Latentna inhibicija
Latentna inhibicija je kapacitet mozga da filtrira svesne nadražaje koji su prethodno bili interpretirani kao nebitni[1]. Ovaj termin se koristi za situacije u kojima je da bi se stekao utisak (kao signal ili uslovni podsticaj) za neki poznat stimulans (npr. ono što vidimo, čujemo, miris, ukus), koji smo osetili ranije, potrebno više vremena, nego što bi to bilo potrebno za neki sasvim nov stimulans.[2]
Ova tendencija da se zanemari ili čak potpuno blokira učenje na osnovu stimulansa bez posledica je nesvesna reakcija i pretpostavlja se da sprečava preopterećenje mozga. Latentna inhibicija proučavana je kako kod ljudi, tako i kod životinja[3] i za nju se veruje da omogućava uspešniju interakciju osobe sa svojom okolinom.
Primer
[uredi | uredi izvor]Kada prolazimo kroz našu kuću i otvaramo vrata od neke sobe, ne obraćamo pažnju oko detalja vezanih za vrata, kao što su npr. veličina, boja ili vrsta materijala od koga su vrata napravljena, oblik kvake sl. Ovo je sasvim normalno s obzirom na činjenicu da smo prethodno mnogo puta otvorili ta ista vrata i nema nikakvog razloga da svaki put obraćamo pažnju na takve detalje, jer bi se u suprotnom mozak preopteretio.
U principu, mozak obrađuje detaljno samo one stimulanse koji su novi ili nepoznati, dok na poznate stimulanse ne obraća pažnju. Tako npr. ako se nađemo u nekoj novoj sredini, kao što su avion ili voz i dođemo u situaciju da tamo otvorima neka vrata, koja ranije nismo nikada videli, skoro sasvim sigurno ćemo obratiti pažnju na neke od pomenutih detalje, zato što će naš mozak želeti da se upozna sa načinom rada, odnosno otvaranja takvih nepoznatih vrata.[2]
Niska latentna inhibicija
[uredi | uredi izvor]Većina ljudi sposobna je da zanemari stalnu struju dolazećih stimulansa, ali je ova sposobnost smanjena kod osoba sa niskom latentnom inhibicijom. Takve osobe nisu u stanju da blokiraju periferne informacije i umesto toga obrađuju svaki aspekt i detalj bilo kog stimulansa, odnosno ponašaju se kao da se radi o nekom sasvim novom stimulansu.
S druge strane, niska latentna inhibicija pruža mogućnost osobama da lakše uoče promene u svakodnevnim stimulansima, na koje druge osobe ne obraćaju pažnju. Tako npr. ako neko svakodnevno nosi iste naočare i jednog dana ih promeni, osoba sa niskom latentnom inhibicijom će to brže primetiti. Prednosti niske latnentne inhibicije pre svega mogu dobro da iskoriste osobe sa višim koeficijentom inteligencije, jer su u stanju da detaljno obrađuju veliku količinu stimulansa istovremeno, te upotrebe svoja zapažanja u donošenju zaključaka i odluka ili čak povećaju svoju kreativnost[4]. U tom smislu ova se osobina može posmatrati kao vrlina.[2][5] Ovakav slučaj niske latentne inhibicije opisan je kod glavnog junaka Majkla Skolfilda u TV seriji Bekstvo iz zatvora.[6]
Međutim, niska latentna inhibicija kod osoba koje nemaju dovoljan koeficijet inteligencije, može da prouzrokuje psihozu ili šizofreniju. Primećeno je takođe da osobe koje pate od autizma vrlo često imaju nisku latentnu inhibiciju, zbog čega je kod takvih slučajeva teško postaviti tačnu dijagnozu.[2]
Smanjena latentna inhibicija povezana je sa visokim nivoima dopamina.[1][7]. U nekim naučnim istraživanjima uočeno je da se upotrebom amfetamina i bromokriptina kao agonista dopaminskog receptora postiže niska latentna inhibicija.[8]. Takođe, proučavana je veza između niske latentne ihibicije i drugih neurotransmitera, poput glutamata, serotonina i acetilholina.[9]
Zaključak
[uredi | uredi izvor]Postoje različite interpretacije niske latentne inhibicije i do sada se nije ustanovilo merilo za određivanje onog nivoa latentne inhibicije koji se pouzdano može smatrati mentalnim poremećajem ili bolešću[2]. Veruje se da je ovim terminom obuhvaćen daleko veći broj ljudi, nego što se to ranije smatralo i da je u nekim slučajevima to samo deo karaktera ličnosti, koji se odnosi na veću sposobnost apsorpcije i asimilacije podataka i stimulansa, što ne vodi nužno do mentalnog poremećaja, ali ni stvaranja kreativnosti. Kako će se niska latentna inhibicija ispoljiti zavisi od svakog slučaja posebno, što uključuje i druge faktore, kao što su genetska predispozicija i uticaji okoline, bilo da se radi o onim pozitivnim, kao što je npr. obrazovanje ili o negativnim, kao npr. zlostavljanje.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Kreativni mozak, 18. 3. 2010. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. mart 2010), Pristupljeno 8. 9. 2012.
- ^ a b v g d LLI:What is LLI?, Pristupljeno 8. 9. 2012.(jezik: engleski)
- ^ Lubow, R. E. (1989). Latent Inhibition and Conditioned Attention Theory. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36307-5.
- ^ LLI: Low latent inhibition plus high intelligence leads to high creativity? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2012), Pristupljeno 8. 9. 2012.
- ^ Low latent inhibition: one of the biological bases of creativity, 13. oktobar 2003 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2010), Pristupljeno 9. 9. 2012.
- ^ writeups:Michael Scofield (played by Wentworth Miller), Dr. Peter S Piispanen, pristpu 8. septembar 2012, Pristupljeno 10. 4. 2013.
- ^ Dunnett, S.B.; Bentivoglio, M.; Björklund, A.; Hökfelt, T. (2005). Dopamine. Elsevier. ISBN 978-0-444-51778-4.
- ^ Swerdlow, Neal R.; Stephany, Nora; Wasserman, Lindsay C.; Talledo, Jo; Sharp, Richard; Auerbach, Pamela P. (2003). „Dopamine agonists disrupt visual latent inhibition in normal males using a within-subject paradigm”. Psychopharmacology. 169 (3–4): 314—320. PMID 12610717. S2CID 18485036. doi:10.1007/s00213-002-1325-6.
- ^ Interrupción del efecto de inhibición latente por la administración de MK-801, Psicológica (2009), 30, Pristupljeno 8. 9. 2012.(jezik: španski)