Лабуд грбац
| Labud grbac | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. olor
|
| Binomno ime | |
| Cygnus olor | |
| |
| Areal labuda grbca Tokom cele godine Leti Zimi
| |
| Sinonimi | |
| |
Labud grbac[2][3] ili nemi labud[4] ili crvenokljuni labud[3] (lat. Cygnus olor) je vrsta labuda, koja naseljava Evroaziju. Kao i ostali labudovi, svrstava se u porodicu plovuša (lat. Anatidae).
Opis
[uredi | uredi izvor]
Ovi labudovi imaju belo perje, crne noge i narandžasto-crveni kljun sa crnom kvrgom iznad njega.[5] Kljun je nazubljen i oivičen crnom linijom sve do grbe koja se nalazi pri osnovi kljuna. Zbog toga se ova vrsta labuda naziva "grbac".[5]
Glava im je okrugla, a vrat tanak. Od ostalih se labudova razlikuju po velikoj savijenosti vrata, pomoću kojeg mogu da dopru do muljevitog dna u potrazi za hranom bez ronjenja. Zbog toga spadaju u porodicu plovuša.[5]
Dugački su 125 - 170 cm, sa rasponom krila od 200 do 240 cm. Mogu biti visoki preko 120 cm kada su na tlu. Ubrajaju se među najteže ptice letačice, budući da su mužjaci teški oko 12 kg, a ženke 9 kg.[5]
Proizvode mnoge zvukove, ako su uznemireni, šište na napadača i oteraju ga.[6] Ponekad napadaju i ljude.[5]
Crvenokljuni labudovi su monogami parovi, ostaju zajedno za čitav život. Ponekad žive u kolonijama, a one se mogu održati vekovima.[6]
Naseljavaju se na istom mestu svake godine, u plićaku od grančica grade velika gnezda. Ženka leže 5-7 jaja, a mužjak čuva stražu. U gnezdu sedi jedan partner na jajima dok se drugi hrani ili odmara. Posle 35 dana se izležu mali labudovi, sivkaste boje, koji već drugi dan počinju da samostalno plivaju i prate roditelje. Oni će ponekad provozati mladunce na leđima ili pod krilima. Mladunci ostaju sa roditeljima 4-5 meseci.[6][7]
Uglavnom žive u vodi, a najčešće se mogu pronaći na rekama, jezerima, a ponekad i na moru.[7]
Zimi se masovno okupljaju na nezaleđenim vodama, gde pronalaze hranu.[7]
Ishrana
[uredi | uredi izvor]_beim_Gr%C3%BCndeln_mit_Jungen_im_Sonnensee,_Binsfeld.JPG)
Pomoću pljosnatog kljuna čeprkaju po dnu u potrazi za hranom. U kljunu imaju listiće slične testerama. U kljunu je hrana zadržana pomoću listića, a voda i blato izlaze kroz razmake između njih.[5] Često se mogu zateći izokrenutih naopako da bi pronašli hranu - tako da im je glava u vodi, a noge i rep iznad površine vode.[7]
Hrane se uglavnom biljkama, brste vodenu vegetaciju.[7] Najčešće jedu alge, vodene i suvozemne biljke.[8] Uz biljke, povremeno jedu insekte, punoglavce, beskičmenjake i sitne ribe.[7][8]
Jedan labud mora pojesti 3-4 kilograma hrane na dan.[7]
Rasprostranjenost
[uredi | uredi izvor]Naseljava uglavnom umerene predele Evrope i prednje Azije, mada se može naći i na istoku, sve do Pacifika. Sa severa Evrope se zimi seli na Sredozemlje i krajnji sever Afrike. Čovek ga je naselio u Severnu Ameriku, Australiju, Novi Zeland i južnu Afriku. Za razliku od drugih labudova, često se sreće u blizini ljudi.
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
-
-
-
-
Jaje labuda grpca -
Poletanje labudova
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ BirdLife International (2016). „Cygnus olor”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22679839A85946855. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22679839A85946855.en. Pristupljeno 12. 12. 2019.
- ^ „Labud grbac”. Arhivirano iz originala 21. 10. 2017. g. Pristupljeno 21. 10. 2017.
- ^ a b „Crvenokljuni labud”.
- ^ „Nemi labud”.
- ^ a b v g d đ „Gornje Podunavlje - labud grbavi”. www.gimnazijaso.edu.rs. Pristupljeno 2020-07-03.
- ^ a b v Mikeš, Mihalj (2001). Velika enciklopedija životinja. Novi Sad. str. 207. ISBN 86-489-0303-3.
- ^ a b v g d đ e „Crvenokljuni labud (Cygnus olor) - elegancija u bijelom”. Priroda Hrvatske (na jeziku: hrvatski). 2018-12-03. Pristupljeno 2020-07-03.
- ^ a b „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 21. 10. 2017. g. Pristupljeno 2020-07-03.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
