Pređi na sadržaj

Lajka (vrsta psa)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lajke teraju risa, 19. vek, Efim A. Tihmenev

Lajke (ru. Láйka) jesu psi iz severne Rusije, posebno iz Sibira, premda se ponekad lajka šire odnosi i na nordijske lovačke rase. Lajke su primitivni psi koji se razvijaju i uz minimalnu pažnju čak i u neprijateljskim vremenskim uslovima. Uopšteno govoreći, od rasa lajke se očekuje da budu svestrani lovački psi, sposobni da love divljač različitih veličina. Međutim, nekoliko lajki imaju specijalizaciju, za čuvanje stada ili vučenje sanki.

Definicija

[uredi | uredi izvor]

Ruska reč laika (laйka) je imenica izvedena od glagola layat' (ru. laяtь) i bukvalno znači lajati. Kao naziv vrste pasa, koristi se ne samo u ruskoj kinološkoj literaturi, već ponekad i na drugim jezicima za sve vrste lovačkih pasa koje tradicionalno gaje narodi severne Rusije i susednih oblasti. Ovo uključuje ne samo tri ili četiri rase poznate kao Lajke na engleskom, već i druge standardne rase koje FCI zajedno sa njima klasifikuje kao „nordijske lovačke pse“ (Grupa 5, odeljak 2 FCI klasifikacije).

Zaista reč laika se često koristi da se odnosi ne samo na lovačke pse već i na srodne rase pasa za sanke u pojasu tundre, koje FCI klasifikuje kao „nordijske pse za saonice“, a povremeno čak i na sve rase špica.[1][2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Dečak koji koristi jakutsku kajku za transport vode.
Uralska lajka fotografisana 1909.

Debata o tome koje pse treba smatrati lajkama stara je koliko i ruska kinologija. Dva od prvih poznatih objavljenih radova o lajkama bila su revolucionarna ilustrovana knjiga A. A. Širinskog-Šihmatova „Album severnih pasa (lajka)“[3] i knjiga M. G. Dmitrieve-Sulime „Lajka i lov s njom“.[4] Strastveni lovac na medvede, princ Širinski-Šihmatov je opisan kao „Budući da je bio veoma zainteresovan za prirodnu pamet i lovački kapacitet lajka, nabavio je nekoliko stotina primeraka različitih varijeteta i ozbiljno se posvetio njihovom proučavanju i uzgoju.[3] Princ. Širinski-Šihmatov je katalogizovao 13 rasa lajka.[3] Međutim, sportistkinja i autorka M. G. Dmitrieva-Sulima smatrala je da je termin „Severni pas“ najprikladniji naziv za ovu brojnu grupu pasa. Ona takođe smatra da ni izraz severni takođe ne bi bio sasvim precizan, jer su se psi sličnog tipa javljali i u Africi, Americi i svuda u Aziji.[4] Dmitrieva-Sulima je navela 19 dodatnih rasa lajki, podižući ukupan broj na 30.[4]

Bez obzira na tačan broj rasa lajki, svi savremeni pisci govore o poštovanju lokalnih etničkih grupa prema ovim psima. Ruski etnograf Vladimir Johelson piše „Pas saonice je istovremeno i lovački pas, sa dobro razvijenim čulom mirisa, ali sa boljim sluhom i vidom. Gotovo tokom cele godine na povodcu, ali prepušteni sami sebi, savršeno su u stanju da pronađu hranu u vidu miševa, jarebica, pataka i drugih ptica i malih životinja.”[5]

Tokom sovjetske ere, postojao je pritisak da se psi klasifikuju po njihovoj specijalizaciji, kao i da se slični lokalni psi spoje u velike geografske zone. Tako su mnogi stručnjaci počeli da smatraju da su lajke isključivo psi koji se koriste kao pointeri i nastoje da isključe korišćenje lajki kao pastirskih i pasa za vuču.[1] Tokom 1952. Kinološki savet Glavohota Ruske Federacije odobrio je stalne standarde rase prve tri rase.[1] U međuvremenu, psi za sanke su podeljeni u dva tipa, manji zapadni samojed i veća severoistočna vučna lajki.[6][7]

Popularnost pasa sa pedigreima u kombinaciji sa sistemskom kampanjom zvaničnika da eliminišu izvorne pse, rezultirala je kolapsom nepriznatih lokalnih aboridžinskih lajka.[2] Pored toga, uvođenje mehanizovanog putovanja, kao i pad lova na krzno i lokalnog ribolova dodatno su ubrzali opadanje lajka.[6][7][8]

Raspad Sovjetskog Saveza otvorio je prostor da se dodatne lajke priznaju kao zasebne rase, a 1992. godine, kamčatska lajka i čukotski pas za zaprege su dobili priznanje kao rasni psi od strane Ruske kinološke federacije, a zatim i nenečka lajka lajka 1994.[1] Tokom 2004. godine jakutijska lajka je proglašena za novu rasu. Smatra se da su mnoge lajke identifikovane početkom 20. veka sada izgubljene, uključujući Giljak lajku (sahalinski haski) i jukagirsku lajku.[7]

Uprkos vizuelnoj sličnosti među rasama lajki, genetska analiza pokazuje malu genetsku povezanost sa sličnim rasama u susednim geografskim oblastima Rusije i Skandinavije.[9]

Podrase

[uredi | uredi izvor]
Tip Rasa Zemlja porekla
Lajka za lov
Istočnosibirka lajka 		Rusija[1]
Finski špic 		Finska[10]
Karelijanski medved pas 		Karelija, Finska i Rusija[10]
Karelo-finska lajka 		Finska i Rusija[11]
Nortbotenšpic 		Švedska[10]
Ruso-evropska lajka 		Rusija, Finska[12]
Zapadnosibirska lajka 		Rusija[13]

Zerdrava

Turska
Lajke čuvari, pastirski psi Nenec pastirska lajka Rusija[14][15]
Samoyed
Samoyed
Samojed 		Rusija
Lajka za vučenje sanki Čukotkski pas za sanke Rusija
Kamčatski pas za sanke Rusija
Sahalinski haski Rusija i Japan
Sibirski haski 		Rusija
Yakutian Laika
Yakutian Laika
Jakutijska lajka 		Jakutija, Rusija

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Shiroky, B. I (2004). „Our Northern Dogs” (PDF). Primitive and Aboriginal Dog Society Newsletter. 8: 5—11. 
  2. ^ a b Kuzina, Marina (2005-12-20). „Laikas”. Primitive and Aboriginal Dog Society: Russia. 1. 
  3. ^ a b v Shirinskiy-Shikhmatov, Prince Andrew (1896). Album of Northern Dogs, "Laikas". Moscow: J Barnett. 
  4. ^ a b v Dmitrieva-Sulima, M.G. (1911). Laika and Hunting With It. Sanct-Peterburg. 
  5. ^ Jochelson, Waldemar (1905). „The Koryak. Memoirs of the AMNH ; v. 10, pt.1-2; Publications of the Jesup North Pacific Expedition ; v. 6.” (na jeziku: engleski). 
  6. ^ a b Gorodilov, Stanislav. „Yakutian Laika breed history” (PDF). Yakutian Laika World. 
  7. ^ a b v Bogoslovskaya, L.S. „Sled Dogs Of Russia”. The Fan Hitch: Journal of the Inuit Sled Dog. 12. 
  8. ^ Arakchaa, Tayana. „REINDEER, DOGS, AND HORSES AMONG THE TOZHU REINDEER HERDER-HUNTERS IN THE SIBERIAN TAIGA” (PDF). 
  9. ^ Pohjoismäki, Jaakko L. O.; Lampi, Sara; Donner, Jonas; Anderson, Heidi (2018-06-01). „Origins and wanderings of the Finnish hunting spitzes”. PLOS ONE (na jeziku: engleski). 13 (6): e0199992. Bibcode:2018PLoSO..1399992P. PMC 6025854 Slobodan pristup. PMID 29958296. doi:10.1371/journal.pone.0199992 Slobodan pristup. ProQuest 2061813346. 
  10. ^ a b v „RKF - Rossiйskaя kinologičeskaя federaciя | RKF | Standartы | Standartы 5 gruppы (Špicы i primitivnыe tipы sobak)”. old.rkf.org.ru. Arhivirano iz originala 27. 07. 2020. g. Pristupljeno 2021-09-04. 
  11. ^ „Hunting Laika Breeds of Russia » Karelo-Finnish Laika” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-04. 
  12. ^ „Hunting Laika Breeds of Russia » Russo-European Laika” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-04. 
  13. ^ „Hunting Laika Breeds of Russia » West-Siberian Laika” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-04. 
  14. ^ Morris, Desmond. Dogs - The Ultimate Dictionary of over 1,000 Dog Breeds, p. 484-485. Trafalgar Square, North Pomfret, Vermont: 2008.
  15. ^ Shiroky, B.I. & Shiroky, O.B. Description of Olenegonka. PADS Newsletter No 7. Searched Feb 25th, 2019.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лајка_(врста_пса)&oldid=27878063”