena, rasprostirući se širom severne hemisfere do pliocena. Kada se južna vrsta odvojila nije poznato. Nemi labud je očigledno najbliži rodu Cygnus sa južne hemisfere;[23] njegove navike držanja zakrivljenog (ne ravnog) vrata i napetih (ne u ravni) krila, kao i boja kljuna ukazuju na to da je njegov najbliži živi srodnik crni labud. Imajući u vidu biogeografiju i izgled podroda Olor, smatra se verovatnim da su oni novijeg porekla, na bazi evidencije o njihovim savremenim rasponima (koji su uglavnom bili nenaseljivi tokom poslednjeg ledenog doba) i velike sličnosti među taksonima.[1]
Filogenija
[uredi | uredi izvor]Cygnus |
| |||||||||||||||||||||||||||
Vrste
[uredi | uredi izvor]Pravi labudovi (Cygnus) smešteno u pleme (Cygnini):
- Crni labud (C. atratus)
- Crnovrati labud (C. melanocoryphus)
- Labud grbac (C. olor)
- Labud trubač (C. buccinator)
- Mali labud (C. columbianus)
- Patuljasti labud (C. bewickii ili C. c. bewickii)
- Veliki labud (C. cygnus)
- Novozelandski labud (C. sumnerensis) †
Koskoroba labudovi (Coscoroba) u okviru potporodice Anserinae ima nesiguran položaj (nepoznato kom plemenu pripada):
- Koskoroba labud (C.coscoroba)
Labudovi i čovek
[uredi | uredi izvor]Labudovi su često nadahnjivali ljudsku maštu. O tome svedoči pojam labudova pesma kao i bajka „Ružno pače”. U toj bajci, kao i inače u evropskoj mitologiji labud simbolizuje zrelost i dovršenost, a u umetnosti se često koristi kao alegorija za čistoću.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Northcote, E. M. (1981). „Size difference between limb bones of recent and subfossil Mute Swans (Cygnus olor)”. J. Archaeol. Sci. 8 (1): 89—98. doi:10.1016/0305-4403(81)90014-5.
- ^ „Fossilworks Cygnus Garsault 1764 (waterfowl) Reptilia – Anseriformes – Anatidae PaleoDB taxon number: 83418 Parent taxon: Anatidae according to T. H. Worthy and J. A. Grant-Mackie 2003 See also Bickart 1990, Howard 1972, Parmalee 1992 and Wetmore 1933”. Arhivirano iz originala 22. 01. 2021. g. Pristupljeno 21. 03. 2021.
- ^ „ENCYCLOPÆDIA BRITANNICA Swan”.
- ^ „Swan Breeding Profile: Pairing, Incubation, Nesting / Raising of Young”. Pristupljeno 5. 7. 2018.
- ^ Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Waterfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese, and Swans of the World. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-46727-5.
- ^ a b v g Kear, Janet, ur. (2005). Ducks, Geese and Swans. Bird Families of the World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861008-3.
- ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. str. 13. ISBN 978-1-86189-349-9.
- ^ „Mindat.org”. www.mindat.org. Pristupljeno 2021-11-27.
- ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. str. 18—27. ISBN 978-1-86189-349-9.
- ^ "Mute Swan. Feeding" Arhivirano 25 decembar 2014 na sajtu Wayback Machine, Royal Society for the Protection of Birds
- ^ Young, Peter (2008). Swan. London: Reaktion. str. 20 and 27. ISBN 978-1-86189-349-9.
- ^ Horrocks, N., Perrins, C. and Charmantier, A., 2009. Seasonal changes in male and female bill knob size in the mute swan Cygnus olor. Journal of avian biology, 40(5), pp.511-519.
- ^ Lipton, James (1991). An Exaltation of Larks (na jeziku: engleski). Viking. ISBN 978-0-670-30044-0.
- ^ Schlatter, Roberto; Navarro, Rene A.; Corti, Paulo (2002). „Effects of El Nino Southern Oscillation on Numbers of Black-Necked Swans at Rio Cruces Sanctuary, Chile”. Waterbirds. 25 (Special Publication 1): 114—122. JSTOR 1522341.
- ^ Ross, Drew (1998). „Gaining Ground: A Swan's Song”. National Parks. 72 (3–4): 35. Arhivirano iz originala 26. 3. 2014. g.
- ^ Berger, Michele (11. 6. 2018). „Till Death do them Part: 8 Birds that Mate for Life”. National Academies Press (US). Pristupljeno 11. 6. 2018 — preko www.audubon.org.
- ^ Scott, D. K. (1980). „Functional aspects of the pair bond in winter in Bewick's swans (Cygnus columbianus bewickii)”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 7 (4): 323—327. S2CID 32804332. doi:10.1007/BF00300673.
- ^ Scott, Dafila (1995). Swans. Grantown-on-Spey, Scotland: Colin Baxter Photography. str. 51. ISBN 978-0-948661-63-1.
- ^ "Mute Swan". British Trust for Ornithology
- ^ Waldren, Ben (16. 4. 2012). „Killer Swan Blamed for Man's Drowning”. Yahoo News. Arhivirano iz originala 7. 8. 2014. g.
- ^ „Who, What, Why: How dangerous are swans?”. BBC News. 17. 4. 2012. Arhivirano iz originala 17. 4. 2012. g.
- ^ Wood, Kevin A.; Ham, Phoebe; Scales, Jake; Wyeth, Eleanor; Rose, Paul E. (7. 8. 2020). „Aggressive behavioural interactions between swans (Cygnus spp.) and other waterbirds during winter: a webcam-based study”. Avian Research. 11 (1): 30. ISSN 2053-7166. doi:10.1186/s40657-020-00216-7 .
- ^ del Hoyo, ur. (1992). Handbook of the Birds of the World, Volume 1. Lynx Edicions.
- ^ Boyd, John H. „Anserini species tree” (PDF). Pristupljeno 22. 1. 2020.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Dokumentarna serija „Gradske ptice“, „labud“, objavljena 2012. godine (jezik: srpski)
- „Swan”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 26 (11 izd.). 1911.
- Louchart, Antoine; Mourer-Chauviré, Cécile; Guleç, Erksin; Howell, Francis Clark & White, Tim D. (1998). „L'avifaune de Dursunlu, Turquie, Pléistocène inférieur: climat, environnement et biogéographie.”. C. R. Acad. Sci. Paris IIA. 327 (5): 341—346. doi:10.1016/S1251-8050(98)80053-0. [French with English abridged version]
- A History of British Birds
- „Swan”. New International Encyclopedia. 1905.
- „Swan”. The New Student's Reference Work. 1914.