Lakros

Lakros u dvorani

Lakros (fr. la crosse, engl. lacrosse) je ekipni sport s loptom. Igraju ga dve ekipe s po 10 igrača (muški) odnosno 12 igračica u varijanti za žene. Cilj igre je teškom gumenom loptom postići pogodak, koristeći pri tome štap s pričvršćenom mrežicom na vrhu za, hvatanje lopte, dodavanje saigraču ili šut na gol. Igra se 4 puta po 15 minuta.

Sport je nastao polovinom 19. veka, kada su francuski doseljenici u Kanadi modifikovali igru (bagatavej) koju su igrali tamošnji indijanci. To je najstariji organizovani sport u Severnoj Americi, sa svojim poreklom od starosedelaca Severne Amerike još iz 12. veku. Igru su u velikoj meri modifikovali evropski kolonisti, smanjujući nasilje, kako bi stvorili njenu sadašnju kolegijalnu i profesionalnu formu.

Lakros se uglavnom igra na otvorenom, na travnatim terenima, iako postoji i dvoranska varijanta. Dimenzije terena na otvorenom su slične dimenzijama fudbalskog igrališta, i iznose 100x50 metara. Gol je dimenzija 180x180 cm i ima mrežu sličnu onoj na golu u hokeju na ledu. Dva puta se lakros našao i na programu Olimpijskih igara, 1904 u Sent Luisu i 1908 u Londonu. Posle toga je još nekoliko puta bio demonstrativni sport na Igrama, i to 1928, 1932. i 1948, ali se nikada nije vratio u zvanični program Igara.

Golman lakrosa

Danas je ovaj sport raširen uglavnom na severno-američkom kontinentu, i to u SAD i Kanadi. Veoma je čest studentski sport na severnoameričkim univerzitetima. Izvan tog područja lakros nije popularan sport i retko se igra, mada postoje lakros savezi u 30-ak zemalja kao i Međunarodna lakros federacija (International Lacrosse Federation) ILF koja organizuje i svetska prvenstva u ovom sportu.

Igrači koriste glavu štapa za lakros da nose, dodaju, hvataju i šutiraju loptu u gol. Sport ima četiri verzije koje imaju različite štapove, terene, pravila i opremu: terenski lakros, ženski lakros, boks lakros i interkros. Muške igre, terenski lakros (na otvorenom) i boks lakros (u zatvorenom), su kontaktni sportovi i svi igrači nose zaštitnu opremu: kacige, rukavice, štitnike za ramena i laktove. Ženska igra se igra na otvorenom i ne dozvoljava kontakt tela, ali dozvoljava kontakt štapa i štapa. Jedina zaštitna oprema potrebna za igračice su naočare, dok golmani nose kacige i zaštitne jastučiće. I muški i ženski lakros na terenu imaju verzije 6 na 6 koje se igraju na manjim terenima, što je prihvaćeno u višesportskim događajima. Interkros je beskontaktni sport mešovitog pola koji se igra u zatvorenom prostoru koji koristi potpuno plastični štap i mekšu loptu.

Lakros

Istorija sporta

Lakros je kontaktni timski (m/ž) sport koji se igra gumenom loptom i dugačkim štapom koji se naziva crosse ili lacrosse. Na vrhu lakros štapa nalazi se lopatica sa mrežicom. Mreža je dovoljno opuštena, tako da kad se lopta uhvati ona tačno utone u nju (mrežu), potom se igrači dodaju loptom, a cilj je naravno postići gol. Na terenu se istovremeno nalazi po 10 članova obe ekipe (9 igrača + golman). Igrači su podeljeni u tri grupe, attack/napadači, midfielder/vezni i defense/odbrana. U svakoj grupi ima po 3 igrača. Lakros se igra na terenu identične veličine fudbalskog terena (dužina 100 m, a širina 54 m-60 m.) tako da je ovo još jedan od razloga lakog adaptiranja sporta, s obzirom da je Srbija zemlja fudbala. Igru su izmislili severno-američki Indijanci i o igri su govorili da je "na zadovoljstvo Stvoritelja" jer su igrajući je plemena međusobno rešavala konflikte, usput su obučavali mlade ratnike i na kraju samu igru doživljavali kao religiozni ritual. Lakros je do 1908. bio Olimpijski sport. U Evropi postoji Evropska Lakros Federacija (ELF) koja od 1995. organizuje različita takmičenja. Najjače zemlje u Lacrosse-u su SAD, Kanada, Australija i Irokezi (tim sastavljen od 6 Nacija Irokez Konfederacije-Indijanska plemena iz Severne Amerike). Lakros takođe spada pod nacionalni sport Kanade pored hokeja.

Kazne

U lakrosu postoje mnogobrojne kazne koje se odslužuju van terena u određenom prostoru na određeno vreme, u zavisnosti od kazne. Postoje tehnički prekršaji kao i fizički i namerni. Pod tehničke prekršaje spada ofsajd (nedozvoljena pozicija), višak igrača na terenu, igranje rukom, ometanje golmana, ulazak u golmanski prostor, zadržavanje igre, ometanje ili držanje igrača, pokretni blok, građenje rukom u pokretu, pokrivanje lopte i sl. Neki od ovih prekršaja se služe kaznom igre sa igračem manje, a nekim se lopta dodeljuje drugoj ekipi.

Pod fizičke prekršaje spadaju: preterana grubost, udarac laktom, udarac kolenom, cross-check (udarac štapom), udaranje sa leđa, bilo koja vrsta udarca u glavu, udarac donjim delom štapa (ubadanje), charging (zaletanje), bilo koji kontakt nad igračem koji nema posed lopte, saplitanje. Pod namerne prekršaje spada odlaganje igre, nesportsko ponašanje, tuče i sl.

Igrač je odigrao "Skočni šut".

Offside - Ofsajd (nedozvoljena pozicija igrača)

Ofsajd se lako prepoznaje u lakrosu i pravilo je jednostavno. Na jednoj polovini terena uvek mora da ima minimum 3, a maksimum 6 igrača iz jedne ekipe. Ako ima manje od 3 ili vise od 6 igrača, znači da je ekipa napravila ofsajd. Do ofsajd-a uglavnom dolazi zbog nesporazuma među igračima. Po pravilu odbrambeni igrači igraju samo odbranu, napadači igraju samo napad, dok vezni igrači igraju i odbranu i napad. Međutim, ne mora uvek da bude tako! Ako je odbrambeni igrač krenuo u napad sa lopticom i ako je u boljoj poziciji da je iznese nego neki vezni igrač on će to i učiniti, a dužnost je jednog od veznih igrača da prepozna to i da ostane u odbrani kako bi pokrio mesto tog odbrambenog igrača.

Kada se odbrambeni igrač vrati na svoju polovinu, tada vezni igrač koji ga je pokrivao ide nazad na svoje mesto. Takođe se dešava da i napadač krene u odbranu za protivničkim igračem, i tada je takođe dužnost veznog igrača da ostane u napadačkoj zoni kako bi pokrio tog napadača dok se ne vrati. Ova promena se takođe primenjuje po dogovoru između igrača kako bi se vezni igrač odmorio.

Aut (izlazak lopte van terena)

Pre svega, u lakrosu ne postoji korner, tako da se aut linija i pravila vezana za aut primenjuju na sve četiri strane oko terena, (kako po strani terena, tako i iza golova). Aut se može izazvati na dva načina (neuspešnim dodavanjem, ili namernim izguravanjem igrača van linije igrališta - u lakrosu je ovaj taktički potez dozvoljen). Aut se izvodi tako što igrač koji ga izvodi može po sopstvenoj želji da ušeta sa loptom na teren ili da je doda saigraču kao u fudbalu. Ukoliko igrač koji je šutnuo na gol promaši i lopta ode van terena, izvođenje auta se dodeljuje igraču koji prvi dotrči do mesta gde je izašla lopta.

Igrači

Igrač

Na terenu se istovremeno nalazi po 10 članova obe ekipe.

Igrači su podeljeni u tri grupe, napadači, vezni igrači i odbrana. Na terenu u svakoj grupi ima po 3 igrača koji moraju pre svega da vode računa o svojim zadacima, kao i o ograničenom kretanju po terenu kako ne bi napravili ofsajd (bili u nedozvoljenoj poziciji). Ukoliko dođe do ofsajda, igrač koji ga je počinio ide van igre na 30 sekundi da odsluži kaznu, dok protivnički tim dobija automatski posed lopte.

Lakros igralište na kome igraju muškarci

Napad

Zadatak napadača je da na što efikasniji način povećaju rezultat postižući golove. Njihovo kretanje se uglavnom odvija u napadačkoj okolini.

Odbrana

Odbrambeni igrači imaju zadatak da uz pomoć veznih igrača kao i golmana zaustave protivničku ekipu u njihovom napadu.

Vezni igrač

Vezni igrači imaju najveću ulogu među igračima jer od njih zavisi napad i odbrana. Njihov zadatak je da iz odbrambene polovine uspešno zaustave protivnika i da iznesu lopticu ka napadačkoj polovini gde pomažu napadačima u organizaciji i realizaciji napada. Vezni igrači su pretežno najbrži igrači u timu.

Golman

Golman je kao i u svakom drugom timskom sportu najbitniji igrač. Njegova dužnost je da odbrani gol (širine 180 cm i visine 180 cm), to radi pomoću velike lopatice (hvataljke) koja se nalazi na vrhu štapa. Oko gola se nalazi golmanski prostor u kojem igrači nemaju pravo ulaska, a u kojem golman može da se zadrži svega 4 sekunde kada mu se u štapu nalazi loptica.

fate-off (vađenje lopte)

Svaka utakmica počinje sa fate-off-om, koji liči na rvanje dvojice igrača koji se bore za posed lopte, (u košarci se skače za loptu, dok se u lakrosu vadi fate-off koji je veoma sličan hokejaškom). fate-off se takođe izvodi na početku svake četvrtine, kao i posle svakog postignutog gola. Igrači koji ne učestvuju u fate-off-u nemaju pravo da pomognu svojim saigračima dok im sudija ne da znak.

Poenta igre

Poenta igre je da se postigne što veći broj golova. Ovo se ostvaruje kroz mnogobrojne taktičke načine kojima se nadmudruje protivnička ekipa. Broj golova u lakrosu varira od nivoa veštine igrača, tako da rezultat može iznositi svega nekoliko golova, a može iznositi i dvocifreni broj. Prosek golova na dobroj utakmici je oko 12 golova po ekipi.

Trajanje utakmice

Utakmica se igra 4 x 15 minuta. Produžeci postoje u slučaju nerešenog rezultata i oni se takođe igraju po 15 minuta dok se ne postigne zlatni gol. Penali ne postoje, kao ni slobodni udarci i slično. Vreme se zaustavlja posle svakog postignutog gola, ali ne i za vreme izricanja kazne. Strane se menjaju posle svakog perioda (četvrtine). Utakmica se završava kad istekne vreme (kao u košarci, rukometu, vaterpolu, hokeju).

Izmene

Izmene su neograničene i mogu se izvršiti bilo kad. Izmene su leteće, što znači da nema prekida igre ni zvanične najave izmene, već igrač koji ulazi u igru mora da sačeka da igrač kojeg menja izađe sa terena, pa tek onda može da uđe.

Teren na kome se odigrava Lakros

Kontakt igra

Direktna konfrontacija u Lakrosu

Lakros je po prirodi veoma dinamičan sport, ali je takođe i agresivne prirode. Kontakta ima dosta, nekad su i neizbežni, ali postoji i veliki niz pravila šta sme, a šta ne sme da se radi. U lakrosu je dozvoljen kontakt samo nad igračem koji poseduje loptu ili nad onim koji ide ka njoj (ako je lopta na zemlji). Body check (udarac telom) je dozvoljen ako se izvodi sa prednje ili bočne strane igrača, nikako sa leđa.

Stick check (udarac štapom) se vrši u nameri da se udarcem štapom od štap protivničkom igraču izbije loptica. Ukoliko igrač promaši štap i udari igrača u telo (u oblasti od kuka do glave) sudije će tolerisati (ukoliko nije veliko ili namerno zamahivanje štapom-igrači uglavnom iskorištavaju sudijsko tolerisanje pa je udarac štapom po rukama normalna pojava), pod uslovom da su pesnice spojene i da se kontakt ostvari u bilo kom delu tela od kuka do vrata (izuzev leđa).

Golmana je moguće i dozvoljeno napasti samo ako izađe iz svog golmanskog prostora. Ovo se često i dešava na utakmici s obzirom da golman nakon odbrane ima svega četiri sekunde da iznese ili izbaci loptu iz svog prostora oko gola.

Oprema

Ženski štap za lakros

Štap za lakros

U lakrosu postoji obavezna oprema koju čine kopačke (cleats), nalaktice (arm guards), rukavice (gloves), grudnjak (shouldepards), štap (stick), i kaciga (helmet). U izbornu-poželjnu opremu spadaju guma za zube (mouth-guard), suspenzor (cup), Štitnici za rebra (rib pads), i kod golmana kostobrani (shin pads). Štapovi - postoje tri različite vrste štapa. Odbrambeni igrači koriste dugački štap (oko 180 cm), napadači koriste kratke (oko 105 cm), a vezni igrači u zavisnosti od taktike koriste ili dugi ili kratki štap. Golman ima poseban štap koji je srednje dužine u odnosu na ostale štapove (130 cm - 180 cm) i ima najveću lopaticu na vrhu (hvataljku) kako bi mogao lakše da brani.

Vidi još

• Lakros u Kanadi

Literatura

• Fisher, Donald M. A History of the Game (2002). Lacrosse. JHU Press. str. 125. ISBN 978-0-8018-6938-9. 
• Liss, Howard (1970). Lacrosse. Funk & Wagnalls. str. 13. 
• Vennum, Thomas (2002). American Indian Lacrosse: Little Brother of War. Smithsonian Institution. ISBN 978-1560983026. 
• Beers, William George (1869). „Lacrosse: The National Game of Canada”. Dawson Brothers. 
• Culin, Stewart (1975). Games of the North American Indians. Courier Dover. ISBN 978-0-486-23125-9. 
• Fink, Noah; Gaskill, Melissa (2006). Lacrosse: A Guide for Parents and Players. Mansion Grove House. ISBN 9781932421071. 
• Jiloty, John; Keegan, Mike; Sacco, Matthew F. (2003). Lacrosse: North America's Game. Towson, MD: Carpenter. ISBN 978-0-9759834-0-9. 
• Pietramala, David G.; Grauer, Neil A.; Scott, Bob (2006). Lacrosse: Technique and Tradition. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8371-2. 
• Tucker, Janine; Yakutchik, Maryalice (2008). Women's Lacrosse. Johns Hopkins University Press & U.S. Larcrosse. ISBN 978-0-8018-8846-5. 
• Yeager, John M. (2006). Our Game: The Character and Culture of Lacrosse. Dude. ISBN 978-1-887943-99-4. 
• Metcalfe, Alan (1976). „Sport and Athletics: A Case Study of Lacrosse in Canada, 1840-1889”. Journal of Sport History. 3 (1): 1—19. .
• Metcalfe, Alan. Canada Learns To Play: The Emergence of Organized Sport, 1807-1914 (1987).
• Morrow, Don, and Kevin Wamsley. Sport in Canada: A History (2005). 318 pp.
• Mott, Morris, ed. Sports in Canada: Historical Readings (1989).
• Robidoux, Michael A. (2002). „Imagining a Canadian Identity through Sport: A Historical Interpretation of Lacrosse and Hockey”. Journal of American Folklore. 115 (456): 209—225. S2CID 144703704. doi:10.1353/jaf.2002.0021. 

Spoljašnje veze

• US Lacrosse – The national governing body for lacrosse in the United States.
• CBC Digital Archives – Lacrosse: A History of Canada's Game
• Lacrosse Map – Interactive team and tournament map documenting the growth of lacrosse since 1850. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2008)
• Adamski, Barbara K. „Lacrosse”. The Canadian Encyclopedia.